Wikipedija

Osteopontin

edit

Osteopontin (OPN), takođe poznat kao koštani sialoprotein I (BSP-1), rani T-limfocit aktivator (ETA-1), i izlučeni fosfoprotein 1 (SPP1), je produkt ljudskog SPP1 gena,[1]. Ovaj protein je konzerviran kod niza drugih vrsta. Osteopontin je SIBLING glikoprotein koji je prvi put bio identifikovan 1986 godine u osteoblastima.

Osteopontin
(izlučeni fosfoprotein 1, koštani sialoprotein I, rani T-limfocit aktivator 1)
Identifikatori
SimboliSPP1; BNSP; BSPI; ETA-1; MGC110940; OPN
Vanjski IDOMIM: 166490 MGI: 98389 HomoloGene: 20156 GeneCards: SPP1 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez669620750
EnsemblENSG00000118785ENSMUSG00000029304
UniProtP10451Q3TND2
RefSeq (mRNA)NM_000582NM_009263
RefSeq (protein)NP_000573NP_033289
Lokacija (UCSC)Chr 4:
89.12 - 89.12 Mb		Chr 5:
104.68 - 104.68 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Prefiks osteo indicira da je ovaj protein izražen u kostima, mada je on takođe izražen i u drugim tkivima. Sufiks -pontin je izveden iz lat. pons, most, čime se označava uloga osteopontina u vezivanju proteina. Osteopontin je ekstracelularni strukturni protein. On je organska komponenta kostiju. Sinonimi za ovaj protein su sialoprotein I i 44 K BPP (koštani fosfoprotein).

Njegov gen ima 7 eksona, sadrži 5 kb. Kod ljudi je lociran na hromozomu 4. Ovaj protein se sastoji od ~300 aminokiselinskih ostataka i ima ~30 vezanih ugljeno hidratnih ostataka uključujući 10 ostataka sijalinske kiseline. Ugljeno hidratni ostaci su vezani za protein tokom posttranslacionih modifikacija u Goldžijevom aparatu. Ovaj protein je bogat u kiselim ostacima: 30-36% su bilo aspartična ili glutaminska kiselina.

Struktura uredi

Generalna struktura uredi

 
Mesta proteolitičkih rascepa za osteopontin (OPN-FL). Trombin izlaže epitop razlaganja SVVYGLR (OPN-R), nakon čega CPB odstranjuje C-terminalni arginin sa OPN-R. Epitop razlaganja sadrži non-RGD domen, koji se vezuje za integrin receptore (α4β1, α9β1, i α9β4). Pored epitopa razlaganja, ovaj protein sadrži RGD domen koji interaguje sa drugim integrin receptorima (αvβ1,3,5, i α5β1).

OPN je jako negativno naelektrisani protein ekstracelularnog matriksa koji nema ekstenzivnu sekundarnu strukturu.[2] On se sastoji od oko 300 aminokiselina (297 kod miša; 314 kod čoveka) i on je izražen kao 33 kDa nascentni protein. On sadrži nekoliko funkcionalno važnih mesta rascepa. OPN je podložan posttranslacionim modifikacijama koje povećavaju njegovu molekulsku težinu do oko 44 kDa.[3]

Izoforme uredi

OPN može biti modifikovan trombinskim presecanjem, što izlaže sekvencu SVVYGLR. Taj protein je poznat kao OPN-R. On poseduje epitop za integrin receptore α4β1, α9β1, i α9β4.[4][5] Ova grupa integrin receptora je prisutna na mnogobrojnim imunskim ćelijama kao što su mast ćelije,[6] neutrofili,[7] i T ćelije. Oni su takođe izraženi na monocitima i makrofagama.[8] Nakon vezivanja tih receptora, ćelije koriste nekoliko puteva transdukcije signala da izazovu imunski respons. OPN-R može biti dalje razložen carboksipeptidazom B (CPB) odstranjivanjem C-terminalnog arginina, čime se formira OPN-L. Funkcija OPN-L proteina nije dovoljno poznata.

