Wikipedija

NMDA receptor

NMDA receptor (NMDAR) je glutamatni receptor koji omogućava predominantni molekulski mehanizam kontrole sinaptičke plastičnosti i memorijskih funkcija.[2]

NMDA
Glutaminska kiselina
Stilizovani opis NMDAR aktivacije. Glutamat i glicin su u svojim mestima vezivanja. Alosterna mesta koja bi uzrokovala inhibiciju receptora nisu zauzeta. Za aktivaciju receptora neophodno je vezivanje dva molekula glutamata ili aspartata i dva glicina.[1]

NMDAR je specifičan tip jonotropnog glutamatnog receptora. NMDA (N-metil-D-aspartat) je selektivni agonist koji se vezuje za NMDA receptore, a ne za druge glutamatne receptore. Aktivacija NMDA receptora rezultira u otvaranju jonskog kanala koji je neselektivan za katjonne sa ravnotežnim potencijalom blizo 0 mV. Jedinstvena osobina NMDA receptora je njegova od napona zavisna aktivacija koja je rezultat blokiranja jonskog kanala ekstracelularnim Mg2+ jonima. Ovo omogućava protok Na+ i malih količina Ca2+ jona u ćeliju, i K+ iz ćelije, na od napona zavistan način.[3][4][5][6]

Smatra se da je kalcijumski fluks kroz NMDAR kritičan u regulisanu sinaptičke plastičnosti, ćelijskog mehanizma za učenje i memoriju. NMDA receptor je osoben na dva načina: prvo on je ligandom i naponski kontrolisan; drugo, neophodna je koaktivacija sa sa dva liganda: glutamatom i glicinom[7].

Struktura uredi

NMDA receptor formira heterotetramer sa dve NR1 i dve NR2 podjedinice. One se takođe nazivaju glutamat vezujućim podjedinicama NMDA receptora, ili GluN. Postoje dve obavezne NR1 podjedinice i dve regionalno lokalizovane NR2 podjedinice. Srodna genska familija NR3 A i B podjedinica ima inhibitorno dejstvo na receptorsku aktivnost. Višestruke receptorske izoforme sa distinktnim moždanim distribucijama i funkcionalnim osobinama se javljaju putem selektivnog splajsovanja NR1 transkripata i diferencijalnog izražavanja NR2 podjedinica.

Reference uredi

  1. ↑ Laube, B; Hirai H, Sturgess M, Betz H, and Kuhse J (1997). „Molecular determinants of antagonists discrimination by NMDA receptor subunits: Analysis of the glutamate binding site on the NR2B subunit”. Neuron 18 (3): 493–503. DOI:10.1016/S0896-6273(00)81249-0. PMID 9115742. 
  2. ↑ Clinical Implications of Basic Research: Memory and the NMDA receptors, Fei Li and Joe Z. Tsien, N Engl J Med, 361:302, July 16, 2009
  3. ↑ Dingledine R, Borges K, Bowie D, Traynelis SF (March 1999). „The glutamate receptor ion channels”. Pharmacol. Rev. 51 (1): 7–61. PMID 10049997. Arhivirano iz originala na datum 2020-10-27. Pristupljeno 2014-03-20. 
  4. ↑ Liu Y, Zhang J (October 2000). „Recent development in NMDA receptors”. Chin. Med. J. 113 (10): 948–56. PMID 11775847. 
  5. ↑ Cull-Candy S, Brickley S, Farrant M (June 2001). „NMDA receptor subunits: diversity, development and disease”. Curr. Opin. Neurobiol. 11 (3): 327–35. DOI:10.1016/S0959-4388(00)00215-4. PMID 11399431. 
  6. ↑ Paoletti P, Neyton J (February 2007). „NMDA receptor subunits: function and pharmacology”. Curr Opin Pharmacol 7 (1): 39–47. DOI:10.1016/j.coph.2006.08.011. PMID 17088105. 
  7. ↑ Kleckner, N W; Dingledine, R (1988). „Requirement for glycine in activation of NMDA-receptors expressed in Xenopus oocytes.”. Science 241 (4867): 835–837. DOI:10.1126/science.2841759. PMID 2841759. 

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=NMDA_receptor&oldid=41443620