Wikipedija

Sagrada Família


Koordinate: 41° 24' 13" SG Š, 2° 10' 28" IGD

Sagrada familija (katalonski/španski: La Sagrada Família) ili Sveta porodica je crkva u izgradnji koje se nalazi u Barseloni, Katalonija, Španija, remek-delo Antonija Gaudija.

Izgled bazilike (kranovi digitalno uklonjeni)

Sagrada familija je rimokatolička bazilika napravljena u gotskom stilu. Crkvu je počeo da gradi arhitekta Fransesk de Paula del Viljar (Francesc de Paula del Villar), da bi 1882. godine projekat preuzeo i u potpunosti promenio Gaudi. U to vreme lokacija na kojoj je počela izgradnja bila je 1,5 km udaljena od Barselone.

Gaudi je na projektu radio 40 godina, od toga poslednjih 15 je radio isključivo na tom projektu.

Gaudi je umro 1926. godine, a na crkvi je rad nastavljen do današnjih dana. Po sadašnjim predviđanjima trebalo bi da bude završena do 2028. godine. Većina Gaudijevih skica i projekata crkve bila je uništena za vreme Španskog građanskog rata.

Sagrada familija je uvršćena na Uneskovu listu Svetske baštine.

Prema španskim novinama, Sagrada Familija je sa 2,26 miliona posetilaca u 2004. godini najposećenija turistička atrakcija u Španiji ispred madridskog muzeja Prada i granadinske Alhambre, kraljevske mavarske palate.

Godine 2010. završena je unutrašnjost crkve, nakon čega je 7. novembra iste godine papa Benedikt XVI posvetio ovu bogomolju, proglasivši je manjom bazilikom (basilica minor).

Historija uredi

Godine 1866. trgovac knjigama Bocabella zasnovao je vjersko društvo posvećeno Svetom Josipu koje je 1881. godine kupilo zemljište za katedralu u vanjskoj četvrti Barcelone, Barrio del Poblet. Gradnja katedrale je izvorno povjerena arhitektima Martorellu i Francescu de Paula Villaru, ali su oni nakon izgradnje kripte pozvali mladog i perspektivnog arhitekta Gaudíja (koji je tada imao 31 godinu). Kada je trgovac Bocabella umro, njegov projekt je preuzeo biskup Barcelone koji je Gaudíja stavio na čelo izgradnje. U to vrijeme, Gaudí je već bio izgradio svod kripte i radikalno promijenio Villarov izvorni plan.

Gaudí je svim srcem radio na ovom kolosalnom kompleksu. Godine 1914., kada je imao 62 godine, odlučio je i živjeti u jednoj kućici u dvorištu katedrale.

Nakon njegove smrti, radove su nastavili njegovi suradnici, prije svega Sugrañes, Quintana i Matamala, prema njegovim planovima. Radovi su prekinuti 1935. godine zbog španskog građanskog rata tokom kojega je izgorio dio katedrale s originalnim Gaudíjevim modelima i planovima.

Radovi su ponovno pokrenuti 1970-ih nakon pada fašističkog režima i gradnja, premda vrlo polako, traje i dan danas. Kada bude završena, katedrala će biti visoka oko 45 i duga 110 metara.

Pretpostavlja se da će se gradnja završiti negdje između 2015 i 2026.[1]

Galerija fotografija uredi

  •  
    Detalj fasade
  •  
    Model crkve
  •  
    U izgradnji
  •  
    Vrhovi tornjeva
  •  
    Detalj stuba
  •  
    Fasada crkve
  •  
    Detalji ukrasne plastike na fasadi

Poveznice uredi

Reference uredi

  1. ↑ http://www.sacred-destinations.com/spain/barcelona-sagrada-familia

Literatura uredi

  • Zerbst, Rainer (1988). Antoni Gaudi — A Life Devoted to Architecture. Trans. from German by Doris Jones and Jeremy Gaines. Hamburg, Germany: Taschen. ISBN 3-8228-0074-0. 
  • Nonell, Juan Bassegoda (2004). Antonio Gaudi: Master Architect. New York: Abbeville Press. ISBN 0-7892-0220-4. 
  • Crippa, Maria Antonietta (2003). Peter Gossel. ur. Antoni Gaudi, 1852–1926: From Nature to Architecture. Trans. Jeremy Carden. Hamburg, Germany: Taschen. ISBN 3-8228-2518-2. 
  • Schneider, Rolf (2004). Manfred Leier. ur. 100 most beautiful cathedrals of the world: A journey through five continents. Trans. from German by Susan Ghyearuni and Rae Walter. Edison, New Jersey: Chartwell Books. str. 33. ISBN 978-0-7858-1888-5. 
  • AA.VV. (2001). Lunwerg, Barcelona. ur. Modernisme i Modernistes. ISBN 84-7782-776-1. 
  • Barral i Altet, Javier (2001.). L'isard, Barcelona. ur. Art de Catalunya. Arquitectura religiosa moderna i contemporània. ISBN 84-89931-14-3. 
  • Bassegoda i Nonell, Joan (1989). Ed. Ausa, Sabadell. ur. El gran Gaudí. ISBN 84-86329-44-2. 
  • Bassegoda i Nonell, Joan (2002). Criterio, Madrid. ur. Gaudí o espacio, luz y equilibrio. ISBN 84-95437-10-4. 
  • Bergós i Massó, Joan (1999). Ed. Lunwerg, Barcelona. ur. Gaudí, l'home i l'obra. ISBN 84-7782-617-X. 
  • Bonet i Armengol, Jordi (2001). Ed. Pòrtic, Barcelona. ur. L'últim Gaudí. ISBN 84-7306-727-4. 
  • Crippa, Maria Antonietta (2007). Taschen, Köln. ur. Gaudí. ISBN 978-3-8228-2519-8. 
  • Flores, Carlos (2002). Ed. Empúries, Barcelona. ur. Les lliçons de Gaudí. ISBN 84-7596-949-6. 
  • Fontbona, Francesc y Miralles, Francesc (1985). Ed. 62, Barcelona. ur. Història de l’Art Català. Del modernisme al noucentisme (1888-1917). ISBN 84-297-2282-3. 
  • Giralt-Miracle, Daniel (2002). Lunwerg. ur. Gaudí, la busqueda de la forma. ISBN 84-7782-724-9. 
  • Gómez Gimeno, María José (2006). Mundo Flip Ediciones. ur. La Sagrada Familia. ISBN 84-933983-4-9. 
  • Lacuesta, Raquele (2006). Diputació de Barcelona, Barcelona. ur. Modernisme a l’entorn de Barcelona. ISBN 84-9803-158-3. 
  • Navascués Palácio, Pedro (2000). Espasa Calpe, Madrid. ur. Summa Artis. Arquitectura española (1808-1914). ISBN 84-239-5477-3. 
  • Permanyer, Lluis (1993). Ed. Polígrafa, Barcelona. ur. Barcelona modernista. ISBN 84-343-0723-5. 
  • Puig i Boada, Isidre (1986). Ed. Nou Art Thor, Barcelona. ur. El temple de la Sagrada Família. ISBN 84-7327-135-1. 
  • Tarragona, Josep Maria (1999). Ed. Proa, Barcelona. ur. Gaudí, biografia de l’artista. ISBN 84-8256-726-8. 
  • Van Zandt, Eleyearr (1997). Asppan. ur. La vida y obras de Gaudí. ISBN 0-7525-1106-8. 
  • Zerbst, Rainer (1989). Taschen. ur. Gaudí. ISBN 3-8228-0216-6. 

Vanjske veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sagrada_Família&oldid=41751519