Wikipedija

Uganuće zgloba

Uganuće zgloba, izvrnuće, distorzija, (lat. dystorsio), je istezanje praćeno potpunim ili delimičnim prekidom ligamenata i zglobne čaure, najčešće nastalo iznenadnim nefiziološkim pokretima u zglobu.[1]

Uganuće zgloba
(lat Distorsio)
Uganuće skočnog zgloba sa krvnim podlivom.
SpecijalnostOrtopedija
Sportska medicina
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10T14.3
ICD-9848.9
MeSHD013180

Epidemiologija uredi

Svakodnevno samo u SAD oko 25.000 ljudi doživi uganuće zgloba, koje se najčešće javnja:

  • U skoro svim sportovima kod sportista i rekreativaca, dece ili odraslih, u toku fizičkih aktivnosti. Distorzije su česte u okviru sportskih povreda i čine od 38% do 45% svih sportskih povreda.
  • Pri normalnom koračanju po neravnoj ili klizavoj površini, pri nošenju nepodesne obuće,
  • U toku obavljanja profesionalnih aktivnosti npr kod vojnika na obuci, građevinskih radnika, poljoprivrednika u polju, itd.[2]

Anatomsko-fiziološke karakteristike zglobova uredi

Anatomski i fiziološki gledano u organizmu čoveka postoje nepokretni zglobovi i pokretni zglobovi (koji su zbog svoje pokretnjivosti znatno podložnija uganuću).[3]

Pokretni zglobovi uredi

Pokretni zglobovi se razvrstavaju na:

Visoko mobilni zglobove

U koje spadaju visokomobilni skočni zglob ili zglob kuka, ili sinovijalne zglobove, kao što su koleno ili rameni zglob. Sinovijalni zglobovi, zbog visokog obima pokreta i većeg razmaka između zglobnih površina kostiju koje obrazuju zglob i veće sinovijalne šupljine koju obrazuje zglobna čaura, ispunjeni su nestišljivom sinovijalnom tečnošću, labilni su i zato su znatno podložniji uganuću.

Hrskavičavi zglobovi

Zbog ojačana zglobnom hrskavicom ovi zglobovi dozvoljavaju samo male pokrete. Takvi zglobovi su između grudne kosti i rebara.

Ligamenti uredi

Ligamenati zgloba i zglobna čaura drže zglob i kosti koje ulaze u sastav zgloba, u jedinstvenu i stabilnu funkcionalnu celinu koja je uvek u pravilnom anatomskom položaju. Oni štite zglob od abnormalnih ili prekomernih pokreta, posebno od prekomernog uvijanja, okretanje i savijanja.

Ligament je histološki gledano elastična struktura zgloba, koja se obično isteže u okviru svojih fizioloških granica, da bi se zatim po završenom pokretu u zglobu vraćala nazad u svoj normalan, fiziološki položaj.

Kada je ligament jakom fizičkom silom prisiljen da se istegne izvan svojih normalnih ili fizioloških „granica“, zbog prekomernog istezanja dolazi do njegovog delimičnog rascepa ili kod teških uganuća do potpune rupture (cepanje elastičnih vlakana) ligamenata.

Podela uganuća zgloba prema stepenu oštećenja uredi

Prema stepenu oštećenja ligamenata, zglobne čaure i drugih struktura zgloba, koji pre svega određuje intenzitet mehaničke sile u momentu povrede, klinički se razlikuju četiri stepena uganuća;

Nulti stepen
  • Uganuće zgloba kod koga se bol javlja ili se gubi u roku od deset minuta,
  • Nema uticaja na pokrete u zglobu.
  • Nema pojave oticanja zgloba, odmah ili u večernjim satima, kada se otok najčešće javlja zbog pojave izliva tečnosti i krvi iz oštećenih krvnih sudova u povređenom zglobu (kao što je to slučaj kod težih oblika uganuća).
  
Prvi stepen - elongacija - blago uganuće
  • Karakteriše se istezanjem mekih struktura zgloba i blaži je oblik uganuća.
  • Nastaje kod delimičnog ili lakšeg oblika istezanja ligamena i zglobne čaure.
  • Zglob je otečen, bolan i stabilan.
  • Otok se najčešće javlja nakon nekoliko dana od povrede.
Drugi stepen - laceracija - umereno uganuće
  • Karakteriše se delimičnim rascepom (naprsnućem) mekih struktura zgloba (ligamenata ili čaure zgloba) i ovo je umeren oblik uganuća.
  • Zglob je jako bolan, delimično natečen (deformisan), sa znacima izliva (zbog nakupljanja krvi ili tečnosti u zglobnoj šupljini) i lagano nestabilan.
Treći stepen - ruptura - teško uganuće
  • Karakteriše se rascepom mekih struktura zgloba sa potpunim prekidom ligamenata i jačim oštećenjem zglobne čaure, koje prati obilan izliv u zuglobnu šupljinu izazvan krvarernjem iz oštećenih krvnih sudova.
  • Zglob je jako natečen, bolan,
  • Pokretljivost je nemoguća, a zglob je nestabilan i izraženo deformisan.
  • Ovo je najteži oblik uganuća često praćen i manjim koštanim infrakcijama na mestu pripoja povređenog ligamenta.

Dijagnoza uredi

Dijagnoza uganuća zgloba postavlja se na osnovu:

  • anamneze,
  • kliničke slike,
  • objektivnog pregleda,
  • rendgenografije, na kojoj se ne vidi oštećenje koštanog tkiva, osim kod uganuća trećeg stepena gdr zbog rupture ligamenata i zglobne čaure mogu biti prisutne manje koštane infrakcije na mestu pripoja povređenog ligamenta.

