Korintski rat
Korintski rat (395. pne. - 387. pne. ) bio je rat između Sparte i četiri saveznika Atine,Tebe, Korinta i Argosa. Persija je u početku podržavala saveznike. Neposredni uzrok rata je bio lokalni sukob na severozapadu Grčke, u koji se mešaju i Teba i Sparta. Dublji uzrok je neprijateljstvo prema Sparti zbog njene hegemonije u Grčkoj devet godina nakon kraja Peloponeskog rata.
Rat se vodio na dva fronta, kopneni rat blizu Korinta i Tebe, te pomorski rat u Egeju. U kopnenim ratu Sparta je postigla nekoliko pobeda u prvim velikim bitkama, ali nije bila sposobna da kapitalizira prednost, pa su se borbe pretvorile u statiku. Na moru persijska flota je odlučno pobedila spartansku flotu, pa je time sprečeno da Sparta postane pomorska sila. Koristeći tu činjenicu Atina je pomorskim ratovanjem povratila brojna ostrva, koja su bila deo njenog bivšeg carstva.
Kad su videli da Atina pobećuje i da pomaže Kipar i Egipat protiv Persije, Persijanci prestaju pomagati saveznike i počinju pomagati Spartu. Saveznici su zbog persijske prevage bili prisiljeni da traže mir.
Sklopljen je Antalkidov mir 387. pne. ,koji je poznat pod imenom Kraljev mir, jer ga je diktirao persijski kralj Artakserks II . Po sporazumu Persiji ostaje kontrola Jonije, a svi drugi grčki gradovi ostaju nezavisni.
Sparta postaje čuvar tog mira. Time se potvrđuje hegemonija Sparte u Grčkoj. Sparta ostaje dominantna sila Grčke sledećih 14 godina do poraza u bici kod Leuktre. Persijanci su uspostavili metodu uspešnog mešanja u grčke unutarnje odnose. Posle ovog mira Persija je vladala Jonijom bez mešanja ili intervencija Grka sve do Aleksandra Makedonskog.
Događaji koji su doveli do rata uredi
U Peloponeskom ratu , koji je završio 404. pne. Sparta je uživala podršku i Persije i gotovo svih kopnenih polisa. Sparta stavlja pod svoju kontrolu brojna ostrva. Sparta je dobila opljačkano blago pobeđenih, a sad je dobijala i danak od bivšeg atinskog carstva. Spartanski saveznici nisu dobili udio u pobedi.
Član Peloponeskog saveza Elis je naljutio Spartu tokom Peloponeskog rata, pa se Sparta 402. pne. obračunava sa njim i pokorava ga. Korint i Teba su odbili da vojno pomognu kazneni pohod Sparte protiv Elisa. Teba, Korint i Atina su odbili da učestvuju u spartanskom pohodu na Joniju 398. pne. .
Persijanci financiraju i iniciraju nemire protiv Sparte uredi
Spartanski kralj Agesilaj uspešno je ratovao protiv Persijanaca u Lidiji i naporedovao je do Sarda. Jedan persijski satrap je kažnjen i zamenjen novim satrapom zbog toga persijskog neuspeha. Novi satrap podmićuje Spartance da krenu severno u pohod na drugu satrapiju sa satrapom Farnabazom.
Farnabaz odlučuje da novcem potplati Grke u Grčkoj da dođe do pobuna, koje bi prisilile Spartance da se vrate u Grčku. Farnabaz daje novac Timokratu sa Rodosa, koji ga deli po velikim gradovima Grčke i potiče nemire protiv Sparte. Timokrat je uspio novcem da pridobije jake snage u Atini, Tebi, Korintu i Argosu protiv Sparte. Tebanci su i inače pokazivali antipatije prema Sparti, pa oni poduzimaju korake da dođe do rata.
Rani događaji (395. pne. ) uredi
Početne borbe uredi
Teba nije želila da direktno krene u rat sa Spartom, nego huškaju svoje saveznike Lokriju, da ubire poreze sa spornog teritorija na koji Fokija polaže pravo. Fokijani su osvojiili Lokriju, pa se Teba meša i osvaja Fokiju. Fokija je bila spartanski saveznika, pa Sparta sada ima povod da kazni Tebu. Sparta proglašava opštu mobilizaciju. Teba je tražila i dobija podršku Atine, a priključuje im se Beotijska konfederacija.
