Manastir Vrdnik

Manastir Vrdnik je jedan od najznačajnijih manastira na Fruškoj gori, poznat još i kao Mala Ravanica jer su u njega bile prenete mošti Kneza Lazara.

Manastir Ravanica u Vrdniku

Kao i kod većine fruškogorskih manastira prošlost manastira Ravanica u Vrdniku ostaje nejasna. Prvi podatak o njemu dolazi iz turskih dokumenata gde se u popisu iz 1566. godine navodi njegovo imanje i određuje suma od 3000 akči za njegov otkup. Monasi iz manastira nisu uspeli da sakupe potrebnu svotu pa su se, plašeći se turske osvete, razbežali na sve strane. Na svu sreću pojavio se jedan meštanin Kupinika (Kupinova) po imenu Pejo koji je isplatio Turcima traženi iznos.

Teško je reći kada je manastir stvarno podignut. Sigurno je jedino da je osnovan u vremenu između kraja XV i početka XVI veka. Budući da se ne zna vreme njegove gradnje to se još manje zna ko ga je sagradio. Opis fruškogorskih manastira iz 1753. godine pravi dodatnu zabunu navodeći da je Zdatelj že jego sv. knez Lazar serbski, odnosno navodi da je osnivač ovog manastira knez Lazar. No, to je netačan podatak.

Crkva i konaci su bili veoma primitivno građeni - od pletera i drveta koje je oblepljeno blatom. No, to je bilo dovoljno da manastir bude osposobljen za svoju svetu misiju u narednim vekovima. Kako su monasi iz Ravanice sa sobom doneli i sve one dragocenosti koje su uspeli da izvuku iz svoga manastira, posebno mošti kneza Lazara, to se i manastir u Vrdniku od toga doba počeo zvati Ravanicom. Po popisu iz 1753. godine vidi se da je crkva od kamena nazidana u znaku krsta, sa svodom od cigle i pokrivena šindrom od hrastovine. Bila je krečom okrečena (znači nije bila živopisana), a ni ikonostas se ne pominje. U to vreme manastir je bio siromašan pa su vrdnički monasi često putovali u Rusiju tražeći materijalnu pomoć. Ipak, vremenom, najviše zahvaljujući tome što su u njemu bile smeštene mošti kneza Lazara, manastir je primao sve više posetilaca, a i novčana pomoć je bila sve veća.

Ikonostas je izrezbario karlovački duborezac Marko Vujatović (1809-14), a pozlatio ga je Petar Čortanović. Najlepše su izrađene carske dveri i Bogorodičin tron. Sam ikonostas po svom stilu jeste prelaz od baroka ka klasicizmu.

Godine 1811, na Vidovdan, kada je završena manastirska crkva, u nju su prenete mošti kneza Lazara.

U crkvi je dugo sa desne strane oltara, pod samim prestonim ikonama, ležao kivot od kiparisa (izrađen 1826. godine) u kojem su počivale mošti kneza Lazara. Mošti su morale da se u više navrata sklanjaju iz manastira. Tako su 1716. godine zbog opasnosti od Turaka boravile jedno vreme u Futogu. Ponovo 1848. godine vrdnički monasi moraju da sklanjaju mošti, ovaj put u strahu od Mađara i to u Klenak. No, tu su boravili tek tri meseca i onda su ponovo vraćene u Vrdnik. Danas, one više nisu u Vrdniku, već su vraćene u Ravanicu, zadužbinu kneza Lazara. U manastiru postoji jedan komad moštiju i izložen je u staklenoj posudi ugrađenoj u kivot.

Vrdnički manastir je u svakom pogledu izuzetno vredan i predstavlja jedan od najkapitalnijih na Fruškoj gori. Dugo je bio i među najbogatijim na Fruškoj gori - 1905. godine poseduje 1696 jutara zemlje, a 1941. godine ukupno 1420 jutara. Osim dela moštiju kneza Lazara, manastir poseduje još i mošti svete velikomučenice Anastasije (III vek), svetinje sa Hristovog groba, deo moštiju sv. Teodora Tirona. Sve te relikvije su izložene ispred ikonostasa. Slava manastira Ravanica je Vidovdan - 28. juna (15. juna - po starom kalendaru).

Eksterni linkovi

Manastir Vrdnik na Wikimedijinoj ostavi

• Manastir Vrdnik - Fruškać
• Fruškogorski manastiri, Vrdnik Arhivirano 2009-07-15 na Wayback Machine-u
• Pokrajinski zavd za zaštitu spomenika kulture - Manastir Vrdnik
• Turistička prizma - Manastir Vrdnik Arhivirano 2007-03-11 na Wayback Machine-u
• Manastir Vrdnik Arhivirano 2008-12-23 na Wayback Machine-u