Wikipedija

Javanski kalendar

Javanski kalendar je kalendar koji se još koristi na indonezijskom ostrvu Java, istovremeno sa još dva važna kalendara, gregorijanskim (zvanični kalendar Republike Indonezije i građanskog društva) i islamskim (za islamske praznike).

  Kalendari p • r • u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni
Asirski · Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski

(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Javanski kalendar koriste skoro isključivo stanovnici Jave i tamošnji etniciteti: Javanci, Maduranci i Sundanci. Za njih je kalendar kulturni simbol i identifikator, tradicija iz starine koju treba održati u životu, a takođe i stvar od metafizičkog značaja.[1]

Sadašnji javanski kalendar je inaugurisao mataramski Sultan Agung 1633. n.e. Pre toga, Javanci su koristili Hindu kalendar (Saka) s početkom 78. n.e. koji koristi solarni ciklus za računanje vremena.[2] Javanski kalendar sultana Agunga je zadržao eru Saka kalendara ali se razlikuje po tome što koristi sistem lunarne godine kakav postoji u islamskom kalendaru. Godina se povremeno obeležava latinski Anno Javanico odn. AJ ("Javanska godina").

Javanski kalendar sadrži nekoliko posebnih i preklopljenih ciklusa kojima se meri vreme. To su:

  • Petodnevni ciklus Pasar-a ("pasaranski")
  • Obična gregorijanska sedmodnevna nedelja/tjedan
  • Kombinacija prethodnih, ciklus Weton-a ("vetonski")
  • Mesečni ciklusi Mangsa (solarni) i Wulan (lunarni)
  • Godišnji ciklus Tahun i
  • Oktoenija (8-godišnji ciklus) Windu

Javanci izvlače mistični značaj iz koincidencije ovih ciklusa. Inače, koincidencija je važan deo javanske estetike, npr. u upotrebi metričkih ciklusa seleh i gongan u javanskoj muzici.[1]

Ciklusi vremena uredi

Ciklus Pasar-a uredi

 
Znakovi ciklusa Pasaran

Naziv pasaranskog ciklusa potiče od javanske reči pasar - "pijaca", "tržnica" (uporedite sa našom reči "pazar"). Seljani su se na lokalnoj tržnici okupljali po ovom ciklusu radi trgovine i druženja. Putujući trgovci su svakog dana pasaranskog ciklusa posećivali drugo selo. Neki pretpostavljaju da dužina ovog "tjedna" potiče od broja prstiju na ruci.[3]

Dani pasaranskog "tjedna" imaju ngoko imena i, u zagradi, krama imena:

  1. Legi (Manis)
  2. Pahing (Pait)
  3. Pon (Petak)
  4. Wagé (Cemeng)
  5. Kliwon (Asih)

Poreklo ovih naziva je nejasno. Dani se najčešće navode po njihovim ngoko imenima. Moguće je da imena potiču od domaćih bogova, nalik imenima dana u gregorijanskoj sedmici (naročito u romanskim jezicima).[3] Jedan stari javanski rukopis ilustruje tjedan putem pet ljudskih figura (na slici, ispod imena dana): muškarac hvata molitelja za kosu; žena drži rog kako bi primila ponudu; muškarac drži mač uperen u drugog; žena drži poljoprivredne proizvode; muškarac drži koplje i vodi bika.[4]

Pored toga, Javanci smatraju da imena ovih dana poseduju mističnu vezu sa bojama i kardinalnim pravcima:

  • Lagi predstavlja belo i istok
  • Pahing crveno i jug
  • Pon žuto i zapad
  • Wage crno i sever
  • Kliwon predstavlja zamućene boje i središte

Pijace više ne rade po ovom tradicionalnom ciklusu Pasaran, već su pragmatično otvorene svakim danom. U Surakarti postoje Pasar Legi, Pasar Pon i Pasar Kliwon, mesta na kojim su nekada držane tržnice odgovarajućim danima.