Spartanski plan je bio da se dve njihove vojske sretnu i napadnu grad u Beotiji Halijart. Lisander je predvodio jednu vojsku, a Pauzanije drugu. Lizander je prvi stigao i uspešno dobija podršku jednog grada Orhomena, tako da se Lizanderova vojska zajedno sa vojskom grada Orhomena sukobljava protiv Tebanaca u bici kod Halijarta. Lizander je poginuo u toj bici, a bitka je završila neodlučno. Pauzanije je stigao dan kasnije, što je bilo prekasno. Vrativši se u Spartu optužuju ga pred sudom, a on beži u Tegeu pre donošenja presude.
Širi se savez protiv Sparte uredi
I Sparta i protivnici pripremaju se za jači rat. Korint i Argos ulaze krajem 395. pne. u savez sa Tebom i Atinom. Formiraju savet u Korintu, koji će voditi poslove saveza. Savez šalje emisare do brojnih malih polisa i dobijaju brojnu podršku.
Sparta je postala zabrinuta i počinje pripremati vojsku protiv saveza. Traže od kralja Agesilaja da se vrati iz azije u Grčku. Kralj Agesilaj je bio razočaran, jer ga je čekala uspešna kampanja u Aziji. Agesilaj se vraća kući sa vojskom preko Helesponta i Trakije.
Rat na kopnu i moru (394. pne. ) uredi
Nemea uredi
Posle početne borbe između Tebe i Fokije, u kojoj je Teba pobedila, saveznici su sakupili veliku vojsku kod Korinta.
Sparta šalje veliku vojsku i te dve vojske se sreću na korintskoj teritoriji na reci Nemeji. Sparta pobeđuje u bici kod Nemeje. Kao što se često dešavalo u hoplitskim bitkama, levo krilo svake od vojski pobedilo je. Spartanci su pobedili vojsku iz Atine, Tebe i Argosa, dok je vojska Korinta pobedila Peloponežane. Spartanci onda napadaju i ubijaju savezničku vojsku, koja se vraćala nakon proganjanja Peloponežana. Saveznici su izgubili 2.800 vojnika, a Sparta 1.100.
Knid 394. pne. uredi
Sledeća velika bitka je bila pomorska bitka. Kralj Agesilaj je skupio flotu od 120 brodova i predaje je neiskusnom komadantu. Persijanci su sakupili feničansku, kilikijsku i kiparsku flotu pod komandom iskusnog atinskog komadanta Konona, koji je 396. pne. zauzeo Rodos. Te dve flote sukobile su se kraj Knida 394. pne. , a Spartanska flota je izbrisana sa mora. Posle te pobede Konon i Farnabaz proteruju spartanske guvernere i garnizone duž cele jonske obale. Jedino nisu uspeli zauzeti spartanske baze u Abidu i Sestu.
Koroneja 394. pne. uredi
Spartanski kralj Agesilaj se vratio preko Tesalije i došao je u Beotiju. Imao je vrlo jaku vojsku sastavljenu od emancipiranih helota i plaćeničkih veterana iz elitne persijske jedinice. Dobija i dodatna pojačanja.
Na teritoriji Tebe, kod Koroneje sreće se sa savezničkom vojskom. Usledila je bitka kod Koroneje, u kojoj ponovo pobeđuju leva krila obe vojske. Tebanci pobeđuju na svom krilu, a saveznivci su im poraženi. Međutim Agesilaj ovoga puta uverljivo pobećuje, a posle pobede se vraća u Spartu.
Kasniji događaji (393. pne. - 388. pne. ) uredi
Događaji iz 394. pne. su pokazali da je Sparta u velikoj prednosti na kopnu, a saveznici na moru. Saveznici ne mogu da pobede spartansku falangu na bojnom polju, ali savez je dovoljno čvrst da spreči Spartu da se šeta po centralnoj Grčkoj gde hoće. Sparta sledećih godina pokušava da zdrma bilo Korint, bilo Argos toliko da izađu iz saveza. Protuspartanska koalicija s druge strane teži očuvanju jedinstvenog fronta protiv Sparte.
