Treća stranka
U dvopartijskom političkom sistemu (višepartijskom političkom sistemu kojim dominiraju dve velike stranke), treća stranka (engl. third party) je stranka koja nije jedna od dve dominantne stranke. Iako se izraz tehnički odnosi na stranku koja je treća po veličini, najčešće se koristi da opiše i druge manje stranke. Na primer, u Ujedinjenom Kraljevstvu, treća stranka je politička stranka na nacionalnom nivou, osim konzervativaca i laburista, koja je prisutna u Domu građana (engl. House of Commons) britanskog parlamenta. Trenutno (krajem XX i početkom XXI veka), izraz se generalno koristi za liberalne demokrate. U istoriji SAD, bilo je ukupno 81 trećih stranaka.
Odrednica "treće stranke" koristi se u zemljama sa izbornim sistemima proste većine, pošto ovi sistemi imaju prirodnu tendenciju da vode ka stvaranju dvopartijskog sistema. Retke su uspešne manje stranke u izbornim sistemima proste većine. Zemlje koje koriste proporcionalni izborni sistem imaju manje naklonosti ka formiranju dvopartijskog sistema. U ovakvim izbornim sistemima česte su uspešne manje stranke; zapravo, u njima su koalicije koje uključuju manje stranke pravilo radije nego izuzetak.
Stranka mora imati određen nivo uspeha da bi se generalno smatrala trećom strankom. Još manje stranke koje osvajaju samo mali postotak glasova i nijedno mesto u zakonodavnim telima se često nazivaju malim ili marginalnim strankama. Na primer, u politici SAD, treća stranka je politička stranka osim demokrata i republikanaca koja ima nacionalnog uticaja. Tri treće stranke u SAD trenutno (2008) imaju preko 100.000 registrovanih glasača: Konstitucionalistička, Zelena i Libertarijanska stranka. U Kanadi takođe deluju tri veće treće stranke: Nova demokratska stranka, Kvebečki blok i Zelena stranka Kanade.
Treće stranke obično nisu u stvarnoj trci za formiranje vlade ili izbora za predsednika. Međutim, treće stranke imaju puno drugih razloga da učestvuju na izborima. Platforma nacionalne izborne kampanje znači da će stavovi trećih stranaka privući pažnju. Veće stranke će biti prinuđene da na ove platforme odgovore i prilagode se ovim izazovima, i često veće stranke preuzimaju ideje manjih izazivača. Neke treće stranke se takođe nadaju da stranka može polako graditi svoju podršku i u krajnjem postati jedna od dominantnih stranaka, kao što se desilo sa Laburističkom strankom u Ujedinjenom Kraljevstvu. U vestminsterskom sistemu postoji i mogućnost formiranja manjinskih vlada, koje manjim strankama mogu dati snagu neproporcionalno veliku u odnosu na njihovu veličinu.
Među primerima trećih stranaka su i Republikanska stranka SAD u vreme kada je Abraham Linkoln bio njihov predsednički kandidat, i Irska parlamentarna partija koja se izborila za samoupravu u Irskoj u kasnom devetnaestom veku.