Otvori glavni meni
Povisilica

Povisilica (fr. dièse, engl. sharp, it. diesis, nem. Kreuz)[1] potpada u grupu znakova koji se jednim imenom zovu predznaci.

Zavisno od upotrebe, predznaci mogu biti:

1. Slučajni ili akcidentali (fr. accidents, engl. accidentals, it. accidenti, nem. Akzidentien ili lat. accidens = slučaj).[1] Oni se pišu samo ispred note, na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu C sharp.png .
2. Stalni predznaci ili predznaci uz ključ ili armatura. Ovi predznaci se pišu samo iza notnog kluča i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Predstavljaju tonalitet kompozicije E major (C sharp minor).png .
3. Podsetnički. Ovi predznaci stoje ispred note u zagradi i podsećaju izvođača da neki znak još važi: Sigurnosni predznak 2.jpg ili više ne važi: Sigurnosni predznak 1.jpg.

Definicija povisiliceUredi

Povisilica (ili krst   ) je znak koji povišava notu za polustepen.[2] Beleži se ispred note, na istoj liniji ili praznini    . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak is (npr. f - is = fis; c - is = cis; g - is = gis itd).[3]

Dvostruka povisilicaUredi

U muzičkoj notaciji upotrebljava se i dvostruka povisilica ( ). Ona povišava notu za dva polustepena (tj. za celi stepen). Beleži se ispred note   . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak isis (npr. c - isis = cisis; f - isis = fisis; g - isis = gisis).

Čime se poništava važnost povisilice?Uredi

  • Važnost prethodno napisane povisilice se poništava (razrešava) razrešnicom (   ) , te se nota vraća u prvobitni, osnovni oblik. Razrešnica se beleži ispred note   .

U sledećem notnom primeru druga četvrtina je povišena (f u fis). Kod četvrte četvrtine razrešnicom je poništena važnost povisilice, te je nota vraćena u svoj osnovni oblik, u notu f  .

  • Važnost prethodno napisane dvostruke povisilice ( ) se poništava (razrešava) dvostrukom razrešnicom (     ) , koja se piše ispred note   koju želimo da vratimo u prvobitni, osnovni oblik.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi