Miljan Miljanić

Miljan Miljanić (4. maja 1930 - 13. januara 2012.) je bio penzionisani jugoslovenski fudbalski trener i funkcioner.

Miljan Miljanić
Osobne informacije
Datum rođenja	(1930-05-04)4. 5. 1930.
Mjesto rođenja	Bitola, Kraljevina Jugoslavija (danas Republika Makedonija)
Datum smrti	13. 1. 2012. (dob: 81)
Menadžerska karijera
1965-1966 1966-1974 1973-1974 1974-1977 1979-1982 1982-1983	Jugoslavija Crvena Zvezda Jugoslavija Real Madrid Jugoslavija Valencia CF
* Nastupi (Golovi)

Rođen je u familiji koja je poreklom iz Banjana kod Nikšića u Crnoj Gori, a prve godine života je proveo u Makedoniji.

Tokom svoje bogate karijere Miljanić je trenirao Crvenu zvezdu, Real Madrid, Valensiju i Jugoslovensku reprezentaciju u dva navrata, na dva svetska prvenstva, u Nemačkoj 1974 i 1982 godine u Španiji. Sa Crvenom zvezdom je osvojio deset titula, sa Realom je osvojio dve titule prvaka Španije i jedan kup, osvojivši tako duplu krunu u sezoni 1974/1975.

Ipak, ostao je najupamćeniji kao predsednik FSJ, mesto koje je zauzimao punih dvadeset godina, pre nego što se penzionisao 2001 godine. Zbog izuzetnih zasluga za razvoj fudbala u zemlji, skupština FSJ proglasila je 2001. godine Miljanića za doživotnog počasnog predsednika FSJ.

• Miljanić i Zvezdina deca (1966-1974)

Ključni momenat za Crvenu Zvezdu dogodio se u leto 1966. godine, kada je na klupu Zvezde seo Miljan Miljanić. Miljanić će punih osam godina predvoditi klub koji je za to vreme izrastao u pravog evropskog velikana. Do tada jugoslovenski fudbal prošao je kroz uvodnu fazu ispitivanja i petogodišnje dominacije Zvezde i Partizana. U preostalih 25 godina zajedničke države Zvezda će biti konstanta, a smenjivaće se rivali.

Miljan Miljanić je u Zvezdi bio kao fudbaler još tokom slavnih 50-ih, ali je tek dolaskom na mesto prvog trenera u leto 1966. godine pronašao pravo mesto za sebe i klub. Miljanić je bio predvodnik nove orijentacije u klubu – oslanjanja na sopstvene snage. U prvoj sezoni on je izvršio potpunu smenu generacija i osvojio peto mesto, baš kao i prethodne godine. A posle toga počeli su uspesi. Generacija koju je predvodio Dragan Džajić, zvanično najbolji igrač u istoriji ove zemlje (u izboru Fudbalskog saveza upriličenom povodom 50-godišnjice UEFA) i svakako jedno od najboljih levih krila u istoriji sveta, ostaviće dubok trag i napraviti veliku razliku u odnosu na sve najveće rivale.

• Real Madrid

1974/ 1975 - Jugoslovenska era počinje

Nakon loše prethodne sezone uprava Real Madrida otpustila je Migela Munjoza, a za novog trenera postavljen je bivši strateg jugoslovenske reprezentacije Miljan Miljanić. U prvoj sezoni, Miljanić je Real Madrid doveo do titule šampiona Španije na impresivan način, sa 12 poena više u odnosu na Saragosu koja je zauzela drugo mesto. Kao uvertira u sezonu održana je oproštajna utakmica u čast legendarnog Ignasia Zoca gde su predstavljeni novi trener i nova zvučna pojačanja kao što su nemački reprezentativac Pol Brajtner, Argentinac Robert Martinez i Francisko Urіa, pojačanje iz domaćeg Ovijeda. Velike nade koje su se polagale u Miljanića odmah su se pokazale kao osnovane. Real je pobedio Valensiju na Mestalji 2-1 u 1. kolu, što je označilo početak briljantne serije u kojoj je Miljanićev Real prvi poraz doživeo tek u 14 kolu kada su izgubili u Bilbau 1:0. Ovaj poraz nije osujetilo njiegove planove i odmah je usledila nova serija bez poraza koja je trajala 12 nedelja. Real Madrid je osvojio titulu 27. aprila 1975 godine, pet kola pre kraja šampionata. Kup kralja je osvojen posle boljeg izvođenja jedanaesteraca protiv Atletika iz Madrida.

