Wikipedija

Sertralin

Sertralin hidrohlorid (Zoloft, Lustral) je antidepresiv iz klase selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI). Njega je plasirao na tržište Pfizer 1991. godine. Sertralin se primarno koristi za lečenje kliničke depresije kod odraslih pacijenata, kao i opsesije, panike, i socijalne fobijes kod odraslih i dece. On je bio najviše propisivani antidepresant in SAD 2007. sa 29,652,000 lekarskih recepata.[7]

Sertralin
(IUPAC) ime
(1S,4S)-4-(3,4-dichlorophenyl)-N-methyl-1,2,3,4-tetrahydronaphthalen-1-amine
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 79617-96-2
ATC kod N06AB06
PubChem[1][2] 68617
DrugBank DB01104
ChemSpider[3] 61881
UNII QUC7NX6WMB DaY
KEGG[4] D02360 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL809 DaY
Hemijski podaci
Formula C17H17Cl2N 
Mol. masa 306.229 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 44%
Vezivanje za proteine plazme 98,5 %
Metabolizam Hepatički (N-dimetilacija, uglavnom CYP2B6)[6]
Poluvreme eliminacije Aproksimativno 26 časova
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status ℞ Prescription only
Način primene Oralno

Efikasnost sertralina u lečenju depresije je slična starijim tricikličnim antidepresantima, ali su njegove nuspojave znatno manje izražene. Razlike u poređenju sa novijim antidepresantima su suptilnije i uglavnom ograničene na nuspojave. Postoji evidencija da je sertralin možda delotvorniji nego fluoksetin (Prozac) za pojedine tipove depresije.[8] Sertralin je veoma efektivan u lečenju panike, dok je kognitivna terapija ponašanja bolja za lečenje opsesivnih poremećaja, bilo sama ili u kombinaciji sa sertralinom.[9] Mada je odobren za socijalnu fobiju i posttraumatski stresni poremećaj, sertralin proizvodi samo skromna poboljšanja kod tih oboljenja.[10][11] Sertralin takođe olakšava simptome predmenstrualnog disforičnog poremećaja i može da se koristi u pod-terapeutiskim dozama ili s vremena na vreme za njegovo lečenje.

Indikacije uredi

Sertralin he odobren za sledeće indikacije: klinička depresija, opsesivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, predmenstrualni disforični poremećaj, panika i (socijalna fobija).

Mehanizam dejstva uredi

Sertralin primarno inhibitor preuzimanja serotonina (SRI), sa Ki=3.4 nM. Terapeutske doze sertralina (50–200 mg/dan) u toku četiri nedelje proizvode 80–90% inhibicije serotoninskog transportera (SERT) u strijatumu na osnovu merenja pozitronskom emisionom tomografijom. Dnevna doza od 9 mg je dovoljna da inhibira 50% SERT-a.[12]

Sertralin je takođe inhibitor preuzimanja dopamina, sa Ki=260 nM,[13] agonist σ1 receptora sa 5% njegove SRI potentnosti,[14] i α1-adrenoreceptorski antagonist sa 1–10% njegove SRI potentnosti.[15] Međutim, neke studije tvrde da je on zapravo antagonist σ1 receptora.[16]

Nuspojave uredi

Poremećaj ejakulacije kod muškarca, suva usta, povećano znojenje, svrabež, anoreksija, mučnina, dispepsija, insomnija.

Autonomne disfunkcije kao deo nuspojava uredi

Impotencija, povećano slinjenje, hladna koža, midrijaza, a nešto ređe glaukom, prijapizam, vazodilatacija.

