Wikipedija

Povelja Tvrtka II o miru između Dubrovčana i Radosava Pavlovića 1433.

Povelja kralja Tvrtka II kojom potvrđuje mir između Dubrovčana i Radosava Pavlovića 1433. izdata je 2.3.1433. u Sutjesci, i njome je bosanski kralj Tvrtko II ratifikovao mirovni sporazum između Dubrovnika i Radoslava Pavlovića, koji je sklopljen 25. oktobra 1432. god.[1] Povelja se danas čuva u Državnom arhivu u Dubrovniku u okviru arhivske serije Diplomata et acta pod signaturom "bečki broj 1073".[2]

Kraljevina Bosna oko 1412. god.

Konavoski rat

uredi
Glavni članak: Konavoski rat (1430-1433)

Od 1391. godine područje Konavle i tvrđava Sokol bili su podijeljeni između bosanske feudalne vlastele Pavlovića i Kosača. Obje porodice imale su svoje župane kao administrativne organe vlasti u čitavoj župi Konavli, a grad Sokol su zajednički držali putem dvojice knezova koji su bili kaštelani Sokola. Maja 1420. godine u jednom ćirilskom dokumentu se navodi podijeljenost grada Sokola među Pavlovićima i Kosačama: “I grad Sokolj u Konavlah koga grad bila Å polovica kneza Pavla potom sina mu voÅvode Petra a polovca rečenoga gospodina voÅvode Sandalâ.”[3]

 
Sokol grad u Konavlima, današnji izgled

Pod vlast Dubrovnika Konavli su došli 1419, kupoprodajom sa Sandaljom Hranićem, i 1426. godine, kupoprodajom sa Radoslavom Pavlovićem. Ubrzo se Radoslav Pavlović predomislio i tražio da mu se vrati njegov dio Konavala. Kako su Dubrovčani odbili taj zahtjev izbio je rat 1430. god. Mir između dvije zaraćene strane sklopljen je 25. oktobra 1432, kojim je utvrđeno stanje kao i prije sukoba.

Ovaj sukob iznio je na vidjelo niz slabosti koje su potresale bosansku državu, a koje su se ogledale u sve većoj dezintegrisanosti i sve većem uplivu Osmanlija u njena unutrašnja pitanja.[4] Po okončanju rata dubrovačke vlasti su još nekoliko mjeseci pokušavali izdejstvovati i potvrdu od kralja Tvrtka II, što im je uspjelo ovom poveljom od 2. marta 1433. god.[5] Sudeći po sačuvanim izvorima, rat je bio manje poznat po jačim vojnim akcijama, već uglavnom po intenzivnim diplomatskim aktivnostima.[4]

Opis

uredi

Spoljne karakteristike povelje dao je Gregor Čremošnik.[2] Ispisana je na pergamentu lošijeg kvaliteta, širine 46-47 cm, i visine 29,2 cm. Prije ispisivanja, pergament je bio liniran na razmaku od 7 mm. Tekst je u prva dva i na početku trećeg reda pisan crvenim slovima, a ostatak je pisan crnim mastilom i ustavnim pismom, bez miniskulnih elemenata, u dvadeset redova, sa tekstom nagnutim udesno. Iznad slova u prvom redu nalazi se desetak ukrasnih vijugavih linija, a na lijevoj margini, duž većeg dijela teksta povelje, nalazi se izduženi, crvenim mastilom jednostavnije stilizovani, invokacioni krst.

Visina plike iznosi 13,5 cm (lijevo) i 13 cm. (desno). Kroz nju su prorezane četiri četvorougaone rupice, kroz koje je provučena vrpca upletene u pletenicu od svilenih vlakana crvene boje, dužine 7 cm., koja ulazi u gornji dio voštane pečatne grudve, prečnika 6 cm.

Na poleđini se nalazi više zapisa, među kojima je je najobimniji onaj pisara Nikše Zvijezdića: Die 18. mai 1433. Poueglia de re Turtcho come confermo la paxe de la signoria de Raguxi a voiuoda Radosau Paulouich fo ambasadori nobilis viris dominis Johanes J. de Gondola e ser Nicolaus de Georgio. Ispod toga nalazi se ispisana riječ extrata, što znači da je prepisana u Codex Ragusinus.

