Katrej
Katrej (starogrčki: Κατρεύς) bio je, u grčkoj mitologji, kralj Krita, sin Minojev i Pasifajin.[1][2][3] Imao je jednog sina, Altemena, i tri kćerke, Apemosinu, Aeropu i Klimenu.[4] Katreja je nehotice ubio njegov vlastiti sin, čime se ispunilo proročanstvo.[5]
Mitologija uredi
Prema Pseudo-Apolodorovoj Biblioteci, kad je Katrej jednom prilikom upitao proročište kakva mu budućnost predstoji, dobio je odgovor da će ga ubiti jedno od njegove dece. Katrej je od svih krio odgovor proročišta, ali je Altemen za njega ipak saznao te je, iz straha da će ubiti oca, zajedno sa sestrom Apemosinom napustio Krit i otišao na ostrvo Rodos. Svoje druge dve kćerke Katrej je predao Naupliju da ih odvede s Krita; Aeropa se udala za Plistena, a Klimena za Nauplija.[1] Na drugim mestima, pak, isti autor kaže da se Aeropa udala za Atreja.[6] Mnogo godina kasnije Katrej je, već u dubokoj starosti, isplovio u potragu za sinom, želeći mu ustupiti vlast. Lađa mu je pristala na Rodosu, čiji su stanovnici pomislili da se radi o piratskom brodu, te su ga pod Altemenovim vodstvom napali. Altemen je usmrtio Katreja ubodom koplja, čime se drevno proročanstvo ispunilo.[1] Katrej je svečano pokopan, a pogrebu je prisustvovao i njegov unuk Menelaj, čije je odsustvo iz Sparte iskoristio Paris da otme lepu Helenu.[7]
Diodor Sicilijski daje nešto drugačiju verziju mita te kaže da je proročište zapravo samom Altemenu reklo da mu je suđeno da ubije oca.[8] Prema predanju koje donosi Sofokle u Ajantu, a koje je sledio i Euripid u izgubljenoj tragediji Krićanke,[9] Katrej je zatekao Aeropu u krevetu s nekim robom i poslao je Naupliju da je kazni smrću utapljanjem.[10]
Reference uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 2, 1.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka IV, 60, 4.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VIII, 53, 4, kaže da, premda su Krićani tvrdili da je Kretej bio Minojev sin, Tegejani su ga smatratrali Tegeatovim sinom.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Katrej
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Creteus (1)
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, II, 10; Epitome, III, 12.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, III, 3.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka V, 51, 1.
- ↑ Gantz 1996, str. 271
- ↑ Sofokle, Ajant, 1295–1297, s napomenom Sir Richarda C. Jebba uz st. 1295. Za Euripidovu obradu priče v. sholiju uz Sofoklovog Ajanta uz st. 1297 u: Collard & Cropp 2008, str. 520–522, napomenu Sir Richarda C. Jebba uz Sofoklovog Ajanta, st. 1295 i Gantz 1996, str. 271.
Literatura uredi
- Collard, Christopher; Cropp, Martin (2008). Euripides Fragments: Aegeus ― Meleanger. Loeb Classical Library. ISBN 978-0-674-99625-0.
- Gantz, Timothy (1996). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Volume I. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5360-9.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Creteus (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.