Peta beogradska gimnazija
Peta beogradska gimnazija osnovana je 1905. godine kao Prva ženska gimnazija.
| Peta beogradska gimnazija | |
|---|---|
|
| |
| Tip | državna |
Formiranje ženske gimnazije bio je jedan korak ka unapređenju školovanja devojčica u Srbiji. One su predstavljale nizak procenat učenika u tadašnjim (muškim) gimnazijama i za njihov upis bilo je potrebno posebno odobrenje prosvetnih vlasti. Postojala je i Viša ženska škola, osnovana 1863. godine, sa nižim statusom od gimnazija.
Osnivanje uredi
Kraljevim ukazom od 29. juna 1905. godine osnovana je Prva ženska gimnazija, sa četiri odeljenja. Smeštena je u staru školsku zgradu na uglu Zorine i Njegoševe. Učenice su učile sledeće predmete: hrišćanska nauka, srpski, nemački i francuski jezik, zemljopis, istorija, jestastvenica (nauka o prirodi), fizika, hemija i matematika, slobodno crtanje, krasnopis, pevanje, ženski rad i gimnastika. Jedan od prvih nastavnika bila je slikarka Nadežda Petrović. Među đacima gimnazije bile su pesnikinje Desanka Maksimović i Mira Alečković.
Balkanski ratovi uredi
Za vreme balkanskih ratova (1913), škola je pretvorena u bolnicu, a učenice su postale bolničarke. Posle Prvog svetskog rata škola je preseljena u tzv. Zdelarovu školu na uglu Njegoševe i Knjeginje Zorke, tj. u zgradu u kojoj se sada nalazi Prirodnjački muzej. Tu je ostala do 1938. godine. U ovo vreme gimnazijsko školovanje trajalo je osam godina, a osnovno samo četiri.
Gimnazija između dva svetska rata uredi
Kamen temeljac moderne i velike zgrade gimnazije u Bitoljskoj ulici (današnja Ilije Garašanina) postavio je 25. oktobra 1936.[1] ministar prosvete Kraljevine Jugoslavije, a izgradnja je završena 1938. godine, kada se škola tamo svečano preselila. Nova školska zgrada imala je prostrane učionice, posebne kabinete za muziku, crtanje, fiskulturu i hemiju, staklenu baštu, biblioteku, ambulantu, školsku kuhinju s trpezarijom i svečanu dvoranu s pozornicom.
Jedna od direktorki gimnazije tokom 1930-tih godina bila je Darinka Janošević. Među profesorkama bila je Desanka Maksimović (od 1925), koja je tu i penzionisana 1953. godine.
Drugi svetski rat uredi
Tokom Drugog svetskog rata zgradu gimnazije koristila je nemačka vojska, dok se škola nalazila u teskobnoj zgradi Državne realke u Uzun Mirkovoj 14, zajedno sa Drugom muškom gimnazijom. Po završetku rata, velika zgrada nije imala ni osnovnog nameštaja, pa su učenice od svojih kuća donosile stolice.
Na početku školske 1945/46. godine Prva ženska gimnazija delila je svoju zgradu sa Drugom muškom, što je, zajedno sa raznim večernjim školama i kursevima, stvaralo veliku gužvu i podrazumevalo rad u tri smene. Decembra 1945. se Druga muška iselila, pa je nastava donekle normalizovana.
Jedan od prvih džez koncerata u Beogradu održan je 1948. godine u velikoj sali gimnazije. Svirao je veliki džez orkestar Dušana Vidaka, a sala je bila prepuna.
Ukidanje ženskih i muških gimnazija uredi
Godine 1953. promenjeni su prosvetni propisi i ukinuto razdvajanje dečaka i devojčica, pa su Prva ženska i Druga muška gimnazija razmenili deo učenika po slobodnom izboru đaka i roditelja, i to tako što je deo dečaka Druge muške prešao u Prvu žensku, a deo devojčica prešao u obrnutom smeru. Tako su dobijene dve mešovite gimnazije, a Prva ženska je promenila ime i postala Peta beogradska gimnazija.
Druga beogradska gimnazija (bivša Druga muška) ponovo dolazi u zgradu Pete gimnazije kao podstanar u periodu 1961—1964, pošto joj je zgrada u Makedonskoj srušena. Stoga je dograđen jedan sprat.
Poslednjih decenija Peta beogradska gimnazija važi za jednu od najboljih gimnazija u Srbiji, kako po uspehu đaka tokom celokupnog školovanja, tako i po renomeu nastavnika. Gimnazija poseduje kamernu scenu na kojoj se održavaju pozorišne predstave.
Sport uredi
U gimnaziji je poklanjana velika pažnja sportu, na inicijativu dvojice višedecenijskih profesora fizičkog – prvo Duška Stefanovića, a zatim profesora Čakarevića (obojica pokojni). Uslovi su bili dobri: škola poseduje dve fiskulturne sale, od kojih jedna za sportove s loptom, a druga za gimnastiku. Gimnazija je imala svoj slet, koga je održavala svake godine pred kraj školske godine na stadionu Tašmajdan.
Direktori škole uredi
Neki od direktora gimnazije su: Ljubica Topisirovic tokom 60-tih, Zdravko Pecelj (oko 1970. godine), Milan Lazić, Vojislav Mihailović (1974-1978), Lenka Pešić (1978-1982 i 1985-1991), Radojka Bojić (1982-1985), Verica Rakonjac (1991-2000), Bogoljub Lazarević (2000-2001) i Savić Minić (2002-2013).
Neki đaci uredi
- Jadranka Selec, glumica
- Bora Đorđević, frontmen "Riblje čorbe"
- Miroslav Cvetković, basista; "Bajaga i instruktori"
- Ivica Vdović, bubnjar
- Gordana Matković, demograf
- Gašo Knežević, pravnik
- Boško Mijatović, ekonomista
- Slavica Šiler-Marinković, tehnolog
- Veljko Milutinović, kompjuterske nauke
- Jovan Rajšić, arhitekta
- Điđa Karanović, režiser
- Branko Cvejić, glumac
- Miša Vukobratović, upravnik i obnovitelj Pozorišta na Terazijama
- Srđan Karanović
- Vesna Fila
- Miško Milojević, režiser i urednik na televiziji
- Tanja Kragujević, pesnikinja
- Mira Alečković
- Goran Marković, režiser
- Bojan Pecar, basista EKV
- Gordan Kičić, glumac, završio je samo prvi razred u Petoj i otišao na školovanje u Moskvu
- Suzana Mančić,
- Alisa Stojanović
- Vuk Brajović
- Aleksandar Antić
- Antigona Andonov
- Biljana Srbljanović i Uroš Šuvaković su išli zajedno u odeljenje
- Ivana Zarić
- Nikola Čuturilo, završio samo dva razreda u Petoj
- Lenka Udovički
- Snežana Dakić
- Lokica Stefanović
- Marko (Slobodana) Milošević, u Petoj gimnaziji je završio samo prvi razred
- Olga Kepčija
- Elizabet Vasiljević, prevoditeljka
- Dragan R.Vidanović, advokat
- Dejan Nikolić, direktor Beogradskog maratona
- Olga Krstić Tomović
- Goga Sekulić, promenila školu u turističku