Koncentracijski logor Mauthausen
Koncentracioni kamp Mauthausen (od leta 1940. poznat kao Koncentracioni logor Mauthausen-Gusen) je izrastao u najveću grupu nacističkih koncentracionih logora izgrađenih pored Mauthausena i Gusena u Gornjoj Austriji, oko 20 km istočno od Linza.
| Koncentracioni logor Mauthausen-Gusen | |
|---|---|
 | |
| Pod kontrolom |  Nacistička Nemačka
|
 
| |
U početku jedini logor u Mauthausenu se proširio i vremenom postao najveći kompleks radnih logora u delu Evrope koji je okupirala Nemačka.[1][2] Osim četiri glavna podlogora u Mauthausenu i obližnjem Gusenu, više od 50 podkampova lociranih širom Austrije i južne Nemačke je koristilo logoraše kao robovsku radnu snagu. Nekoliko podlogora podređenih kompleksu Mauthausen je uključivalo kamenolome, fabrike municije, rudnike, fabrike oružja i fabrike za sklapanje borbenih aviona Me 262.[3]
Žrtve uredi
Januara 1945. u logorima, kojima je upravljano iz centrale u Mauthausenu, bilo je oko 85.000 logoraša.[4] Broj nastradalih nije poznat ali većina izvora navodi brojke između 122.766 i 320.000 za ceo kompleks. Ovi logori su formirali jedan od prvih masivnih kompleksa koncentracionih logora u Nacističkoj Nemačkoj, a bili su poslednji koje su oslobodili zapadni saveznici i Sovjetski Savez. Dva glavna logora, Mauthausen i Gusen I, su takođe bili dva jedina logora u celoj Evropi koji su imali oznaku logora III razreda, što je značilo da su bili namenjeni da budu najsuroviji logori za nepopravljive političke neprijatelje Rajha.[1] Za razliku od mnogih drugih koncentracionih logora, namenjenih za sve kategorije zatvorenika, Mauthausen je uglavnom korišćen da se prisilnim radom uništi inteligencija (obrazovani ljudi iz viših društvenih klasa) iz zemalja koje je Nemačka osvojila tokom Drugog svetskog rata.[5] U ovom logoru je za vrijeme Drugog svjetskog rata ubijeno 7.000 Srba.[6]
Izvori uredi
- ↑ 1,0 1,1 (pl) Stanisław Dobosiewicz (2000). Mauthausen-Gusen; w obronie życia i ludzkiej godności. Warsaw: Bellona. str. 191-202. ISBN 83-11-09048-3.
- ↑ (en) Günter Bischof; Anton Pelinka (1996). Austrian Historical Memory and National Identity. Transaction Publishers. str. 185-190. ISBN 1-56000-902-0.
- ↑ (en) Haunschmied, Rudolf A.; Jan-Ruth Mills, Siegi Witzany-Durda (2008). St. Georgen-Gusen-Mauthausen - Concentration Camp Mauthausen Reconsidered. Norderstedt: Books on Demand. ISBN 978-3-8334-7610-5.
- ↑ (pl) Stanisław Dobosiewicz (1977). Mauthausen/Gusen; obóz zagłady (Mauthauzen/Gusen; logor propasti). Warsaw: Ministry of National Defence Press. str. 449. ISBN 83-11-06368-0.
- ↑ (pl) Władysław Gębik (1972). Z diabłami na ty (Na ti sa đavolima). Gdańsk: Wydawnictwo Morskie. str. 332.
- ↑ „Tamo daleko: Linc” (sr). Radio-televizija Republike Srpske. 3. 6. 2012.. Pristupljeno 5. 6. 2012.[mrtav link]
Literatura uredi
- Władysław Gębik (1972). Z diabłami na ty (Na ti sa đavolima). Gdańsk: Wydawnictwo Morskie. str. 332.
- Stanisław Dobosiewicz (1977). Mauthausen/Gusen; obóz zagłady (Mauthauzen/Gusen; logor propasti). Warsaw: Ministry of National Defence Press. str. 449. ISBN 83-11-06368-0.
- Haunschmied, Rudolf A.; Jan-Ruth Mills, Siegi Witzany-Durda (2008). St. Georgen-Gusen-Mauthausen - Concentration Camp Mauthausen Reconsidered. Norderstedt: Books on Demand. ISBN 978-3-8334-7610-5.
- Günter Bischof; Anton Pelinka (1996). Austrian Historical Memory and National Identity. Transaction Publishers. str. 185-190. ISBN 1-56000-902-0.
- Stanisław Dobosiewicz (2000). Mauthausen-Gusen; w obronie życia i ludzkiej godności. Warsaw: Bellona. str. 191-202. ISBN 83-11-09048-3.
