Magnet (komediograf)
Magnet ili Magnes (grč. Μάγνης, oko 484–oko 424. pne.[1]) bio je jedan od najvažnijih komediografa iz nastarijeg perioda u razvoju stare atičke komedije.
Hronologija uredi
Prema Sudi, poticao je iz atičke deme Ikarije.[2] Iz načina na koji ga Aristotel spominje u Poetici moglo bi se zaključiti da je više-manje bio Hionidov savremenik.[3] Anonimni autor spisa O komediji smešta ga u vreme između Epiharma i Kratina. Suda tvrdi da Magnetova mladost pada u vreme kad je Epiharm već bio starac.[4] Aristofan u Vitezovima, prikazanim 423. pne., aludira na Magnetovu nedavnu smrt. Iz svega toga može se pretpostaviti da je cvetao o vreme 80. Olimpijade, odnosno od 460. pne. nadalje. Diomed Gramatičar očito greši kada Magneta povezuje sa Susarionom i Milom.[5]
Delo uredi
Najvažnije svedočanstvo koje imamo o Magnetu jeste odlomak u Aristofanovim Vitezovima, u kojem Aristofan prekorava Atinjane zbog promenljivog raspoloženja prema tom pesniku, koji nekada bejaše vrlo popularan, a u starosti je izgubio naklonost publike:
A to je veliki Magnet doživeo, kad mu je kosa posedela,
on koji je često nad protivničkim horovima odneo pobedu;
a sve vam je glasove predočio, i svirao je barbiton i lepetao krilima
i govorio lidijski i šiškario i mazao se u zeleno kao žaba,
no sve uzalud: kad postade star pa sve do smrti, jer više nije bio mlad,
dobacivali ste mu da je star i neka se ostavi komedije.[6]– Aristofan
Prema jednoj sholiji, iz ovih stihova mogu se raspoznati naslovi pet Magnetovih komedija Svirači barbitona (Βαρβίτιδες), Ptice (Ὄρνιθες), Liđani (Λυδοί), Šišarci (Ψῆνες) i Žabe (Βάτραχοι). Očito je da su veliki deo njegovih komada zauzimali mimetički elementi, u čijem je prikazivanju moralo biti mnogo grubih šala, na šta ukazuju kako vreme u kojem je stvarao, tako i svedočanstvo Diomeda Gramatičara.[7]
Prema Sudi, napisao je devet komedija i dva puta osvojio prvu nagradu, što očito protivreči Aristofanovoj tvrdnji o "čestim pobedama". Anonomni spis O komediji pripisuje mu jedanaest pobeda na Velikim Dionisijama i kaže da od njegovih drama nijedna nije sačuvana, premda mu se pogrešno pripisivalo njih devet.[8] Jedna od pobeda pada u 472. pne.[9]
Od komedija koje spominje Aristofan, Svirači barbitona (Βαρβίτιδες) verovatno su bili satira na račun nekih muzičara koji su voleli da sviraju barbiton; Liđani (Λυδοί) su možda ismevali razuzdane plesove Lidijaca; komedija Šišarci (Ψῆνες) nazvana je po vrsti insekta koji napada smokve (šišarac) i premda naslov nije neuobičajen za tu vrstu atičke komedije, nemamo naznaka o njenom sadržaju, a isto vredi i za Žabe (Βάτραχοι) i Ptice (Ὄρνιθες). Pored ovih, sačuvano je još nekoliko naslova: Dionis (Διόνυσος) imao je dva izdanja i možda se može pripisati i Kratinu; Pitakis ili Pitakid (Πιτακίς ή Πυτακίδης), Radnica u polju (Ποάστρια, u vezi s travom livadarkom, poa); te Bitka mačke i miša (Γαλεομυομαχία), naslov koji se ne slaže najbolje s onim što znamo o karakteru Magnetovih komedija. Od sveg njegovog dela sačuvani su tek vrlo neznatni fragmenti.[10]
Reference uredi
- ↑ Miloš N. Đurić u: Aristotel, O pesničkoj umetnosti, 1988, str. 151.
- ↑ Suda, s.v. Μάγνης.[mrtav link]
- ↑ "Epiharm, koji je mnogo ranije živeo mego Hionid i Magnet", prevod: Miloš N. Đurić, loc. cit.
- ↑ Suda, loc. cit.
- ↑ Diomed, Gramatika, III, p. 486.
- ↑ „Aristophanes, Knights, vv. 520–525, F.W. Hall and W.M. Geldart, Ed.”. Pristupljeno 2013-10-22.
- ↑ Diomed, loc. cit.
- ↑ Anonim, O komediji, XIV, p. 646e.
- ↑ Inscriptiones Graecae, II2, 2318.7, 2325.44.
- ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Magnes.