Prevod

uredi
+ У име Оца и Сина и Светога духа, амин. Милошћу Божијом ми, господин Штефан Твртко Твртковић, краљ Срба Босне, Приморја, Хумске земље и осталог, овим нашим отвореним листом дајемо на знање сваком човјеку кога се то тиче да је избио рат и да су се десиле размирице и зле намјере између поштованог и моћног града Дубровника и поштованог и силног мужа краљевства нашег Радосава Павловића. То нам је било много срамотно и непријатно и због тога поручисмо поштованим и моћним кнезу и властели дубровачкој да бисмо хтјели утаначити мир и добру вољу с војводом Радосавом. А нашем вјерном и поштованом војводи Радосаву такође заповједисмо да начини мир и добру вољу са поштованом и мудром властелом дубровачком. Поштовани и моћни мужеви, кнез, властела и Општина дубровачка прихватили су наше посредовање а наш вјерни, поштовани и силни војвода Радосав је послушао нашу заповјест и међусобно утаначише мир, добру вољу и љубав. И послаше обје стране к на шем господству [изасланике]: поштована, мудра и моћна властела дубровачка – поштоване и мудре властелине кнеза Живка Јакетића и кнеза Никшу Тамарића – а, поштовани и силни муж краљевства нашег војвода Радосав – своје мудре и поштоване властелине, кнеза Алексу Паштровића и кнеза Будисава Богавчића, који нам приповједише да су наше посредовање прихватили и заповјести наше послушали и да су међу собом утаначили часни мир и добру љубав 1432. године од Христова рођења на 25. дан мјесеца октобра. И то нашем господству би много драго. И ти напријед поменути властелини много молише наше господство да им благословимо мир. И ми, чувши њихове милосрдне и часне молбе, тај њихов мир и љубав добростиво и милосрдно благословисмо овим нашим отвореним листом и на тај начин им га објема странама учинисмо постојаним. Ко год би опозвао или прекршио ово наше записано, то би створило велики гњев и тугу краљевству ми. И ради веће поузданости заповједих наредбом краљевства ми нашем дијаку Павлу да запише тај наш отворени лист и да га запечати нашим законитим средњим висећим печатом. А свему овоме и нашем запису су свједоци властелини краљевства ми: војвода Петар Клешић, дворски наш Иваниш Биоханић и кнез босански Твртко Боровинић. Писано у нашем стоном мјесту у Сутјесци 1433. године од Христова рођења на други дан мјесеца марта. ГОСПОДИН ШТЕФАН ТВРТКО ТВРТКОВИЋ, КРАЉ СРБИМА БОСНЕ, ПРИМОРЈА И ОСТАЛОГ

Sa diplomatičkog gledišta najinteresantnija je intitulacija, u okviru koje je pomen vladarskog imena Štefan. Ovaj oblik vladarevog imena pojavljuje se u intitulacijama dokumenata vladajuće kancelarije do kraja vladavine kralja Tvrtka II, ali i u kancelarijama kasnijih bosanskih vladara.[2]

Literatura

uredi
  • Радослав Грујић: Konavli pod raznim gospodarima od од XII до XV vijeka, Srpska kraljevska akademija, Spomenik 66, Zemun, 1926, str. 114.
  • Mihailo Dinić: Humsko trebinjska vlastela, SANU, Posebna izdanja 397, Odjeljenje društvenih nauka 54, Beograd, 1967, str. 73.
  • D. Živanović – D. Vuković: Soko grad u Konavlima, Anali Historijskog instututa Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, 3, Dubrovnik, 1954, 375–384;
  • Marko Vego: Naselja bosanske srednjevjekovne države, str. 105–106;
  • Lukša Beritić: Tvrđava Sokol u Konavlima, Anali Historijskog instututa Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, str. 10–11 (1962–1963), Dubrovnik, 1966, 103–134.
  • Niko Kapetanić: Podjela zemlje u Vitaljini u 15. stoljeću, Anali Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, 37, Dubrovnik, 1999, str. 9–31.

Izvori

uredi
  1. ↑ „Pavo Zivković, Ivana Jakić, Marija Brandić: ULOGA BOSANSKOG KRALJA U KONAVOSKOM RATU (1430.-1433”. Pavo Zivković, Ivana Jakić, Marija Brandić: ULOGA BOSANSKOG KRALJA U KONAVOSKOM RATU (1430.-1433. Pristupljeno 9. 10. 2023. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 „Pavle Dragičević: Povelja Tvrtka II Tvrtkovića kojom potvrđuje mir između Dubrovčana i Radosava Pavlovića”. Pavle Dragičević: Povelja Tvrtka II Tvrtkovića kojom potvrđuje mir između Dubrovčana i Radosava Pavlovića. Pristupljeno 19. 10. 2024. 
  3. ↑ „Esad Kurtović, Emir Filipović: Četiri bosanska Sokola”. Esad Kurtović, Emir Filipović: Četiri bosanska Sokola. Pristupljeno 9. 11. 2023. 
  4. ↑ 4,0 4,1 „Svetozar Ćorović: Istorija srpskog naroda - Bosna kao stožer nove srpskohrvatske države”. Svetozar Ćorović: Istorija srpskog naroda - Bosna kao stožer nove srpskohrvatske države. Pristupljeno 9. 2. 2023. 
  5. ↑ „Paula Kaulić: ŠIRENJE DUBROVAČKE REPUBLIKE NA PROSTOR KONAVALA”. Paula Kaulić: ŠIRENJE DUBROVAČKE REPUBLIKE NA PROSTOR KONAVALA. Pristupljeno 9. 2. 2023. 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Povelja_Tvrtka_II_o_miru_između_Dubrovčana_i_Radosava_Pavlovića_1433.&oldid=42329856