Hipoteza (drama)

Hipoteza (grčki: ὑπόθησις / hypóthēsis) je naziv za belešku uz starogrčku komediju ili tragediju. Uz gotovo sve grčke drame u rukopisima se nalaze uvodne beleške koje sadrže kratak sadržaj, a često i druge informacije; neretko je ta beleška u stihu. Mogu se razabrati tri glavne vrste hipoteza, premda je tokom predaje teksta u izvesnom stepenu došlo do međusobne kontaminacije.

Najvažnije su hipoteze koje se temelje na uvodima koje je, kako se čini, Aristofan Bizantinac stavio uz svaku dramu koju je on priredio. Te hipoteze svode se na sažetu belešku o sadržaju komada i na osnovne informacije o njegovoj izvedbi, koje su prikupljene iz aleksandrijskih priručnika, posebno Kalimahovih Tablica, te tako u konačnici potiču od Aristotelovih Didaskalija. Nijedna poptuna hipoteza ove vrste nije sačuvana, no pretpostavlja se da je ovakva hipoteza u slučaju tragedije davala informacije o tome kako su tu temu obradili drugi pesnici (ako je to bio slučaj), zatim o tome gde se odvija radnja, ko su lica koja čine hor i ko je govornik prologa, o mestu tog komada u hronološkom nizu, o datumu izvedbe, uspehu koji je komad postigao i o naslovima suparničkih drama, kao i o imenu horega. Ponekad su dodati i krtički osvrti o toj tragediji.

Drugoj grupi pripadaju hipoteze koje su nastale u vizantijsko doba, i to uglavnom za upotrebu u školama. One su opširne i sadrže dosta bazičnih informacija, a one koje stoje uz komediju često obiluju i sasvim pogrešnim podacima iz antičke istorije.

Treća grupa odnosi se prvenstveno na Euripida. Svaka hipoteza daje dobar sažetak zapleta, pri čemu ostaje u prošlom vremenu i daje imena onih likova koji su u samoj tragediji ostali neimenovani. Moguće je da su ove hipoteze bile namenjene pre da zamene same tragedije nego da im posluže kao uvod, pa čine neku vrstu mitološkog zbornika. Pored hipoteza koje se nalaze u rukopisima Euripidovih tragedija, mnogi fragmenti te zbirke otkriveni su na papirusima.

Hipoteze koje se nalaze uz komedije sadrže opsežnije didaskalije u poređenju s hipotezama uz tragedije. Neke od njih napisao je neki aticista u doba ranog rimskog carstva. Stihovane hipoteze, koje su retkost za tragediju, bile su izgleda uobičajene za komediju. Sve hipoteze uz Aristofanove komedije duge su deset stihova, a dve sačuvane uz Menandrove ― Namćora i Junaka ― imaju po dvanaest stihova. Starost papirusa pokazuje da ovi fragmenti nisu iz vizantijskog razdoblja, a nije pouzdano utvrđeno ni jesu li pisani helenističkim grčkim.

Izvori

• P. E. Easterling (ed), The Cambridge Companion to Greek Tragedy, Cambridge University Press, Cambridge, 1997.
• Justina Gregory (ed.), A Companion to Greek Tragedy, Blackwell, Malden and Oxford, 2005.
• Simon Hornblower and Antony Spawforth (eds.), The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. hypothesis, literary.