Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj

Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, osnovana kao međunarodna finansijska institucija 1977. godine, kao jedan od glavnih posledica Svetska konferencija o hrani 1974. godine. IFAD je posvećena iskorenjivanju siromaštva ruralnih krajeva u zemljama u razvoju. Sedamdeset i pet odsto ljudi u svetu sa primanjima manjim od dolara dnevno živi u ruralnim oblastima u zemljama u razvoju, ali samo 4% od zvanične razvojne pomoći odlazi na poljoprivredu.

Strateška politika IFAD-a je određena Strateškim okvirom za IFAD za period 2007-2010: Pomaganje siromašnih u ruralnim krajevima u cilju prevazilaženja siromaštva. Sedište organizacije je u Rimu.

Ciljevi uredi

IFAD će osigurati da siromašni ljudi u ruralnim krajevima imaju bolji pristup, kao i veštine i organizacija koje su im potrebne kako bi iskoristili prednosti:

Prirodnih bogatstava, posebno sigurnog pristupa zemljištu i vodi, i boljeg upravljanja prirodnim resursima i prakse očuvanja sredine
Poboljšane poljoprivredne tehnologije i efikasnijih usluga proizvodnje
Širokog spektra finansijskih usluga
Transparentnog i konkurentnog tržišta za poljoprivredna sredstva i proizvode
Mogućnosti za ruralno zapošljavanje van farmi i razvoja preduzeća
Lokalne i nacionalne politike i procesa planiranja

Sve odluke IFAD-a imaju ove principe i ciljeve na umu. Kao što se vidi u strateškom okviru, IFAD-a se zalaže za postizanje Milenijumskih ciljeva razvoja, naročito cilja prepolovljavanja procenta gladnih i ekstremno siromašnih ljudi do 2015.

U osnovi tih ciljeva je IFAD-ovo uverenje da je potrebno da siromašni u ruralnim sredinama budu osnaženi da vode spostveni razvoj, ako se želi iskorenjivanje siromaštva. Siromašni ljudi moraju biti u stanju da razviju i ojačaju sopstvene organizacije, tako da mogu da unaprede svoje sopstvene interese i prevaziđu prepreke koje ih sprečavaju od cilja stvaranja boljeg života za sebe. Oni moraju biti u stanju da imaju pravo glasa u odlukama i politici koja utiče na njihove živote, i oni moraju da ojačaju svoju pregovaračku moć na tržištu.

Članstvo uredi

Članstvo u IFAD-a je otvoreno za svaku državu koja je članica Ujedinjenih nacija ili njenih specijalizovanih agencija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju. Upravni savet IFAD-a, sa 166 zemalja članica, je najviši organ za donošenje odluka, i svaku predstavlja guverner i pomoćnik guvernera. Savet se sastaje jednom godišnje. Izvršni odbor, zadužen za nadgledanje opštih operacija IFAD-a i odobravanje kredita i donacija, sastoji se od 18 članova i 18 pomoćnih članova. Predsednik, koji služi na četiri godine (jednom obnovljiv mandat), je IFAD-ov glavni izvršni direktor i predsednik Izvršnog odbora. Trenutni, i petipo redu, predsednik je Kanajo F. Nvanze, koji je izabran za prvi mandat od četiri godine u 2009.

Članovi IFAD-a su 163 zemlje članice UN-a, uz Kukova ostrva i Nijue, i one se klasifikuju na sledeći način: Lista A (pre svega zemalje članice OECD-a), Lista B (prvenstveno članice OPEK-a) i Lista C (zemlje u razvoju). Lista C je dalje podeljena u podliste C1 (zemlje u Africi), podlistu C2 (zemlje u Evropi, Aziji i Pacifiku), i podđlistu C3 (zemlje u Latinskoj Americi i na Karibima).

Potpisnici ili države kasnije odobrene za članstvo, koji još nisu završile svoje ratifikacione procedure su: Bahami (odobrena pd 2008), Maršalska Ostrva (odobrena od 2009) i Jemen (potpisnik od 1977).

Druge zemlje koje nisu članice su: Andora, Australija, Bahrein, Belorusija, Bugarska, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Mikronezija, Monako, Crna Gora, Nauru, Palau, Poljska, Rusija, San Marino, Srbija, Singapur, Slovačka, Slovenija, Turkmenistan, Tuvalu, Ukrajina, Uzbekistan, Vanuatu, Vatikan i države sa ograničenim priznanjem.

Status ruralnog siromaštva uredi

Uprkos poboljšanjima tokom poslednjih 10 godina koja su izvukla više od 350 miliona ljudi iz ekstremnog ruralnih siromaštva, globalno siromaštvo i dalje ostaje veliki i pretežno ruralni fenomen. IFAD je nedavno objavio izveštaj o ruralnom siromaštvu u 2011. godini gde se kaže da je, tokom protekle decenije, ukupna stopa ekstremnog siromaštva u ruralnim područjima zemalja u razvoju opala sa 48 odsto na 34 odsto, na čelu sa dramatičnim poboljšanjima u istočnoj Aziji. Ali, izveštaj takođe ukazuje na istrajnost siromaštva u ruralnim područjima subsaharske Afrike i Južne Azije.

Spoljašnje veze uredi