Uroš Kostić Rudinac
Uroš Kostić Rudinac (ubijen 1917.) je bio jedan od vođa Topličkog ustanka u okupiranoj Srbiji.
Biografija uredi
Uroš Kostić Rudinac je živeo i četovao na području Leposavića. Kostić je bio iskusan borac, jer je učestvovao u četničkim akcijama 1903-1912. godine.[1]
Prvi svetski rat uredi
U Prvom svetskom ratu, kada je Austrougarska zavela okupacionu upravu krajem 1915. godine, Kostić se odmetnuo. On je bio tajanstveni čovek koga su austrougarski obaveštajni oficiri u svojim izveštajima u proleće 1916. godine nazivali Uroš Belaković i Uroš Bečanović i vezivali ga za područje oko Gornjeg Milanovca i Kragujevca. Guvernman je za tom osobom uputio poternicu.[1] U leto 1916. godine obaveštajci su povezali tu ličnost sa aktivnostima četnika u kraju oko Kosovske Mitrovice. U drugoj polovini novembra 1916. godine, kada se taj čovek pojavio u selu Sočanica, neko je dojavio okupacionoj vlasti da je on iz tih krajeva. Vojna vlast je složila kockice i utvrdila da je rodom sa Kosova, iz sela Rudine pod planinom Rogoznom. Rudinac je do pojave Koste Vojinovića odigrao značajnu ulogu. Stvorio je prvu pouzdanu mrežu jataka i poverenika, podsticao četovanje i pripremio borbenu akciju. Prva prava gerilska četa je, osim Vojinovića i Rudinca, brojala još četiri borca: Aleksandra Pipera iz Kosovske Mitrovice, Vlajka Vladisavljevića iz Leposavića, Proku Planića iz Zemanice i Radomira Gašića s Kopaonika.[1]
Kada su se uskoro pojavile i druge ustaničke vođe, Uroš Kostić je donekle pao u senku, ali je uvek ostao u krugu najvažnijih. On je nesporno bio tvorac organizacije u novopazarskom okrugu, a Kosta Vojinović i on zajedno u kosovskomitrovačkom okrugu.[1] Njegova porodica je bila uhapšena i potom internirana.[1]
Na početku 1917. godine učestale su potere za Kostićem. Neprijateljski vojnici su detaljno pretraživali planinu Rogoznu. Tada je Rudinac rasturio četu na nekoliko manjih grupa, da bi se mogli neopaženo prebaciti u novopazarsku oblast. I u ovom kraju su, takođe, bile brojne potere, kojima je Kostić u početku uspešno uzmicao. Jedna potera stigla ga je u Banjskoj Reci. Razvila se borba u kojoj je Kostić poginuo početkom februara. Kosta Vojinović je desetak dana kasnije zapisao u dnevnik: „Poginuo je Uroš Kostić izdajom“.[1]