Biosinteza uredi

Biosinteza osteopontina se odvija u varijetetu tkiva koji obuhvata: fibroblaste[9] preosteoblaste, osteoblaste, osteocite, odontoblaste, neke ćelije kičmene moždine, hipertrofne hondrocite, dendritske ćelije, makrofage,[10] glatke mišiće,[11] mioblaste skeletalnih mušića,[12] endotelne ćelije, non-koštane ćelije u unutrašnjem uvu, mozak, bubreg, decidua, i placenta. Sinteza osteopontina je stimulisana kalcitriolom (1,25-dihidroksi-vitaminom D3).

Biološka funkcija uredi

Uloga u preoblikovanju kostiju uredi

Ustanovljeno je da je osteopontin važan faktor u preoblikovanju kostiju.[13] Specifično, istraživanja sugerišu da on igra važnu ulogu u fiksiranju osteoklasta za mineralni matriks kostiju.[6] Organski deo kosti sačinjava oko 20% njihove suve težine. Njega sačinjavaju pored osteopontina, kolagen tip I, osteokalcin, osteonektin, koštani sialoprotein i alkalne fosfataze. Kolagen tip I sačinjava 90% proteinske mase. Neorganski deo kosti je mineral hidroksiapatit, Ca10(PO4)6(OH)2. Gubitak tog minerala može da dovede do osteoporoze.

OPN je inicijator procesa kojim osteoklasti razvijaju njihovu naboranu površinu da bi započeli koštanu resorpciju. On je takođe nađen u urinu, gde inhibira formiranje kamena u bubregu.

Uloga u imunskim funkcijama uredi

OPN se vezuje za nekoliko integrin receptora (α4β1, α9β1, i α9β4) koji su izraženi na leukocitima. Ti receptori imaju dobro poznatu funkciju u ćelijskoj adheziji, migraciji, i opstanku leukocita. Nedavna istraživanja su bila usredsređena na OPN ulogu u posredovanju tih responsa.

Osteopontin je izražen u nizu imunskih ćelija, uključujući makrofage, neutrofile, dendritske ćelije, T ćelije|T i B ćelije, mada u različitoj meri. Na osnovu nekih izveštaja OPN dejstvuje kao imunski modulator na više načina.[14] Primarni oblik njegovog dejstva je hemotaksa, kojom se promoviše ćelijsko regrutovanje na mesta inflamacije. On takođe funkcioniše kao adhezioni protein, koji doprinosi ćelijskom pričvršćavanju i zarastanju rana. Dodatno, OPN posreduje ćelijsku aktivaciju i produkciju citokina, i podstiče ćelijski opstanak putem regulacije apoptoze.[14]

Hemotaksa uredi

OPN ima važnu ulogu u regrutovanju neutrofila u oboljenju jetre alkoholičara.[7][15] OPN je važan za migraciju neutrofila in vitro.[16] Dodatno, OPN regrutuje inflamatorne ćelije u artritične zglobove u kolagen-indukovanom artritičnom modelu reumatoidnog artritisa.[17][18] Nedavne in vitro studije, 2008, su ustanovile da OPN učestvuje u migraciji mast ćelija.[19] U ovim eksperimentima OPN nokaut mast ćelije su bile kultivisane. Primećen je umanjen nivo hemotakse u tim ćelijama u poređenju sa normalnim mast ćelijama. Za OPN je takođe nađeno da dejstvuje kao hemoatraktivni faktor makrofaga.[20] U ovoj studiji, istraživači su studirali akumulaciju makrofaga u mozgu resus majmuna i ustanovili su da OPN sprečava makrofage da napuste mesta akumulacije, što indicira povišeni nivo hemotakse.

