Lotika Cilermajer
Lotika Cilermajer (1860, Krakov, Poljska – 1938, Višegrad, Jugoslavija) je junakinja romana Ive Andrića "Na Drini ćuprija". Ona je najstarija od tri sestre Cilermajer koje su se krajem devetnaestog veka doselile u Bosnu iz Krakova u Poljskoj.
Biografija uredi
O Lotikinom detinjstvu i najranijoj mladosti se ne zna gotovo ništa. Lotika se udaje u ranoj mladosti za doktora iz Krakova čije ime danas nije poznato, ali je u dvadesetoj godini ostala udovica. Ubrzo posle toga Lotika se, sa sestrama, seli u Višegrad, Bosna, tada deo Austrougarske. U isto vreme u Višegrad se sele još dve jevrejske porodice, Caler i Apfelmajer, čiji će se životi dodatno isprepletati.
Lotika se posle prvog braka više nije udavala i nije imala potomstvo.
O njenom životu posle dolaska u Bosnu se zna nešto više. Lotika je u Višegradu upravljala hotelom „Zur Brucke“, koga su meštani zvali „Lotikin hotel“. Vlasnik hotela je bio muž njene sestre Debore, Adolf Caler[1].
Tokom Lotikinog upravljanja hotelom, jedan od čestih posetilaca hotela bio je i Ivo Andrić koji se vremenom zbližio sa njom i njenom porodicom.
Lotika i Ivo Andrić uredi
Ivo Andrić je detinjstvo i ranu mladost proveo u Višegradu[2] i često je boravio u Lotikinom hotelu[3]. Na osnovu odnosa koji je razvio sa upravnicom hotela, Lotikom, napravio je građu za likove koji će se kasnije pojaviti u romanu "Na Drini Ćuprija". Kada je osvojio Nobelovu nagradu 1961. godine, Lotikine sestričine Ina i Helena poslale su mu čestitku, na koju je on srdačno odgovorio.
Porodica uredi
Lotikina sestra Debora bila je udata za Adolfa Calera, koji se takođe pominje u romanu Ive Andrića. Njihova ćerka Ina se udala za zagrebačkog lekara Dragu Marasa sa kojim je do kraja života živela u Montrealu, Kanada.
Treća sestra Adelaida bila je udata za Višegradskog preduzetnika Lavoslava Šperlinga, sa kojim je imala petoro dece: sinove Samuila, bankara koga su nacisti ubili u Beču 1941, Benjamina, koji je bio vlasnik fabrike kože u Lajpcigu, takođe ubijen početkom drugog svetskog rata, Ferdinanda, koji je ubijen na beogradskom Sajmištu, i ćerke Anu, koja je kao mala umrla od tuberkuloze i Serafinu, koja je jedina preživela rat. Pretpostavlja se da je razlog tome bila činjenica da se udala za Antona Škardu, jevrejina koji je nosio češko prezime.
Potomci Serafine i Antona, Oto, Adela, Vladimir i Helena su jedini članovi višegradske loze Cilermajer. Njihova deca i unuci trenutno žive u Srbiji i zapadnoj Evropi.
Lotika danas uredi
Bosanski reditelj Emir Kusturica u nacionalnom parku "Mokra gora" drži kafanu "Lotika", a "Lotika d.o.o" naziv je i njegovog privatnog preduzeća[4]. Ovaj posed je u fokusu srpske javnosti preko emisije „Insajder“ TV B92[5].
Pod pokroviteljstvom države Srbije a u saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, Kusturica se sprema da snimi operu po romanu "Na Drini Ćuprija"[6].
Jelena Đurović, pisac iz Beograda, Lotikina čukun-unuka, namerava da literarno ovekoveči porodicu, ovaj put kroz špijunsku trilogiju koju piše kao pseudo-autobiografiju. Lotika, ostale sestre Cilermajer kao i Adolf Caler biće glavni junaci drugog dela ove trilogije koji se zove „Bunar prošlosti“.
Izvori uredi
- ↑ http://www.fokus.ba/vidi.php?rub=4&vijest=1432[mrtav link]
- ↑ Politika: Andrić u Višegradu: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Andriceva-kuca-pod-kljuchem.lt.html
- ↑ http://visegrad24.info/portal/index.php?option=com_content&task=view&id=19558&Itemid=159&joscclean=1&comment_id=120
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2009-05-07. Pristupljeno 2009-05-09.
- ↑ http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=906&nav_id=359060
- ↑ http://www.kultura.gov.rs/?p=4016