Španski diktator Francisko Franko po tradiciji je pehar za šampionsku titulu predavao treneru šampiona. Poslednji trener koji je primio iz Frankovih ruku pehar za osvojenu titulu bio je Miljan Miljanić.

Miljanićeva druga titula

Jugoslovenski trener je kreirao posebnu atmosferu u timu gde su osnove bile profesionalizam, naporan rad i Miljanov urođeni pobednički mentalitet. Ponovo je usledila furiozna serija i Real Madrid je ostao neporažen do gostovanja Barseloni na Nou Kampu u 14. kolu Primere. Ispostavilo se da je ova serija bila presudna u osvajanju titule. Barselona predvođena Johanom Krojfom i Atletiko iz Madrida su se pokazali kao dostojni takmaci te je Miljan tutulu osigurao kolo pred kraj šampionata pobedom u Granadi, gde je Real pred poslednje kolo imao zalihu od nedostižnih 5 bodova u odnosu na Barselonu.

Usled neslaganja sa upravom, Miljanić je 1977 napustio kormilo Reala, ali je baš on bio taj koji će najviše uticati na postavljanje Vujadina Boškova za šefa stručnog štaba kraljevskog kluba dve godine kasnije, 1979.

• Autor je više knjiga, a neke od njih su obavezna literatura u najboljim školama koje su specijalizovane za edukaciju fudbalskih stručnjaka.

Važnija dela:

- Praktikum za fudbalske sudije

- Edukacija u primeni psihologije na fudbal

- Fudbalski trening: metodski pristup : periodizacija - praktičan prikaz

- Jugoslovenska škola fudbala

- Metodika rada sa mladim fudbalerima

- Priručnik za ideo-motornu obuku sporta

Pod okriljem UEFA i FIFA držao je seminare na gotovo svim kontinentima gde se igra fudbal, rame uz rame sa legendama evropskog i svetskog fudbala.

Jozef Blater, predsednik FIFA, predložio je marta 2002. godine počasnog predsednika FSJ Miljana Miljanića za odlikovanje "Orden zasluga" svetske kuće fudbala. U obrazloženju je Blater naveo da je Miljanić u prethodne četiri decenije uradio mnogo za fudbal, celog sebe dao ovoj igri i kao igrač, i kao trener, i kao funkcioner ostvario zavidne rezultate. Miljan Miljanić je nagradu primio na kongresu FIFA, 29. maja iste godine u Seulu. Miljanovo ime se tako našlo uz najveća imena svetskog fudbala, poput ser Stenlija Rausa, dr Žoao Avenlanza, ser Bobija Čarltona, Dina Zofa, Pelea, Lava Jašina...

• Pored izuzetne trenerske karijere i dugogodišnjeg staža u jugoslovenskoj kući fudbala, Miljan je ostao upamćen i po svojim (sada već čuvenim) izjavama.

Kada je kao trenr reprezentacije SFRJ upitan kakvu će taktiku upotrebiti na predstojećoj utakmici, odgovorio je : „Igraćemo ofanzivnu defanzivu.“

Na optužbe da je nezakonito pribavio materijalnu dobit oštro je reagovao : „Šta vi mislite, da sam se ja u Srbiju vratio zbog para? Ja sam u inostranstvu zaradio za unuke svojih unuka“.

Kada su ga pitali da li oseća "političke pritiske na FSJ", kao iz puške je odgovorio: "Ni govora. Jedini pritisak koji osećam je atmosferski, upravo sam se vratio iz Budve pa se razlika malo primećuje..."

Kao gost u studiju na otvaranju Euro ‘96, tog dana je prethodno bio na svadbi Save Milosevica: "Meni je bugarski carinik rekao da zna da smo mi navijali za njih kad su pobeđivali Nemce."

http://www.crvenazvezdafk.com/istorija1.htm http://www.realmadrid.com/cs/Satellite/en/1202735874751/noticia/Noticia/1974_75.html http://www.realmadrid.com/cs/Satellite/en/1202735829383/noticia/Noticia/1975_76.html