Interakcije uredi

Sertralin je umereni inhibitor enzima CYP2D6 i CYP2B6 in vitro.[17] Usled toga, u kliničkim ispitivanjima on izaziva povišenje krvnih nivoa CYP2D6 supstrata kao što su metoprolol, dekstrometorfan, desipramin, imipramin i nortriptilin, kao i CYP3A4/CYP2D6 supstrata haloperidola.[18][19][20] Ovaj efekat je zavistan od doze; na primer, ko-administracija sa 50 mg sertralina dovodi do 20% većeg izlaganja desipraminu, dok 150 mg sertralina dovodi do 70% povećanja.[21][22] U plasibo-kontrolisanim studijama, kodoziranje sertralina i metadona uzrokuje 40% povišenja u krvnim nivoima metadona, koji je primarno metabolisan CYP2B6-om.[23] Sertralin se često koristi u kombinaciji sa stimulansima za lečenje ko-morbidne depresije i/ili anksioznosti kod ADHD[24] Studije su pokazala da dolazi do povišenja koncentracije amfetamina u mozgu pacova pre-tretiranih sa 5 mg/kg sertralina. Za sertralin je pokazano da izaziva promena lokomotornih stimulatornih efekata amfetamina putem umanjenja njegovog metabolizma.[25]

Literatura uredi

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ↑ Obach RS, Cox LM, Tremaine LM (2005). „Sertraline is metabolized by multiple cytochrome P450 enzymes, monoamine oxidases, and glucuronyl transferases in human: an in vitro study” (free access). Drug Metabolism & Disposition 33 (2): 262. DOI:10.1124/dmd.104.002428. PMID 15547048. 
  7. ↑ Verispan (18. 2. 2008.). „Top 200 Generic Drugs by Units in 2007” (PDF). Drug Topics. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-11. Pristupljeno 30. 3. 2008.  and Verispan (18. 2. 2008.). „Top 200 Brand Drugs by Units in 2007” (PDF). Drug Topics. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-11. Pristupljeno 30. 3. 2008. 
  8. ↑ Flament MF, Lane RM, Zhu R, Ying Z (1999). „Predictors of an acute antidepressant response to fluoxetine and sertraline”. Int Clin Psychopharmacol 14 (5): 259–75. DOI:10.1097/00004850-199914050-00001. PMID 10529069. 
  9. ↑ O'Kearney RT, Anstey KJ, von Sanden C (2006). „Behavioural and cognitive behavioural therapy for obsessive compulsive disorder in children and adolescents”. Cochrane Database of Systematic Reviews (Online) (4): CD004856. DOI:10.1002/14651858.CD004856.pub2. PMID 17054218. Pristupljeno 2011-04-29. 
  10. ↑ BSPS15 kriterijum je identifikovao 28 (21%) od pacijanata tretiranih sertralinom i 4 (6%) na plasibu da odgovaraju na lek. Redukcija od 50% u BSPS kriterijumu je identifikovala 47 (35%) pacijenata na sertralinu i 9 (13%) na plasibu. Konačno, 50% redukcija u MFQ-SP kriterijumu je identifikovala 53 (39%) pacijenata na sertralinu i 9 (13%) na plasibu. Van Ameringen M, Oakman J, Mancini C, Pipe B, Chung H (February 2004). „Predictors of response in generalized social phobia: effect of age of onset”. J Clin Psychopharmacol 24 (1): 42–8. DOI:10.1097/01.jcp.0000104909.75206.6f. PMID 14709946. 
  11. ↑ CGI-Improvement, mean ± SD: Sertraline = 2.3 ± 0.1 Placebo = 2.8 ± 0.1. CGI-Severity, mean ± SD: Change Sertraline = −1.3 ± 0.1; placebo = −1.0 ± 0.1 Davidson JR, Rothbaum BO, van der Kolk BA, Sikes CR, Farfel GM (2001). „Multicenter, double-blind comparison of sertraline and placebo in the treatment of posttraumatic stress disorder”. Arch. Gen. Psychiatry 58 (5): 485–92. DOI:10.1001/archpsyc.58.5.485. PMID 11343529. 
  12. ↑ Meyer JH, Wilson AA, Sagrati S, Hussey D, Carella A, Potter WZ, Ginovart N, Spencer EP, Cheok A, Houle S (2004). „Serotonin transporter occupancy of five selective serotonin reuptake inhibitors at different doses: an [11CDASB positron emission tomography study”]. The American Journal of Psychiatry 161 (5): 826–35. DOI:10.1176/appi.ajp.161.5.826. PMID 15121647. 
