Trajko Stamenković
Trajko Stamenković (Leskovac, 11. maj 1909 — okolina Beograda, krajem 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| Trajko Stamenković | |
|---|---|
 Trajko Stamenković | |
| Datum rođenja | 1909. 5. 11. |
| Mesto rođenja | Leskovac Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | krajem 1942. (33 god.) |
| Mesto smrti | okolina Beograda Srbija |
| Profesija | pravnik |
| Član KPJ od | 1928. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | NOV i PO Jugoslavije |
| Narodni heroj od | 14. decembra 1949. |
Biografija uredi
Rođen je 11. maja 1909. godine u Leskovcu. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju osim u Leskovcu, nastavio je u Kumanovu i Velesu. Presudan uticaj na njegovo opredeljenje imao je gimnazijski profesor u Kumanovu, Milan Mijalković. U jesen 1927. godine, upisao se na Pravni fakultet u Beogradu. Godine 1928, postao je član Komunističke partije Jugoslavije.
U leto 1929. godine, svratio je u Kumanovo da bi predao neke zadatke tamošnjoj partijskoj organizaciji, ali su tu on i njegov profesor Milan Mijalković bili uhapšeni avgusta 1929. godine. Osuđen je na četiri godine robije, koju je izdržao u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi.
Posle izdržane robije, nastanio se u Beogradu (gde su mu se roditelji preselili) i priključio se radu beogradske partijske organizacije. Na Pokrajinskoj partijskoj konferenciji, septembra 1934. godine, izabran je za sekretara PK KPJ za Srbiju. Organizovao je intenzivan partijski rad, te niz ilegalnih i legalnih sastanaka i štrajkova.
Organizacija je bila provaljena u novembru 1935. godine, i Trajko je bio uhapšen, zajedno sa većom grupom rukovodećih ljudi. Bio je osuđen na šest godina robije. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici, Mariboru, Nišu, pa ponovo u Mitrovici. Učestvovao je u jedanaestodnevnom štrajku glađu, oktobra 1936. godine, u Sremskoj Mitrovici. Zatvorenici su štrajkom uspeli da poprave svoj položaj. Za vreme štrajka, Trajko je bio teže oboleo, ali je ozdravio.
Kad je izbio rat, Nemci su osuđene komuniste predali ustašama. Znajući da neće dugo ostati živi, grupa od oko trideset zatvorenika je uspešno organizovala bekstvo, kopajući podzemne kanale. Trajko je takođe pobegao, tako da se do početka septembra našao na Fruškoj gori. Posle mesec dana, prebacio se u Mačvu. Tamo je prvo bio u Valjevskom, pa u Užičkom odredu.
Po oslobođenju Užica, biran je u Glavni narodnooslobodilački odbor za Srbiju. Decembra 1941. godine, prešao je iz Užica u Sandžak, a odatle je sa grupom kadrova upućen u Srbiju. Bio je određen za partijski rad u Nišu.
Na putu do novog zadatka, Trajko je sa još nekoliko partizana, početkom aprila 1942. u blizini Ljubića kod Čačka, upao u četničku zasedu. Četnici su ga odmah uputili Specijalnoj policiji u Beograd, nakon čega je predat Gestapou. Mesecima je bio podvrgnut mučenju u Banjičkom logoru. Streljan je krajem 1942. godine.
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 14. decembra 1949. godine, proglašen je za narodnog heroja. Danas u Leskovcu postoji osnovna škola Trajko Stamenković osnovana 1984. godine.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- „Narodni heroji Jugoslavije”. Beograd: Mladost. 1975.