Telegonija

Telegonija (starogrčki: Τηλεγόνεια) naslov je izgubljene starogrčke epske pesme koja je pripadala trojanskom ciklusu i predstavljala završnu epizodu u okviru tzv. kikličkih epopeja. Ovaj ep, koji se sastojao iz dva pevanja, sadržinski se naslanjao na Odiseju, a ime je dobio po Telegonu, sinu Odiseja i Kirke, čije ime, prevedeno s grčkog, doslovno znači "rođen daleko" i aludira na njegovo rođenje na mitskom ostrvu Eeji, daleko od Odisejeve Itake.

Prosci opsedaju Penelopu, John William Waterhouse, 1912.

Autorstvo i datiranje

Ova se pesma u antici ponekad pripisivala Kinetonu Spartancu, no jedan antički izvor kaže da ju je od Museja ukrao Eugamon Kirenjanin. Vreme nastanka Telegonije nije poznato. Libijska Kirena, rodni grad Eugamona, navodnog autora, osnovana je 631. pne., no osnovni narativni elementi epa možda su postojali, makar u usmenom predanju, i pre no što je Eugamon uobličio samu pesmu. Moguće je da je pisac Odiseje znao za neku verziju priče iz Telegonije (Odisejevi doživljaji u Tesprotiji, koji su možda čini i posebnu pesmu, Tesprotidu, koju spominje samo Pausanija, a i Telegonovo neobično koplje, kako je opisano u Telegoniji, možda se temelji na jednom Tiresijinom proročanstvu u jedanaestom pevanju Odiseje, premda je jednako tako moguće da je pesnik Odiseje upotrebio priču o Telegonu kao osnovu za to Tiresijino proročanstvo). Eusebije vrhunac Eugamonovog stvaralaštva stavlja u 53. olimpijadu (568–565. pne.), pa se kao najverovatnije uzima da je Telegonija nastala u 6. veku pne.

Rukopisna predaja

Telegon u neznanju ubija Odiseja, ilustracija iz rukopisa Romana o Troji Benoîta iz Sainte-Maurea (14. vek)

U današnjim kritičkim izdanjima sačuvana su samo dva stiha izvornog teksta Telegonije, i to iz dela drugih antičkih autora koji citiraju taj ep. Sadržina pesme zna se iz proznog sažetka svih kikličkih epopeja koji se nalazi u jednoj Hrestomatiji, čiji je autor neki "Proklo", koji je možda identičan s gramatičarem Eutihijem Proklom iz 2. veka.

Sadržaj

Telegonija se sastojala iz dve različite priče, od kojih je jedna pripovedala Odisejev put u Tesprotiju, a druga Telegonov dolazak na Itaku i njegovo nehotično ubistvo oca, Odiseja. Pesma počinje opisom sahrane Penelopinih prosaca. Odisej prinosi žrtvu nimfama, pri čemu se možda misli na nimfe u čijoj je pećini sakrio blago koje je sa sobom doneo na Itaku. Potom otputuje u Elidu, gde poseti Poliksena, koji je inače nepoznat, a koji mu daje jednu posudu oslikanu scenama iz priče o Trofoniju. Odisej se vraća na Itaku i zatim putuje u Tesprotiju, verovatno da bi tamo prineo žrtve po uputstvima koja mu de dao Tiresija u jedanestom pevanju Odiseje. U Tesprotiji se oženi kraljivom Kalidikom, koja mu rodi sina Polipeta. Odisej se zatim bori na strani Tesproćana u ratu sa susednim Brigima, a u sukobu učestvuju i bogovi, pa Ares tera Odiseja i Tesproćane u bekstvo, a suprotstavlja mu se Atena, kao i uvek na Odisejeva zaštinica; Apolon posreduje između sukobljenih bogova. Međutim, u ratu nastrada Kalidika, na vlasti je nasledi Polipet, a Odisej se vrati na Itaku.

U međuvremenu, ispostavi se da je Kirka, s kojom se Odisej imao ljubavnu vezu u Odiseji (10–12. pevanje), rodila njegovog sina, Telegona (Τηλέγονος = "rođen daleko"). Telegon odraste živeći s majkom na ostrvu Eeji. Na podstrek boginje Atene, Kirka mu saopšti očevo ime. Prema jednom podatku u izvodu iz Pseudo-Apolodorove Biblioteke, Kirka mu daje i jedno naročito moćno koplje, čiji je vrh umočen u otrov, a koje je napravio sam bog Hefest. Telegon otplovi prema Itaci, ali na moru ga uhvati oluja, koja ga izbaci upravo na to ostrvo, ali on to ne shvata i ne zna gde se nalazi, pa stane pustošiti zemlju i ukrade Odisejeva goveda. Odisej izađe pred njega s vojskom kao na neprijatelja, ali ga Telegon u neznanju probode svojim specijalnim kopljem, čime se delimično ispuni Tiresijino proročanstvo dato u Odiseji, da će, naime, Odiseja stići smrt "s mora". Dok Odisej leži na samrti, on i Telegon se prepoznaju. Videvši šta je učinio, Telegon uzme očevo mrtvo telo te se s Penelopom i Telemahom, drugim Odisejevim sinom, vrati majci na Eeju. Tu pokopa oca, a Kirka ostale odbari besmrtnošću. Telegon se oženi Penelopom, a Telemah Kirkom.

Rimske verzije

Higin, rimski pisac iz 1. veka nove ere, daje nekoliko novih detalja u odnosu na Proklov sažetak. Kod Higina i Odisej i Telemah izlaze s vojskom pred Telegona, a kaže se i da je Odiseju bilo jasno prorečeno da se pazi sina. Najzad, Higin kaže i da je Telegon imao sina Itala, eponimnog osnivača Italije, a Telemah sina Latina, po kojem je nazvan Lacij.

Brojni rimski pesnici smatraju Telegona osnivačem Preneste ili Tuskula, važnih latinskih gradova.

Izdanja

• Izdanja na internetu (engleski prevod):
  • Fragmenti Telegonije Arhivirano 2004-08-16 na Wayback Machine-u, prev. Hugh G. Evelyn-White, 1914.
  • Fragmenti kikličkih epopeja, prev. H.G. Evelyn-White, 1914; Project Gutenberg.
  • Theoi Project — Pseudo-Apolodor, Epitome.
  • Theoi Project — Higin, Fabulae, 127.
• Štampana izdanja (grčki izvornik):
  • A. Bernabé 1987, Poetarum epicorum Graecorum testimonia et fragmenta pt. 1 (Leipzig: Teubner)
  • M. Davies 1988, Epicorum Graecorum fragmenta (Göttingen: Vandenhoek & Ruprecht)
• Štampana izdanja (grčki izvornik s engleskim prevodom):
  • M.L. West 2003, Greek Epic Fragments (Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press) ISBN 0-674-99605-4

Literatura

• Đurić, Miloš N. (1991). Istorija helenske književnosti. Beograd. 
• Hornblower, Simon; Spawforth, Antony (2003). The Oxford Classical Dictionary. New York: Oxford University Press. 
• Sironić, Milivoj; Salopek, Damir (1977). "Grčka književnost", u: Povijest svjetske književnosti, knj. 2. Zagreb. 
• Howatson, M. C. (1997). The Oxford Companion to Classical Literature. Oxford. New York: Oxford University Press.