  13. ↑ Bolden-Watson C, Richelson E (1993). „Blockade by newly-developed antidepressants of biogenic amine uptake into rat brain synaptosomes”. Life Sci. 52 (12): 1023–9. DOI:10.1016/0024-3205(93)90194-8. PMID 8445992. 
  14. ↑ Narita N, Hashimoto K, Tomitaka S, Minabe Y (1996). „Interactions of selective serotonin reuptake inhibitors with subtypes of sigma receptors in rat brain”. Eur. J. Pharmacol. 307 (1): 117–9. DOI:10.1016/0014-2999(96)00254-3. PMID 8831113. 
  15. ↑ Owens MJ, Morgan WN, Plott SJ, Nemeroff CB (1997). „Neurotransmitter receptor and transporter binding profile of antidepressants and their metabolites”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 283 (3): 1305–22. PMID 9400006. 
  16. ↑ Hashimoto, K (2009). „Sigma-1 Receptors and Selective Serotonin Reuptake Inhibitors: Clinical Implications of their Relationship”. Central Nervous System Agents in Medicinal Chemistry 2009 (Sept): 197–204.  [1]PDF
  17. ↑ Obach RS, Walsky RL, Venkatakrishnan K, Gaman EA, Houston JB, Tremaine LM (2006). „The utility of in vitro cytochrome P450 inhibition data in the prediction of drug-drug interactions”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 316 (1): 336–48. DOI:10.1124/jpet.105.093229. PMID 16192315. 
  18. ↑ Ozdemir V, Naranjo CA, Herrmann N, Shulman RW, Sellers EM, Reed K, Kalow W (1998). „The extent and determinants of changes in CYP2D6 and CYP1A2 activities with therapeutic doses of sertraline”. Journal of Clinical Psychopharmacology 18 (1): 55–61. DOI:10.1097/00004714-199802000-00009. PMID 9472843. 
  19. ↑ Alfaro CL, Lam YW, Simpson J, Ereshefsky L (1999). „CYP2D6 status of extensive metabolizers after multiple-dose fluoxetine, fluvoxamine, paroxetine, or sertraline”. Journal of Clinical Psychopharmacology 19 (2): 155–63. DOI:10.1097/00004714-199904000-00011. PMID 10211917. 
  20. ↑ Alfaro CL, Lam YW, Simpson J, Ereshefsky L (2000). „CYP2D6 inhibition by fluoxetine, paroxetine, sertraline, and venlafaxine in a crossover study: intraindividual variability and plasma concentration correlations”. Journal of Clinical Pharmacology 40 (1): 58–66. DOI:10.1177/00912700022008702. PMID 10631623. 
  21. ↑ DeVane CL, Liston HL, Markowitz JS (2002). „Clinical pharmacokinetics of sertraline”. Clinical Pharmacokinetics 41 (15): 1247–66. DOI:10.2165/00003088-200241150-00002. PMID 12452737. 
  22. ↑ Preskorn SH, Greenblatt DJ, Flockhart D, Luo Y, Perloff ES, Harmatz JS, Baker B, Klick-Davis A, Desta Z, Burt T (2007). „Comparison of duloxetine, escitalopram, and sertraline effects on cytochrome P450 2D6 function in healthy volunteers”. Journal of Clinical Psychopharmacology 27 (1): 28–34. DOI:10.1097/00004714-200702000-00005. PMID 17224709. 
  23. ↑ Hamilton SP, Nunes EV, Janal M, Weber L (2000). „The effect of sertraline on methadone plasma levels in methadone-maintenance patients”. The American Journal on Addictions / American Academy of Psychiatrists in Alcoholism and Addictions 9 (1): 63–9. PMID 10914294. 
  24. ↑ Thomas E. Brown; Thomas E. Brown (Ph. D.) (2009). ADHD comorbidities: handbook for ADHD complications in children and adults. American Psychiatric Pub. ISBN 9781585621583. 
  25. ↑ Sills TL, Greenshaw AJ, Baker GB, Fletcher PJ (April 1999). „The potentiating effect of sertraline and fluoxetine on amphetamine-induced locomotor activity is not mediated by serotonin”. Psychopharmacology 143 (4): 426–32. PMID 10367561. Pristupljeno 2011-04-30. 

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sertralin&oldid=41489567