Reference uredi

  1. ↑ „Entrez Gene: SPP1 secreted phosphoprotein 1”. 
  2. ↑ Wang KX, Denhardt DT (2008). „Osteopontin: role in immune regulation and stress responses”. Cytokine Growth Factor Rev. 19 (5-6): 333–45. DOI:10.1016/j.cytogfr.2008.08.001. PMID 18952487. 
  3. ↑ Rangaswami H, Bulbule A, Kundu GC (February 2006). „Osteopontin: role in cell signaling and cancer progression”. Trends Cell Biol. 16 (2): 79–87. DOI:10.1016/j.tcb.2005.12.005. PMID 16406521. 
  4. ↑ Laffón A, García-Vicuña R, Humbría A, et al. (August 1991). „Upregulated expression and function of VLA-4 fibronectin receptors on human activated T cells in rheumatoid arthritis”. J. Clin. Invest. 88 (2): 546–52. DOI:10.1172/JCI115338. PMC 295383. PMID 1830891. 
  5. ↑ Seiffge D (December 1996). „Protective effects of monoclonal antibody to VLA-4 on leukocyte adhesion and course of disease in adjuvant arthritis in rats”. J. Rheumatol. 23 (12): 2086–91. PMID 8970045. 
  6. ↑ 6,0 6,1 Reinholt FP, Hultenby K, Oldberg A, Heinegård D (June 1990). „Osteopontin--a possible anchor of osteoclasts to bone”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 87 (12): 4473–5. DOI:10.1073/pnas.87.12.4473. PMC 54137. PMID 1693772. 
  7. ↑ 7,0 7,1 Banerjee A, Apte UM, Smith R, Ramaiah SK (March 2006). „Higher neutrophil infiltration mediated by osteopontin is a likely contributing factor to the increased susceptibility of females to alcoholic liver disease”. J. Pathol. 208 (4): 473–85. DOI:10.1002/path.1917. PMID 16440289. 
  8. ↑ Sodek J, Batista Da Silva AP, Zohar R (May 2006). „Osteopontin and mucosal protection”. J. Dent. Res. 85 (5): 404–15. DOI:10.1177/154405910608500503. PMID 16632752. [mrtav link]
  9. ↑ Ashizawa N, Graf K, Do YS, et al. (November 1996). „Osteopontin is produced by rat cardiac fibroblasts and mediates A(II)-induced DNA synthesis and collagen gel contraction”. J. Clin. Invest. 98 (10): 2218–27. DOI:10.1172/JCI119031. PMC 507670. PMID 8941637. 
  10. ↑ Murry CE, Giachelli CM, Schwartz SM, Vracko R (December 1994). „Macrophages express osteopontin during repair of myocardial necrosis”. Am. J. Pathol. 145 (6): 1450–62. PMC 1887495. PMID 7992848. 
  11. ↑ Ikeda T, Shirasawa T, Esaki Y, Yoshiki S, Hirokawa K (December 1993). „Osteopontin mRNA is expressed by smooth muscle-derived foam cells in human atherosclerotic lesions of the aorta”. J. Clin. Invest. 92 (6): 2814–20. DOI:10.1172/JCI116901. PMC 288482. PMID 8254036. 
  12. ↑ Uaesoontrachoon K, Yoo HJ, Tudor E, Pike RN, Mackie EJ, Pagel CN (April 2008). „Osteopontin and skeletal muscle myoblasts: Association with muscle regeneration and regulation of myoblast function in vitro”. Int. J. Biochem. Cell Biol. 40 (10): 2303–14. DOI:10.1016/j.biocel.2008.03.020. PMID 18490187. 
  13. ↑ Choi ST, Kim JH, Kang EJ, Lee SW, Park MC, Park YB, Lee SK (December 2008). „Osteopontin might be involved in bone remodelling rather than in inflammation in ankylosing spondylitis”. Rheumatology (Oxford) 47 (12): 1775–9. DOI:10.1093/rheumatology/ken385. PMID 18854347. 
  14. ↑ 14,0 14,1 Wang KX, Denhardt DT (2008). „Osteopontin: role in immune regulation and stress responses”. Cytokine Growth Factor Rev. 19 (5-6): 333–45. DOI:10.1016/j.cytogfr.2008.08.001. PMID 18952487. 
  15. ↑ Apte UM, Banerjee A, McRee R, Wellberg E, Ramaiah SK (August 2005). „Role of osteopontin in hepatic neutrophil infiltration during alcoholic steatohepatitis”. Toxicol. Appl. Pharmacol. 207 (1): 25–38. DOI:10.1016/j.taap.2004.12.018. PMID 15885730. 
  16. ↑ Koh A, da Silva AP, Bansal AK, Bansal M, Sun C, Lee H, Glogauer M, Sodek J, Zohar R (December 2007). „Role of osteopontin in neutrophil function”. Immunology 122 (4): 466–75. DOI:10.1111/j.1365-2567.2007.02682.x. PMC 2266047. PMID 17680800. 
  17. ↑ Ohshima S, Kobayashi H, Yamaguchi N, Nishioka K, Umeshita-Sasai M, Mima T, Nomura S, Kon S, Inobe M, Uede T, Saeki Y (April 2002). „Expression of osteopontin at sites of bone erosion in a murine experimental arthritis model of collagen-induced arthritis: possible involvement of osteopontin in bone destruction in arthritis”. Arthritis Rheum. 46 (4): 1094–101. DOI:10.1002/art.10143. PMID 11953989. 
  18. ↑ Sakata M, Tsuruha JI, Masuko-Hongo K, Nakamura H, Matsui T, Sudo A, Nishioka K, Kato T (July 2001). „Autoantibodies to osteopontin in patients with osteoarthritis and rheumatoid arthritis”. J. Rheumatol. 28 (7): 1492–5. PMID 11469452. 
  19. ↑ Nagasaka A, Matsue H, Matsushima H, et al. (February 2008). „Osteopontin is produced by mast cells and affects IgE-mediated degranulation and migration of mast cells”. Eur. J. Immunol. 38 (2): 489–99. DOI:10.1002/eji.200737057. PMID 18200503. 
  20. ↑ Burdo TH, Wood MR, Fox HS (June 2007). „Osteopontin prevents monocyte recirculation and apoptosis”. J. Leukoc. Biol. 81 (6): 1504–11. DOI:10.1189/jlb.1106711. PMC 2490714. PMID 17369493. 