Javanska astrološka verovanja diktiraju da se karakteristike i budućnost pojedinca mogu pripisati kombinaciji pasaranskog dana i "običnog" sedmičnog dana iz islamskog kalendara na koji je osoba rođena. Nekim takvim kombinacijama se pridaje veliki značaj. Pasaranski "tjedan" je integralni deo ciklusa Weton-a koji je Javancima od najvećeg interesa u astrološkim tumačenjima.

Sedmodnevna nedelja/tjedan uredi

Sedmodnevni ciklus dina pitu ("sedam dana") potiče iz islamskog kalendara. Imena dana na javanskom potiču od arapskih naziva:

Dani 7-dnevne nedelje/tjedna
Javanski Arapski Srpskohrvatski
Senin yaum al-ithnayn يوم الإثنين Poned(j)eljak
Selasa yaum ath-thalatha' يوم الثُّلَاثاء Utorak
Rebo yaum al-arba`a' يوم الأَرْبعاء Sr(ij)eda
Kemis yaum al-khamis يوم الخَمِيس Četvrtak
Jumat yaum al-jum`a يوم الجُمْعَة Petak
Setu yaum as-sabt يوم السَّبْت Subota
Minggu/Ahad yaum al-ahad يوم الأحد Ned(j)elja

Nazivi dana na indonezijskom su: Senin, Selasa, Rabu, Kamis, Jumat, Sabtu i Minguu.

Ciklus Weton-a uredi

Ciklus Weton-a kombinuje petodnevni pasaranski ciklus sa sedmodnevnom nedeljom, čime se dobija ciklus od 35 dana. Dani su označeni imenom sedmičnog i pasaranskog dana, što se zove Weton ("poklapanje"). Ove kombinacije nisu numerisane, jer wetonski ciklus nema fiksnog početka. Ovi 35-dnevni ciklusi nisu imenovani niti grupisani u veće jedinice.

Dat je primer iz jednog vladinog kalendara u kojem je odštampan Weton-ski dan, "pazarni" dan i sedmični dani na indonežanskom i javanskom za drugu sedmicu maja/svibnja (Mei) 2008:

Srpskohrvatski Ponedeljak 5 Utorak 6 Sreda 7 Četvrtak 8 Petak 9 Subota 10 Nedelja 11 Ponedeljak 12 Utorak 13 Sreda 14 Četvrtak 15 Petak 16 Subota 17 Nedelja 18
Indonežanski, sedmični dan Senin 5 Selasa 6 Rabu 7 Kamis 8 Jumat 9 Sabtu 10 Minguu 11 Senin 12 Selasa 13 Rabu 14 Kamis 15 Jumat 16 Sabtu 17 Minguu 18
Javanski, sedmični dan Senin 5 Selasa 6 Rebo 7 Kemis 8 Jumat 9 Setu 10 Minguu/ Ahad 11 Senin 12 Selasa 13 Rebo 14 Kemis 15 Jumat 16 Setu 17 Minguu/Ahad 18
Javanski, Pasaranski dani 28 Pon 29 Wage 1 Kliwon 2 Legi 3 Pahing 4 Pon 5 Wage 6 Kliwon 7 Legi 8 Pahing 9 Pon 10 Wage 11 Kliwon 12 Legi

Iz gornjeg primera se vidi da je Weton za utorak 6. maj/svibnja 2008. bio čitan kao Selasa Wage (Utorak Wage), slično tome Weton za četvrtak 14. maj/svibnja je Rebo Pahing (Sreda Pahing).

Vetonski ciklus je naročito važan za sisteme proricanja; važne proslave, obredi prelaza, komemoracije itd. se održavaju danima koji se smatraju povoljnim.