Persijska pomoć i ponovna gradnja zidova oko Atine uredi
Konon i Farnabaz su krenuli 393. pne. sa flotom do Grčke. Tu su napadali spartanske teritorije. Dolaze u Korint i dele velike novce, koje Persija poklanja. Farnabaz šalje Konona sa jako mnogo novca i velikim delom flote u Atiku. Tu se persijskim novcem ponovo grade veliki zidovi od Atine do Pireja. Pomoću persijskog novca zidovi su brzo završeni. Atina koristi prednost dugih zidova, pa pomoću flote zauzima nekoliko ostrva.
Građanski sukob u Korintu uredi
U Korintu je izbio građanski rat između demokratske i oligarhijske stranke. Demokrate su uz pomoć Argosa napali protivnike oligarhe i proterali ih iz grada. Oligarsi su potražili pomoć Sparte, koja je držala obližnji Sikion. Atina i Teba podržavaju demokrate. U noćnom napadu Sparta i oligarsi zauzimaju korintsku luku Lehaj u korintskom zalivu. Sledećeg dana Spartanci pobeđuju i vojsku koja dolazi da povrati korintsku luku.
Propada mirovna konferencija uredi
Spartanci pokušavaju da preplaše Pezijance jačanjem atinske moći, pa obaveštavaju persijskog satrapa Tribaza da Konon koristi persijsku flotu da bi obnovio Atinsko carstvo. Atinjani šalju Konona da razjasni stvar sa Tribazom. Argos, Korint i Teba šalju svoje predstavnike satrapu Tribazu.
Na mirovnoj konferenciji kod persijskog satrapa Tribaza Sparta predlaže da se mir zasniva na nezavisnosti svih država. Taj predlog je bio neprihvatljiv Atini, Tebi i Argosu, koje su željele da zadrže kontrolu nad određenim teritorijama. Konferencija nije uspela, a satrap Tribaz hapsi Konona, a Sparti daje tajno novac za opremu flote.Konon je uspio pobeći, ali je posle toga umro.
Druga mirovna konferencija je održana u Sparti, a saveznici su opet odbili predlog. Predlog je sadržavao ponovo autonomiju svih država, a Atinu je posebno naljutio predlog da jonski Grci budu potpuno pod persijskom vlašću.
Satrap Tribaz se vratio u Suzu da izvesti cara o konferenciji, a novi satrap Struta preuzima komandu. Struta sprovodi protuspartansku politku, pa slede sukobi Sparte i Persijanaca. Spartanci su dosta uspešno harali po persijskoj teritoriji, ali nikad nisu odneli odlučujuću pobedu.
Lehaj i zauzimanje Korinta uredi
U Korintu na vlasti je bila stranka demokrata, a oligarsi i Sparta su držali korintsku luku Lehaj. Tokom 391. pne. Agesilaj zauzima nekoliko utvrđenja sa velikim brojem zarobljenih i velikim pljenom. Dok se Agesilaj pripremao da proda ono što je zaplenio, atinski general Ifikrat krenuo je protiv spartanske vojske u Lehaju.
Ifikrat odnosi odlučnu pobedu u bici kod Lehaja . Vojska mu se sastojala od lake pešadije i bacača koplja (peltasta). Tokom bitke Ifikrat je iskoristio nedostatak bacača koplja kod Spartanaca. Taktikom udri kopljima i beži, toliko je proredio spartanske redove da su Spartanci počeli bežati, pa su pri begu tek stradali.
Agesilaj se vratio kući, a Ifikrat je zauzeo mnoge strategijski važne tačke, ali ipak nije mogao da osvoji Lehaj. Posle toga se bori protiv Flija i Arkadije, pobeđujući i kažnjavajući Arkadijce jer se nisu pridružili njegovoj vojsci. Posle te pobede vojska Argosa zauzima Korint, spajajući teritorija Argosa i Korinta.
Kasniji kopneni pohodi uredi
Posle Ifikratovih pobeda nije bilo većih kopnenih pohoda u području Korinta. Agesilaj je uspešno ratovao na teritoriji Argosa tokom 391. pne. , a preduzeo je još dve ekspedicije tokom rata. Tokom 389. pne. Agesilaj napada Akarnaniju. Uspešno ih pobeđuje, tako da 388. pne. Akarnanija sklapa mir sa Spartom da bi izbegla nevolje. Agesipol je predvodio spartansku vojsku 388. pne. protiv Argosa. razarali su i pljačkali po okolici, a vraćaju se nakon nepovoljnih znakova.