Literatura uredi

  • Fujisawa R (2002). „[Recent advances in research on bone matrix proteins]”. Nippon Rinsho 60 Suppl 3: 72–8. PMID 11979972. 
  • Denhardt DT, Mistretta D, Chambers AF, et al. (2003). „Transcriptional regulation of osteopontin and the metastatic phenotype: evidence for a Ras-activated enhancer in the human OPN promoter”. Clin. Exp. Metastasis 20 (1): 77–84. DOI:10.1023/A:1022550721404. PMID 12650610. 
  • Yeatman TJ, Chambers AF (2003). „Osteopontin and colon cancer progression”. Clin. Exp. Metastasis 20 (1): 85–90. DOI:10.1023/A:1022502805474. PMID 12650611. 
  • O'Regan A (2004). „The role of osteopontin in lung disease”. Cytokine Growth Factor Rev. 14 (6): 479–88. DOI:10.1016/S1359-6101(03)00055-8. PMID 14563350. 
  • Wai PY, Kuo PC (2004). „The role of Osteopontin in tumor metastasis”. J. Surg. Res. 121 (2): 228–41. DOI:10.1016/j.jss.2004.03.028. PMID 15501463. 
  • Konno S, Hizawa N, Nishimura M, Huang SK (2007). „Osteopontin: a potential biomarker for successful bee venom immunotherapy and a potential molecule for inhibiting IgE-mediated allergic responses”. Allergology international : official journal of the Japanese Society of Allergology 55 (4): 355–9. DOI:10.2332/allergolint.55.355. PMID 17130676. 
  • Rodrigues LR, Teixeira JA, Schmitt FL, et al. (2007). „The role of osteopontin in tumor progression and metastasis in breast cancer”. Cancer Epidemiol. Biomarkers Prev. 16 (6): 1087–97. DOI:10.1158/1055-9965.EPI-06-1008. PMID 17548669. 
  • Ramaiah SK, Rittling S (2007). „Role of osteopontin in regulating hepatic inflammatory responses and toxic liver injury”. Expert opinion on drug metabolism & toxicology 3 (4): 519–26. DOI:10.1517/17425225.3.4.519. PMID 17696803. 

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Osteopontin&oldid=41442556