Naročito istaknut primer, koji se podučava i u osnovnim školama, je Weton proglašenja Republike Indonezije 17. avgusta/kolovoza 1945 - Jumat Legi ("Petak Legi"), isti je kao i Weton rođenja i smrti sultana Agunga, kojeg smatraju jednim od najvećih vladara javanske istorije.[5] Džumat Legi se smatra važnom noći za hodočašće.[6]

Postoje i tabui u vezi s ovim ciklusom, npr. ritualni ples bedhaya se može izvoditi samo na Četvrtak Kliwon.[7]

Javanci smatraju da kombinacija pasaranskog i sedmičnog dana ukazuje na osobine onoga koji je rođen na taj dan, slično planetarnim pozicijama u zapadnoj astrologiji.[8]

Pawukon uredi

Glavni članak: Pawukon

Pawukon je ciklus od 210 dana poreklom iz Hindu tradicije. Iako se uglavnom povezuje sa ostrvom Bali i Javanci ga uzimaju u obzir u neke svrhe. Ovaj kalendar se sastoji od niza od deset "tjedana" koji teku istovremeno i traju 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 odn. 10 dana. Prvi dan godine se smatra prvim danom svih deset tjedana. Pošto 210 nije deljivo sa 4, 8 i 9, moraju se dodavati ekstra dani tjednima sa tim brojem dana.

Ciklusi meseci uredi

Pranata Mangsa uredi

Solarna godina je podeljena u 12 perioda (mangsa) nejednake dužine. Podela je na poljoprivrednoj osnovi. Imena prvih deset meseci su jednostavno redni brojevi od 1-og do 10-og, imena preostala dva su nejasna.[9] Ciklus počinje blizu letnjeg solsticija (dugodnevice), tj. oko sredine suve sezone na Javi.

Pranata mangsa[10]
Početni dan Ime Dužina (dana) Opis
23. jun/lip. Mangsa Kaso 41 Suva sezona; lišće opada sa drveća; zemlja je uvela i suva, lišena vode "poput dragulja koji se oslobodio svog ležišta".
3. avg/kol. Mangsa Karo 23 Suva sezona; spržena zemlja leži u tvrdim grumenima; počinju cvetati mango i drvo pamuka.
26. avg/kol. Mangsa Katelu 24 Suva sezona; žanju se začinski korenovi; drvo gadung počinje donositi plod
19. sep/ruj. Mangsa Kapat 25 Počinju kiše, kao što "suze naviru iz duše", što označava kraj suve sezone; ptice pevaju i zaokupljene su gradnjom gnezda. Pri ruci je sezona Labuh.
14. okt/lis. Mangsa Kalima 27 Kišna sezona, ponekad s jakim vetrovima i poplavama; mango je zreo; zmije su isterane iz svojih gnezda; "vodoskok zlata pada preko zemlje".
11. nov/stu. Mangsa Kanem 43 Kišna sezona; munje biju i ima klizišta; ali to je i sezona mnogog voća.
23. dec/pro. Mangsa Kapitu 43 Kišna sezona je na vrhuncu; pticama je teško da nađu hranu, u mnogim krajevima su jake poplave.
4/5. feb/velj. Mangsa Kawolu 27/28 Kišna sezona; pirinčana polja rastu, mačka traži sebi para; ima mnogo [grubs] i larvi.
Mar 2 Mangsa Kasanga 25 Kišna sezona; pirinčana polja postaju žuta; "širi se srećna vest"; voda je u zemlji, vetar duva u jednom pravcu, mnogi plodovi su zreli.
Mar 27 Mangsa Kasadasa 24 Kiša još pada ali se smanjuje; vetar pomera lišće i jako duva; vazduh je još prohladan. Pri ruci je sezona Mareng.
Apr 20 Mangsa Desta 23 Počinje suva sezona; farmeri žanju pirinčana polja; ptice neguju svoje mlade s ljubavlju, kao da su "dragulji srca".
May 13 Mangsa Saddha 41 Suva sezona; voda se počinje povlačiti, "nestaje sa svojih mnogih mesta".

Pranata mangsa je u 19. stoleću bila mnogo poznatija među Javancima od građanske ili verske godine, dole opisane.[11] Ovaj ciklus je jasno javanskog porekla, jer specifična veza sa tamošnjom klimom ne odgovara drugim teritorijama u indonežanskom arhipelagu. Takođe, meseci imaju javanska imena.[12] Iako ciklus dobro odgovara klimi, ipak je donekle arbitraran, što se može videti po činjenici da su istovetne dužine prvog i poslednjeg meseca, drugog i jedanaestog itd.[13], što stvara simetričan raspored.

