Hramn

Hramn (Chramn, Chramne) ili Hram (Chram; starofranački "gavran"; ? - 561) je bio franački princ iz dinastije Merovinga. Bio je sin kralja Klotara I i njegove šeste supruge, kraljice Hunsine. Nekoliko puta je protiv očeve vlasti dizao pobunu, posljednji put oko godine 560. Tada je pobjegao u današnju Bretanju, na dvor kralja Kanaoa. Zajedno sa njegovom vojskom i svojim pristašama se suprotstavio očevoj vojsci, ali je poražen. Historijski izvori navode da je mogao pobjeći, ali ne da prethodno ne ostavi ženu i djecu. Zbog toga je uhvaćen, i otac ga je odlučio kazniti na posebno okrutan način; ženu i djecu mu je dao zatvoriti u jednu kolibu, koja je potom zapaljena. Sam Hramn je neposredno prije toga zadavljen. Klotara je, međutim, zbog tog čina počela moriti grižnja savjesti te je hodočastio na grob Svetog Martina moleći oproštaj, a potom umro nekoliko mjeseci kasnije.

Smrt Hramna, naslikao: Evariste Vital Luminais.

Izvori

Hramn na Wikimedijinoj ostavi

• Gregory of Tours Book IV chapter 20 at The Medieval Sourcebook Arhivirano 2014-08-14 na Wayback Machine-u
• (fr) Jean Charles L. Simonde de Sismondi, Histoire de la chute de l'Empire romain et du déclin de la civilisation, de l'an 250 à l'an 1000, Paris: Treuttel et Würtz, 1835. OCLC 6969556
• Dictionnaire Bouillet

Prethodi: Klotar I

Vojvoda od Akvitanije 555–560

Slijedi: Klotar I