Nedeljko Čabrinović
1895. 1916. Nedeljko Čabrinović (2. februar 1895, Sarajevo — 20. januar 1916, Terezijenštat) je bio mladobosanski revolucionar, učesnik u atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
| Nedeljko Čabrinović | |
|---|---|
|
| |
| 1895. | februar 1895. |
| Sarajevo | SarajevoAustrougarska |
| 1916. | januar 1916. |
| Theresienstadt | TheresienstadtAustrougarska |
Biografija uredi
Rođen je 2. februara 1895. godine u Sarajevu, kao najstarije dete u porodici. Njegov otac Vaso je bio vlasnik kafane u Sarajevu i imao devetoro dece iz dva braka.[1]
Bio je član tajne omladinske revolucionarne organizacije Mlada Bosna, koja je bila projugoslovenski nastrojena.[2] Nedeljko je kao štamparski radnik učestvovao je u štrajku štamparskih radnika 1912. godine, pa su ga vlasti proterale iz Sarajeva. Radio je u štamparijama u Sremskim Karlovcima, Šidu, Trstu i Beogradu.
Pod uticajem srpskih pobeda u balkanskim ratovima, zagrejao se za ideje jugoslovenske nacionalne revolucionarne omladine i prihvatio individualni teror kao metod političke borbe. Sarajevski članovi napredne nacionalne omladine poslali mu u Beograd isečak iz Hrvatskog dnevnika od 17. marta 1914. sa vešću o dolasku austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda na vojne manevre u Bosnu. Kada je primio taj isečak Čabrinović se dogovorio sa Gavrilom Principom i Trifkom Grabežom o mestu i vremenu atentata.
Na Vidovdan 28. juna 1914., Čabrinović je u Sarajevu nizvodno od mosta Ćumurije bacio bombu na kola u kojima se vozio Franc Ferdinand, ali je omanuo. Nakon toga je Gavrilo Princip hicima iz pištolja ubio prestolonaslednika.
Svih sedam učesnika atentata je uhvaćeno. Tokom suđenja, Čabrinović i drugi su tvrdili da je čin atentata izraz njihovih anarhističkih ubeđenja.[3]
Osuđen je kao maloletnik na 20 godina strogog zatvora. Umro je nakon dve godine u zatvoru u Terezijenštatu u Češkoj.
Literatura uredi
- Slijepčević, P. (1929). Mlada Bosna. Sarajevo
- Pfefer, I. (1938). Istraga o sarajevskom atentatu. Zagreb
- Bogičević, V. (1932, 1935). Sećanja na vidovdanski atentat 1914. Sarajevo: Pregled
- Dedijer, Vladimir. (1966). Sarajevo 1914. Beograd, Sarajevo
- Popović, Cvijetko. (1984). Enciklopedija Jugoslavije. Zagreb: JLZ
Izvori uredi
- ↑ Beč planirao da zatre porodice atentatora („Večernje novosti“, 17. novembar 2013)
- ↑ Matjaž Klemenčič,Mitja Žagar. „The Former Yugoslavia's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook”. ABC Clio. Pristupljeno 12 October 2014.
- ↑ Trivo Indic (27 May 1990). „The anarchist tradition on Yugoslav soil”. Umanità Nova. Pristupljeno 17 October 2014.