Pranata mangsa može biti korišćena za pogađanje ličnih osobina, slično znacima zapadne astrologije. Ne koristi se više često za proricanje, ali neki ga koriste pored drugih ciklusa u te svrhe.[1]

Wulan uredi

Svaka lunarna godina (tahun) je podeljena u 12 wulan-a tj. mesecei od po 29 ili 30 dana. Ovo je slično mesecima islamskog kalendara. Imena meseci (krama/ngoko):

  1. Warana/Sura (30 dana)
  2. Wadana/Sapar (29 dana)
  3. Wijanga/Mulud (30 dana)
  4. Wiyana/Bakda Mulud (29 dana)
  5. Widada/Jumadil Awal (30 dana)
  6. Widarpa/Jumadil Akhir (29 dana)
  7. Wilarpa/Rejeb (30 dana)
  8. Wahana/Ruwah (29 dana)
  9. Wanana/Pasa (30 dana)
  10. Wurana/Sawal (29 dana)
  11. Wujana/Sela (30 dana)
  12. Wujala/Besar (29 ili 30 dana, zavisno od dužine tahun-a, vidi dole)

Smatra se da ciklus meseci metaforično predstavlja ciklus ljudskog života. Prvih devet meseci predstavlja gestaciju pre rođenja; deseti mesec čoveka u svetu; jedanaesti kraj njegovog postojanja i dvanaesti povratak tamo odakle je došao. Ciklus se tako kreće od jedne iskre ili začeća (rijal) do druge, prelazeći preko praznine (suwung).[14]

Datumi/Nadnevci uredi

Dani se broje unutar lunarnog meseca (wulan), kao što je uobičajeno u drugim kalendarskim sistemima. Ovaj datum ukazuje na promenu Meseca i simbolizuje čovekov život u svetu. Ovaj proces kruženja života je poznat kao cakra manggilingan ili heru cakra. Prvog dana meseca, kada je Mesec mlad (i mali), on se poredi sa novorođenom bebom. Četrnaesti dan, zvani Purnama Sidhi (pun Mesec), predstavlja odraslu venčanu osobu. Sledeći dan (Purnama) je početak opadanja Meseca. Dvadeseti dan (Panglong) simbolizuje tačku kada ljudi počnu gubiti sećanje. Sumurup, 25. dan, je trenutak kada je odraslima potrebno staranje kao kada su bili mali. Dvadeset šesti dan (Manjing) predstavlja povratak čoveka njegovom ili njenom izvoru.[14]

Oznaka godine uredi

Na Javi je u hindustičkim vremenima, a i više od jednoga stoleća nakon dolaska islama, korišćena Shalivahana era sa početkom (godina 0) 78. n.e., koja se još uvek koristi na Baliju. Kada je sultan Agung 1633. usvojio islamski lunarni kalendar, nije usvojio i brojanje godina po Hidžri (od 622. n.e., s oznakom Anno Hegirae), već je nastavio brojanje po Šalivahanskoj eri, po kojoj je tada bila 1555 godina.[15] Zbog toga se Anno Javanico praktično ne broji ni od jedne tačke.

Ciklusi godina uredi

Osam tahun-a (lunarnih godina) čine windu. Jedan windu obuhvata 81 ciklus wetona, tj. 2.835 dana (oko 7 godina i 9 meseci po gregorijanskom kalendaru - uzmite u obzir da je lunarna godina desetak dana kraća od gregorijanske). Imena godina u ciklusu windu su ova (krama/ngoko):

  1. Purwana/Alip (354 dana)
  2. Karyana/Ehé (354 dana)
  3. Anama/Jemawal (355 dana)
  4. Lalana/Jé (354 dana)
  5. Ngawanga/Dal (355 dana)
  6. Pawaka/Bé (354 dana)
  7. Wasana/Wawu (354 dana)
  8. Swasana/Jimakir (355 dana)

Windu-i su zatim grupisani u cikluse od četiri:

  1. Windu Adi
  2. Windu Kunthara
  3. Windu Sengara
  4. Windu Sancaya

Ciklusi wulan-a (lunarnih meseca), tahun-a (lunarnih godina) i windu-a (oktoenije ili osmoletke) potiču iz Saka kalendara.

