Kerozin

Керозин је безбојни, запаљиви угљоводоник који се дестилацијом добија из сирове нафте. Користи се као гориво у млазним моторима. Млазно гориво је мешавина различитих угљоводоника. Како тачан састав млазног горива варира на основу извора нафте, немогуће је дефинисати млазно гориво као однос специфичних угљоводоника. Стога се млазно гориво дефинише као спецификација перформанси, а не као хемијско једињење. [1] Даље, распон молекулске масе између угљоводоника (или различитих бројева угљеника) је дефинисан захтевима производа, као што су тачка смрзавања или тачка дима. Млазно гориво типа керозин (укључујући Јет А и Јет А-1, ЈП-5 и ЈП-8) има расподелу броја угљеника између око 8 и 16 (атоми угљеника по молекули); млазно гориво широког пресека или нафте (укључујући Јет Б и ЈП-4), између око 5 и 15. [2] [3]

Općenito

Prvo mlazno gorivo bio je petrolej i korišten je za pogon zrakoplova s plinskom turbinom. Englezi su 1947. prvi izdali specifikaciju za takozvani avionski kerozin oznake RD 2482. Američki odgovor bila je specifikacija za mlazno gorivo JP-1, po sastavu također petrolej. Dodavanjem benzina u ovo gorivo nastalo je mlazno gorivo JP-3 koje radi svoje isparljivosti nije zadovoljavalo na velikim visinama. Daljnjim istraživanjem formulirano je i standardizirano novo gorivo JP-4. Mlazni motori koji rade pod težim uvjetima (nadzvučne brzine, povišene temperature motora i zrakoplova...) zahtijevali su još kvalitetnije gorivo s nižom isparljivosti i većom termičkom stabilnosti pa su formulirana goriva JP-5 i JP-6.

Aviokerozini

Aviokerozini su ugljikovodici sa specifičnom težinom između 0,800 do 0,820 pri 20 °C. Najvećim dijelom su laki parafini s točkom ledišta ispod -60 °C. Osnovni uvjeti koje moraju zadovoljavati su:

• postojanost pri niskim pritiscima (koji vladaju na 12.000 – 20.000 metara),
• pri izgaranju stvarati što veći potisak,
• ne smiju sadržavati sumpor radi korozije uređaja motora,
• da se lako pretaču iz rezervoara u rezervoar,
• da rad motora bude osiguran od požara,
• moraju zadovoljavati veliki raspon radnih temperatura.

Gorivu se dodaju razni aditivi, npr. radi sprječavanja pjenjenja prilikom nadopune goriva u zrakoplov ili nagle promjene visine leta dodavaju se razni inhibitori za pjenjenje. Pumpe visokog pritiska stvaraju statički elektricitet nastao trenjem slojeva goriva, što se sprječava uzemljenjem i dodavanjem sredstva za povećanje elektro-provodljivosti.

Kod nas se upotrebljava mlazno gorivo na bazi petroleja JET A-1.