Kasniji pohodi u Egeju uredi
Posle poraza kod Knida Sparta je ponovo izgradila flotu, pa je boreći se sa Korintom 392. pne. zadobila kontrolu nad Korintskim zalivom. Posle propasti mirovne konferencije 392. pne. Sparta šalje malu flotu s ciljem da vrate oligarhe na vlast na Rodosu. Kad su Spartanci stigli do Rodosa demokrati su bili na vlasti i imali su više brodova od Spartanaca. Spartancima onda dolazi flota iz Korintskog zaliva i brodovi sa Samosa.
Alarmirani pomorskom aktivnošću Sparte Atinjani šalju 40 brodova pod komandom Trazibula. On je smatrao da će više postići ako se ne suočava direktno sa spartanskom flotom, nego da im zadaje udarce tamo gde ih nema. Trazibul je otplovio za Helespont i tu pridobija nekoliko većih polisa , te uspostavlja carinu na brodove koji prolaze kroz Helespont. Time vraća jak izvor prihoda, koji su Atinjani izgubili krajem Peloponeskog rata. Otplovio je na Lezbos, gde uz pomoć Mileta pobeđuje spartansku vojsku na Samosu. Na Lezbosu je Trazibul i ubijen.
Sparta postavlja novog komadanta Anaksibija u Abid. Anaksibije je u početku bio uspešan protiv Persijanaca, a zarobio je i dosta atinskih trgovačkih brodova. Atinjani šalju Ifikrata u to područje, bojeći se da će ispariti Trazibulovi uspesi. Ifikrat je uspešno postavio zasedu, u kojoj je ubio Anaksibija i veliki deo njegove vojske.
Egina i Pirej uredi
Atinjani napadaju 389. pne. ostrvo Egina,koje je blizu Atike. Spartanci uspevaju da oteraju atinsku flotu, ali Atinjani nastavljaju sa kopnenom operacijom, pa se kasnije ponovo povlače. Sparta uspeva da napadne iz zasede atinsku flotu i zarobi nekoliko brodova. Atina uzvraća. Sparta uspešno zarobljava brojne trgovačke brodove kraj Pireja, glavne atinske luke.
Antakidski mir 387. pne. uredi
U međuvremenu Spartanci i Persijanci se dogovaraju da će Persija ući u rat na strani Sparte, ako saveznici odbiju ponuđeni mirovni sporazum. Persija je bila ogorčena nekim akcijama Atine. Atina je podržavala kralja Evagora na Kipru i Akorisa u Egiptu, a oba su bila u ratu sa Persijom. Persija smatra da više nije korisno slabiti Spartu, a jačati Atinu i saveznike.
Sparta je ponovo ojačala flotu, pobedila je u jednoj bici atinsku flotu. Sparta dobija i brodove sa Sirakuze, a i od satrapa, tako da dolaze do Helesponta ponovo preteći Atini kao u Peloponeskom ratu. Pritisnuti spartanskom flotom na Helespontu Atinjani su spremni za mir.
Saziva se mirovna konferencija krajem 387. pne. pod pokroviteljstvo persijskog cara Artakserksa II. Taj mir je prozvan Kraljev mir, jer ga je kralj Persije Artakserks II diktirao učesnicima.Odredbe mira su:
- gradovi u Aziji i Kipar pripadaju Persiji
- grčki gradovi postaju nezavisni
- izuzetak su Lemnos, Imbros i Skiros, koji pripadaju Atini
Pod uslovima mirovnog sporazuma svi gradovi su nezavisni, a tu klauzulu Sparta strogo sprovodi i pretvara se u čuvara mira. Teba je ,pod pretnjom spartanske intervencije, bila prisiljena da raspusti svoj savez. Argos i Korint se ponovo razdvajaju.
Posledice uredi
Persija i Sparta su profitirale ovim mirom. Persija se oslobodila atinske i spartanske intervencije u Aziji, konsolidirala je svoje teritorije istočnog Egeja, te je zauzela Kipar i Egipat do 380. pne.. Persija je vladala Jonijom bez mešanja ili intervencija Grka sve do Aleksandra Makedonskog.
Sparta zauzima poziciju na vrhu frčkog političkog sistema kao čuvar mira. Mirovni uslov o autonomiji grčkih državica Sparta koristi da razbije koalicije, koje bi joj mogle biti pretnja. Sparta kažnjava nelojakne saveznike. Sparta ostaje dominantna sila Grčke sledećih 14 godina do poraza u bici kod Leuktre.