Windu-i se više ne koriste često u horoskopiji, ali postoje dokazi da su ih nekada koristili dvorski zvaničnici za predviđanje opštih trendova. Kraj windu-a se često vidi kao prekretnica i povod za ritualnu gozbu slametan.[1]

Dino Mulyo uredi

Dino Mulyo ("plemeniti dani") se proslavljaju obožavanjem Gusti-ja, tvorca života i svemira. Praktikanti tradicionalnih javanskih duhovnih učenja su očuvali pet plemenitih dana:[14]

  • Satu Suro, prvi dan lunarnog meseca Sura i Nova godina
  • Aboge (skraćeno od A - alip [prva godina oktoenije], Bo - Rebo [sreda] i Ge - Wage [četvrti pasaran]), slavi se u sredu Wage u godini Alip
  • Daltugi (od Dal [peta godina], tu - setu [subota] i Gi - Legi [prvi pasaran]), slavi se u subotu Legi u godini Dal
  • Hanggara Asih (utorak Kliwon)
  • Dino Purnomo: Jemuah Legi/Sukra Manis (petak Legi)

Izvori uredi

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 http://xentana.com/java/calendar.htm Arhivirano 2017-09-24 na Wayback Machine-u, The Javanese Calendar by Matthew Arciniega
  2. ↑ M.C. Ricklefs. A History of Modern Indonesia Since c. 1300, 2nd ed. Stanford: Stanford University Press, 1993. ISBN 0-8047-2195-5. Page 46
  3. ↑ 3,0 3,1 John Crawfurd. History of the Indian Archipelago, vol. 1. Edinburgh: Archibald Constable and Co., 1820. Page 290.
  4. ↑ Crawfurd, 290-291, and plate 7.
  5. ↑ „Joglosemar article”. Arhivirano iz originala na datum 2017-09-24. Pristupljeno 2008-07-16. 
  6. ↑ Klaus Furmann, Formen der javanischen Pilgerschaft zu Heiligenschreinen Arhivirano 2011-08-14 na Wayback Machine-u, Dissertation for Albert-Ludwigs-Universität Freiburg i. Br., 2000, page 231
  7. ↑ Kunst, Jaap. Music in Java. The Hague: Martinus Nijhoff, 1949, page 151-152.
  8. ↑ http://xentana.com/java/weton/basis.htm Arhivirano 2006-08-30 na Wayback Machine-u, More about Javanese Wetonan by Matthew Arciniega
  9. ↑ Crawfurd, 296.
  10. ↑ Ki Hudoyo Doyodipuro, Misteri Pranata Mangsa. Semarang: Dahara Prize (1995), cited on http://xentana.com/java/calendar.htm Arhivirano 2017-09-24 na Wayback Machine-u
  11. ↑ Crawfurd, 295.
  12. ↑ Crawfurd, 297.
  13. ↑ Crawfurd, 299.
  14. ↑ 14,0 14,1 14,2 http://www.joglosemar.co.id/kejawen/calendar.html Arhivirano 2017-09-24 na Wayback Machine-u, Javanski kalendar i njegov značaj za mistični život od Suryo S. Negoro-a
  15. ↑ Crawfurd, 301.

Literatura originala uredi

  • Pigeaud, Th., Javaans-Nederlands Woordenboek. Groningen-Batavia: J.B. Wolters, 1938
  • Quinn, George The Javanese science of 'burglary' , RIMA. Review of Indonesian and Malaysian Affairs, IX:1 January-June 1975. pp.33-54.
  • Ricklefs, M.C., Modern Javanese historical tradition: a study of an original Kartasura chronicle and related materials. London: School of Oriental and African Studies, University of London, 1978
  • Soebardi. Calendrical traditions in Indonesia Madjalah IIlmu-ilmu Satsra Indonesia, 1965 no.3.

Eksterni linkovi uredi

(na engleskom:)

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Javanski_kalendar&oldid=41832305