Prolegomena de comoedia
Prolegomena de comoedia (sh. Uvod u komediju) moderni je skupni naziv za nekoliko kratkih antičkih i vizantijskih spisa na grčkom jeziku koji su uglavnom pronađeni u rukopisima Aristofanovih komedija ili su izvađeni kao odlomci iz drugih tekstova. Ti su spisi važni za produbljivanje znanja o razvoju grčke komedije. U Dindorfovom izdanju tekstovi su dati uobičajenim redom:[1]
- Platonije, O karakteristici komedija (Περὶ διαφορᾶς κωμῳδιῶν)
- Platonije, O karakteristici stilova (Περὶ διαφορᾶς χαρακτήρων)
- Anonim, O komediji (Περὶ κωμῳδίας). Ovaj kratki spis često se citira, jer daje istorijski pogled na nastanak grčke komedije, čime dopunjuje šture informacije koje o tome daje Aristotel u Poetici, kao i sažeti pregled istorijskog razvoja komedije od Epiharma i Magneta do Difila. Ovo je najčešće citirani spis iz zbirke Prolegomena de comoedia i, ukoliko nije drugačije navedeno, na njega se misli kad se u literaturi citira spis O komediji (lat. De comoedia).
- Anonim, O komediji (Περὶ κωμῳδίας) ― autor ovog spisa je različit od prethodnoga.
- Anonim, O komediji (Περὶ κωμῳδίας) ― autor ovog spisa je različit od prethodnih.
- Anonim, O komediji (Περὶ κωμῳδίας) ― autor ovog spisa od nekoliko rečenica različit je od prethodnih.
- Kratak spis od nekoliko rečenica, nepoznatog autora, o horu u komediji.
- Popis imena sedam pesnika stare atičke komedije i broj komada koji su napisali.
- Anonim, O komediji (Περὶ κωμῳδίας) ― iz sholije uz Gramatiku Dionisija Tračanina.
- Andronik, O poretku pesnika (Περὶ τάξεως ποιητῶν).
- Anonim, Aristofanov život (Ἀριστοφάνου βίος) ― antički životopis Aristofanov.
- Aristofanov životopis drugoga autora.
- Aristofanov životopis trećega autora.
- Odrednica o Aristofanu iz Sude.[2]
- Toma Magistar, kratak spis o Aristofanu.
- Antipater Solunski, stihovi o Aristofanu i Diodorov epitaf na Aristofanovom grobu (iz Palatinske antologije).
- Dimitrije Triklinije, spis o metrici.
Kao temelj i polazna tačka za bar neke od ovih spisa možda je poslužilo jedno delo Dionisijada iz Malosa pod naslovom Stilovi ili Ljubitelji komedije (Χαρακτῆρες ἢ Φιλοκωμῳδοί), "u kojem opisuje (ἀπαγγέλλει) stilove [komičkih] pesnika"[3]. To se delo čini prvim pokušajem da se razluči stil atičkih komediografa.[4]
Reference uredi
- ↑ Prolegomena de comoedia u: Wilhelm Dindorf (ed.), Aristophanis Comoediae, str. 19–44.
- ↑ Cf. Suda, s.v. Ἀριστοφάνης.[mrtav link]
- ↑ Suda, s.v. Διονυσιάδης.[mrtav link]
- ↑ Rudolf Pfeiffer, History of Classical Scholarship: from the Beginnings to the End of the Hellenistic Age, Oxford, 1968, str. 160.