Lečenje uredi

 
Imobilizacija ortozom
 
Imobilizacija ojačanim gipsanim zavojem za hodanje

Prvi stepen uganuća

  • Kompresivni zavoj
  • Mirovanje 7-10 dana
  • Pravilno pozicioniranje zgloba - elevacija
  • Hladne obloge, najbolje led, koje se koriste 20 -30 minuta 3-5 puta dnevno narednih 24-48 časova od povrede i ima za cilj da smanji krvarenje i uvećanje otoka mekih tkiva.
  • Primena analgetika prema potrebi

Drugi i treći stepen

  • Imobiliozacija gipsanom longetom, longetom od fiberglasa ili ortozom sa podesivim trakama. (1-3 nedelje)
  • Hlađenje hladnim oblogama (najbolje ledom), 20 -30 minuta 3-5 puta dnevno narednih 24-48 časova od povrede.
  • Primena analgetika prema potrebi.
  • Hirurško lečenje je retko i obično se se sprovodi kod potpunog prekida kontinuiteta liganenata i zglobne čaure ili kod povrede koja ne reaguju na konzervativno lečenje i kod trajne nestabilnosti zgloba nakon višemesečne rehabilitacije. Operativno lečenje treba sprovesti neposredno nakon povrede zgloba (istog dana), jer tada daje najbolje rezultate. Hirurško lečenje uključuje;
  • Artroskopiju; koja daje uvid unutrašnje stanje zgloba. Artroskopski se nakon uganuća mogu otkriti; krvni ugrušci, fragmenti kostiju i hrskavice, ili deo ligamenta unutar zgloba.
  • Rekonstrukciju zgloba; koja ima za cilj da koriguje ili rekonstruiše, rastegnut i pocepan ligament metodom ušivanja pokidanih krajeva, ili primenom ligamenata ili tetiva iz neposredne okoline zgloba.

U toku lečenja nije poželjno oslanjanje na povređeni zglob i zato ako se radi o uganuću zgloba donjih udova, bolesniku za kretanje treba obezbediti štake ili invalidska kolica.

Komplikacije uredi

Ako se uganuće leči nepravilno ili nedovoljno dugo postoji mogućnost nepotpunog oporavka ligamenta, što može imati za posledicu ponavljanja uganuća, ili trajanje bola u zglobu više od četiri do šest nedelja. Tada govorimo o nastanku hroničnog uganuća zgloba, koje se najčešće javlja kod bolesnika koji se vratio na posao, sport ili druge aktivnosti, a da prethodno zglobu nije dozvolio potpunu rehabilitaciju i ozdravljenje. Kao moguće komplikacije na uganutom zglobu najčešće se javljaju;

  • deformacija zgloba,
  • slabost mišića u okolini zgloba koja izaziva ponovljanje povrede,
  • nestabilnost (labavost) zgloba,
  • hronični bol.

Prevencija uredi

  • U toku brojnih radnih i sportskih aktivnosti, koje dejstvom mehaničke sile mogu izazvati izvrtanje (uvrtanje) gležanja i drugih zglobova donjih udova, upotrebljavati odgovarajuću namensku zaštitnu obuću.
  • Pri svakoj kupovini izvršiti pravilan izbor vrste i veličine obuće.
  • Izbegavati upotrebu cipela sa visokim petama, pogotovu u vreme intenzivnih aktivnosti, dužeg hodanja i kod osoba koje su sklone uganuću zglobova (osobe sa starim povredama gležnja).
  • Pre svake sportske ili druge fizičke aktivnosti sprovesti pravlan program zagrevanja, istezanja mišića i zglobova.
  • Izbegavati sportske i aktivnosti za koje osoba nije dobro obučena ili uvežbana.

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ↑ Biundo JJ. Bursitis, tendinitis, and other periarticular disorders and sports medicine.In: Goldman L, Schafer AI, eds.Biundo JJ. Bursitis, tendinitis, and other periarticular disorders and sports medicine.In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman’s Cecil Medicine. 24th ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2011:chap 271.
  2. ↑ (en)American Academy of Orthopaedic Surgeons, Sprained Ankle, Pristupljeno 08/2010.
  3. ↑ Brinker MR, O’Connor DP, Almekinders LC, et al. Physiology of Injury to Musculoskeletal Structures: 1. Muscle and Tendon Injury. In: DeLee JC, Drez D Jr, Miller MD, eds.Brinker MR, O’Connor DP, Almekinders LC, et al. Physiology of Injury to Musculoskeletal Structures: 1. Muscle and Tendon Injury. In: DeLee JC, Drez D Jr, Miller MD, eds. DeLee and Drez’s Orthopaedic Sports Medicine. 3rd ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2009:chap 1, section A.

Literatura uredi

  • Jackie Butler, Ricki Lewis, Holes Human Anatomy & Physiology, Mc Graw Hill 2007, Eleventh Ed. pp. 157,160
  • Krabak BJ, Baima J. Ankle sprain. In: Frontera, WR, Silver JK, eds. Essentials of Physical Medicine and Rehabilitation. 2nd ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2008:chap 75.
  • Geiderman JM. General principles of orthopedic injuries. In: Marx J, ed. Rosen’s Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 6th ed. St Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2006:chap 46.
  • Mercier LR. Sports medicine. In: Mercier LR, ed. Practical Orthopedics. 6th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2008:chap 15.

Šablon:Portalbar

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Uganuće_zgloba&oldid=41489991