Wikipedija

Ozon

Ukoliko ste tražili kanton u Francuskoj, vidite članak Kanton Ozon.

Ozon (O3) je troatomski molekul koji se sastoji od tri atoma kiseonika. Ozon je alotropska modifikacija kiseonika koja je mnogo nestabilnija od uobičajenog dvoatomskog oblika, O2. Na standardnim uslovima ozon je plavičasti gas koji na temperaturi ispod -112 °C prelazi u tamno plavu tečnost koja dalje ispod -193 °C prelazi u tamno plavi 'led'. Ozon je snažan oksidacioni agens što je u vezi sa njegovom nestabilnošću pri čemu prelazi u običan dvoatomski kiseonik:

Ozon
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 10028-15-6 DaY
PubChem[1][2] 24823
ChemSpider[3] 23208 DaY
UNII 66H7ZZK23N DaY
EINECS broj 233–069–2
MeSH Ozone
ChEBI 25812
RTECS registarski broj toksičnosti RS8225000
Gmelin Referenca 1101
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula O3
Molarna masa 47.998 g·mol−1
Agregatno stanje plavičast gas
Gustina 2.144 g·L−1 (0 °C), gas
Tačka topljenja

80.7 K, −192.5 °C

Tačka ključanja

161.3 K, −111.9 °C

Rastvorljivost u vodi 0.105 g·100mL−1 (0 °C)
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 +142.3 kJ·mol−1
Standardna molarna entropija So298 237.7 J·K−1.mol−1
Opasnost
EU-klasifikacija nije na listi



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references
2 O3 → 3 O2.

Ova reakcija se ubrzava sa porastom temperature i padom pritiska.

O3 je opšteprisutan u Zemljinoj atmosferi: u slojevima pri zemlji je jedan od opasnih zagađivača sa štetnim uticajem na pluća; ozon u gornjim slojevima atmosfere sprečava prodor štetnih ultraljubičastih zraka do površine Zemlje. Takođe može da nastane iz O2 električnim pražnjenjem u atmosferi ili pod uticajem visokoenergijskog elektromagnetnog zračenja. Brojni eletrični uređaji mogu da generišu ozon, posebno oni koji koriste visoki napon poput laserskih štampača, mašina za fotokopiranje ili lučno zavarivanje. Svi električni motori koji koriste četkice stvaraju izvesnu količinu ozona manje više proporcionalnu veličini i snazi motora.

Istorija uredi

Ozon je pronašao 1840. godine nemački hemičar Kristijan Fridrih Šenbajn koji mu je nadenuo ime po grčkoj reči za miris, οζω, ozein, zbog karakterističnog mirisa.[4]

Hemija uredi

Ozon oksiduje sve metale do najvišeg oksidacionog stanja, izuzev zlata, platine i iridijuma:

2 Cu2+ + 2 H+ + O3 → 2 Cu3+ + H2O + O2

Ozon prevodi okside u perokside:

SO2 + O3 → SO3 + O2

Takođe oksiduje okside do oksida sa najvećim oksidacionim brojem:

NO + O3 → NO2 + O2

Gornja reakcija je praćena hemiluminiscencijom. Oksid NO2 može dalje da bude oksidovan:

NO2 + O3 → NO3 + O2

Novonastali NO3 može da reaguje sa NO2 i da nagradi N2O5:

NO2 + NO3 → N2O5

Ozon reaguje sa ugljenikom obrazujući ugljendioksid, čak i na sobnoj temperaturi:

C + 2 O3 → CO2 + 2 O2

Ozon ne reaguje sa amonijačnim solima, ali reaguje sa amonijakom gradeći amonijum nitrat:

2 NH3 + 4 O3 → NH4NO3 + 4 O2 + H2O

Ozon sa sulfidima gradi sulfate:

PbS + 4 O3 → PbSO4 + 4 O2

Reference uredi

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ „Today in Science History”. Arhivirano iz originala na datum 2006-05-09. Pristupljeno 10. 05. 2006. 

Vidi još uredi

Vanjske veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ozon&oldid=41581686