Primarna memorija
Za ostale upotrebe, v. Memorija (razvrstavanje).
Primarna memorija je memorija koja je direktno dostupna procesoru računara preko njegovih glavnih magistrala (adresnih i za podatke), bez potrebe za alternativnim ulazno-izlaznim i često značajno sporijim načinima komunikacije.
Primarna memorija se koristi za smeštaj podataka i instrukcija koje računar u tom trenutku izvršava, odnosno kao radna memorija računara (sem u slučaju kada se u njen sadržaj ne može menjati - razne ROM memorije).
Osnovne osobine uredi
Nasuprot sekundarnoj memoriji, primarna memorija ima sledeće osobine:
- značajno je brža (često hiljadama puta)
- Kao primer, početkom 21. veka, bilo kom delu primarne je moguće pristupiti u proseku za svega nekoliko nanosekundi. Nasuprot tome, tvrdi disk, kao najpoznatija sekundarna memorija, mora prvo da mehanički pozicionira glavu za čitanje do cilindra sa podacima, što u proseku traje oko 9 ms a u najgorem slučaju i do 20 ms. Zatim mora da sačeka da se disk okrene tako da podaci „dođu pod glavu“, što u slučaju 10.000 obrtaja u minuti traje u proseku dodatnih 3 ms. Na kraju, potrebno je same podatke pročitati (trajanje značajno zavisi od gustine podataka) i poslati u primarnu memoriju. Kako tvrdi diskovi ne mogu da rade sa blokovima manjim od jednog sektora (tipično 512 bajtova) to je potrebno prebaciti sve njih u primarnu memoriju pre nego što je moguće upotrebiti bilo koji, što je samo po sebi toliko puta sporije u odnosu da direktan pristup primarnoj memoriji. Zbirno, pristup bilo kom podatku na tvrdom disku u proseku traje preko 12 ms.
- direktno je adresabilna (RAM)
- Primer: procesor može u bilo kom trenutnu da zada adresu bilo kog jediničnog podatka kom želi da pristupi i da izvrši operaciju čitanja ili upisa. Nasuprot tome, tvrdi diskovi ne omogućavaju rad sa manje od jednog sektora podataka (tipično 512 bajtova) - svako iščitavanje zahteva čitanje celog sektora, a svaki upis zahteva ponovno snimanje celog sektora, nezavisno od količine promena.
- gubi sadržaj po prestanku napajanja (sem u slučaju ROM memorija)
- Primer: Po isključivanju računara seo sadržaj radne memorije se gubi. Nasuprot tome, podaci snimljeni na tvrdi disk, CD-R i sl. ostaju i moguće im je pristupiti po ponovnom uključivanju.
Virtuelna memorija i uticaj na efektivnu brzinu računara uredi
Operativni sistemi sa podrškom za virtuelnu memoriju mogu da simuliraju povećanje primarne memorije tako što trenutno ređe korišćene delove primarne memorije prebacuju u deo sekundarne, a deo koji je sledeći potreban „vrate“ iz sekundarne nazad u primarnu. Na ovaj način fizička primarna memorija može biti manja od one koja je realno potrebna izvršavanim programima, ali po ceni brzine rada računara - što je razlika između potrebne i realne/fizičke primarne memorije veća, to će češće biti potrebne pomenute zamene delova i, tako, komunikacija sa hiljadama puta sporijom sekundarnom memorijom.
Odatle dolazi i pojava da povećanje primarne memorije računara ne utiče samo na ograničenje količine podataka i programa koji se mogu obrađivati u isto vreme nego i na povećanje efektivne brzine računara (jer se manje vremena troši na sporu komunikaciju sa sekundarnom memorijom).
