Jara Ribnikar
Jara Ribnikar rođena Hajek (češ. Jara Ribnikarová, roz. Hájek; Hradec Kralove, 23. avgust 1912 — Beograd, 30. april 2007) je bila književnica, prevodilac i učesnica Narodnooslobodilačke borbe.
Biografija uredi
Rođena je 23. avgusta 1912. godine u mestu Hradec Kralove, u Češkoj Bohemiji, tada u Austrougarskoj, a danas u Češkoj Republici.
Bila je ćerka Emila Hajeka, direktora Muzičke škole Stanković[1] i druga supruga Vladislava Ribnikara, direktora "Politike". Radničkom pokretu je pristupa 1939. godine.
Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine izvesno vreme je vršila kurirsku službu za Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. Zajedno sa mužem Vladislavom radila na „Informativnom biltenu“. U Narodnooslobodilačkoj borbi učestvovala je od 1941. godine. Maja 1943. godine prešla je na oslobođenu teritoriju. Bila u agenciji TANJUG, od njenog osnivanja 1943. godine.[2] Tokom rata je vodila jugoslovenski Crveni krst [3] i bila je u Titovom štabu[4][5]. Bila je komunista i levičar sve do svoje smrti, a 90-tih je bila članica Jugoslovenske levice.
Bila je predsednik Udruženja književnika Srbije i poslanik Veća naroda Savezne skupštine SFRJ. Bila je jedan od osnivača i prvi predsednik Društva srpsko-češkog prijateljstva koje je kratkotrajno delovalu u Beogradu 1991. godine[1]. Dobitnica je Sedmojulske nagrade, Nagrade Ivan Goran Kovačić, nagrade „Foruma“ i nagrade Udruženja književnika Srbije.
Umrla je 30. aprila 2007. godine u bolnici „Dr Dragiša Mišović“.[2] Njen sin je Darko Ribnikar. Njen sestrić je bio čehoslovački ministar inostranih poslova Jirži Dinstbir.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941.[2] i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden Republike sa zlatnim vencem, Orden bratstva i jedinstva i Orden za hrabrost.[6]
Dela uredi
Napisala je nekoliko romana, više knjiga memoarske proze i zbirki pripovedaka i pesama:
- Idu dani, noći, dani (pesme), 1952 (pod pseudonimom Dušanka Radak)
- Devetog dana (pripovetke), 1953
- Nedovršen krug (roman), 1954
- Zašto vam je unakaženo lice )roman), 1956
- Largo (pripovetke), 1957
- Bakaruša (roman), 1961
- Pobeda i poraz (roman), 1963
- Ti (roman), 1963
- Ja, ti, mi (3 romana), 1967
- Jan Nepomucki (roman), 1969
- Među nama (pripovetke), 1973
- Priviđenja (roman), 1976
- Kratko beogradsko proleće (roman), 1977
- Život i priča {I} i {II} (memoarska proza), 1979
- Izabrana dela (4 knjige: Jan Nepomucki; Ja, ti, ona; Život i priča {I} i {II}; Život i priča {III}), 1986
- Život i priča {IV} (memoarska proza), 1988
- Dete iz Hradeca (memoarska proza), 1990
- Život i priča {V} (memoarska proza), 1995
- Porodične priče (roman), 1995
- Ženske ljubljvne priče, 1997
- Roman o T. M. (roman), 1998
- Skretnica (roman), 2001
Prevodi uredi
- Sol Belou: Henderson, kralj kiše (roman), 1962
- Savremena čehoslovačka poezija, izbor (zajedno sa Desankom Maksimović), 1962
- Sol Belou: Ne propusti dom (roman), 1990
- Vitjeslav Nezval: Ravnodušni posmatrač (pripovetke), 1963
- Rihard Vajner: Ravnodušni posmatrač (pripovetke), 1974
- Vilem Zavada: Trava na ruševinama (izbor pesama), 1977
- Jaroslav Sajfert: Izabrane pesme (zajedno sa Ivanom V. Lalićem), 1984
Izvori uredi
- ↑ 1,0 1,1 Vuk Petrović, „O Česima i njihovim potomcima u Srbiji južno od Save i Dunava“, Beograd, Češka beseda Beograd, 2015
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Blic: Preminula Jara Ribnikar[mrtav link], Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ↑ CS:Emil Hájek
- ↑ Všechna ti čest, člověče
- ↑ Dienstbier, J.: Od snění k realitě, s. 210
- ↑ Ko je ko u Srbiji 1991, Beograd 1991. strana 407, tekst „Ribnikar E. Jara“