Wikipedija

Hiperbarična oksigenacija

Hiperbarična oksigenacija (HBO), hiperoksija u hiperbariji ili hiperoksigenacija u hiperbariji, disanje kiseonika pod natpritiskom, je veštačko povećanje ukupne količine kiseonika u udahnutom vazduhu i tkivnim tečnostima organizma, primenom čistog (100%) medicinskog kiseonika (hiperoksija) na veštački uvećanom parcijalnom pritisku kiseonika, koji je veći od atmosferskog pritiska na nivou mora (u hiperbaričnim uslovima, npr. lečenje u hiperbaričnim komorama ili u toku ronjenja) ili kao jedna od osnovnih mera očuvanja disanja u uslovima smanjenog barometarskog pritiska u atmosferskom vazduhu (u hipobaričnim uslovima, npr. u toku letenja na velikim visinama ili boravka na visokim planinama).[1]

Hiperbarična oksigenacije
Koncentracija kiseonika u bolesnom tkivu u toku udisanja normobaričnog kiseonika na sobnom vazduhu i hiperbaričnog (100% kiseonika) na pritisku od 1 i 2 atmosfere.
Klasifikacija i eksterni resursi

Fiziološki razlozi primene HBO uredi

Jedan od glavnih fizioloških razloga primene kiseonika pod uvećanim pritiskom (hiperbarična oksigenacija), je da se u narušenim uslovima disanja zbog; sniženog parcijalnog pritiska kiseonika ili ukupnog atmosferskog pritiska sredine, organizmu osigura normalno zasićenje (saturacija) hemoglobina kiseonikom. Održavanjem parcijalnog pritiska kiseonika između 80 i 100 mmHg, hiperbarična oksigenacija u obliku hiperbarične oksigenoterapije, primenjuje se kao savremena metoda lečenja mnogih stanja i bolesti.[1]

 
Primenom kiseonika na uvećanom pritisku (HBO) krvnoj plazmi se daje značajno veća uloga u snabdevanju kiseonikom obolelih delova tela u narušenim uslovima oksigenacije, kao što je to slučaj kod ove bolesnice sa okluzijom leve butne arterije, koja se svakih 6 meseci, 8 godina, uspešno leči HBOT u jedno mesnoj barokomori.

Adekvatne oksigenacija tkiva u normobaričnim uslovima (na normalnom atmosferski pritisaku i koncentraciji kiseonika do 21%), ukazuje da je količina isporučenog kiseonika koji se transportuje iz pluća do perifernih tkiva zadovoljavjući i omogućava pravilno obavljanje svih njihovih metaboličkih funkcija. Međutim u određenim narušenim ambijentalnim uslovima u vazduhu (zbog snižene vrednosti pritiska (npr. ispod 1 bar-a ili koncentracije kiseonika ispod 21%), nastaje deficit u potrebama ćelija i tkiva za kiseonikom. Zato je za očuvanje potrebnih vitalnih funkcija ili u svrhu lečenja hipoksijom izazvanih bolesti u organizmu potrebno udisanje hiperbaričnog kiseonika.

Potrošnja kiseonika je procenat kiseonika koji se oslobađa iz krvi i plazme za potrebe tkiva. Tkiva u našem telu, u mirovanju, obično troše između 5-6 ml kiseonika po jednom decilitru krvi. Međutim, postoji fiziološki maksimum koji ograničava kapacitet krvi za transport kisonika; za 1g hemoglobina se vezuje samo do 1,34 ml (0,06 mmol) kiseonika. Brojne bolesti ili povrede nastoje da kompromituju transport kiseonika putem krvi.[2]

Putem krvnog sistema oko 97,5% kiseonik do tkiva se doprema vezan za hemoglobina a samo 2,5% kiseonika prenosi krvna plazma. Zato je uloga krvne plazme kao nosioca kiseonika na normalnom (normobaričnom ) atmosferskom pritisaku sasvim mala i oksigenacija tkiva uglavnom zavisi od kapaciteta hemoglobina za vezivanje kiseonika.[3]

Primenom kiseonika na uvećanom pritisku (hiperbaričnaoksigenacija) krvnoj plazmi se daje značajno veća uloga u snabdevanju kiseonikom organizma u narušenim uslovima oksigenacije. Naime oksigenacija tela je ja pored najvećeg mogućeg zasićenja hemoglobina (do 100%), obogaćena i uvećanom koncentracijom kiseonika rastvorenog u plazmi koja iznosi i do 2.000%.

Mozak je jedna od najosetljivijih organa tela koji u velikoj meri trpi ako se javi manjak kiseonika. Na svu sreću, mozak i najviše reaguje na hiperbaričnu oksigenaciju. To je razlog zašto se ovi pozitivni rezultati nakon pronalaska hiperbarične oksigenacije primenjuju za lečenje onih sa autizmom, povredama mozga i nervnog sistema, moždanim udarom i onih koji sa kognitivnim poteškoćama[4].

Hiperoksigenacija u hiperbariji uredi

Glavni članak: Hiperbarična medicina

Sa povećanjem atmosferskog pritiska, pored normalnog zasićenja hemoglobina, povećava se i koncentracija kiseonika u plazmi, limfnim i cerebrospinalnim tečnostima koja dostiže nivo do 6 ml/dl krvne plazme (ovaj proces se zasniva na opštim zakonima o rastvaranju gasova u tečnosti.[5]

Kao rezultat hiperoksigenacije krvi i plazme nastaju sledeći pozitivni učinci;

  • Ukupna oksigenacija tela u hiperbaričnoj oksigenaciji sada iznosi; najveće zasićenje hemoglobina plus do 2000% uvećana koncentracije kiseonika u plazmi i drugim telesnim tečnostima.
  • Plazma zasićena kiseonikom ne samo da poboljšava prenos kiseonika hemoglobinom, već dostizanjem koncentracije do 6 ml/dl (na pritisku od 3 atmosfere) kiseonik rastvoren u plazmi prelazi metaboličke zahteve tkiva, kostiju i ćelija, bez obzira na koncentraciju hemoglobina u krvi.[6]
  • Kiseonik koji prenosi plazma (kao nestišljiva tečnost) u stanju je da dospe i u one delove tela u kojima zbog narušene cirkulacije nije dostupan kiseonik iz molekula hemoglobina u crvenim krvnim zrncima (zbog njihove veličine kao korpuskularnih čestice većeg dijametra od molekula tečnosti).[7]

Drugim rečima, hiperbarični kiseonika je neka vrsta bezbednog „baj-pasa“ koji u bolesnom stanju obično služi kao glavni činilac u transportu kiseonika [8]– npr. kod trovanja ugljen-monoksidom, teška anemija, hronična rana itd.[9][10] što čini suštinu hiperbarične oksigenoterapije koju primenjuje hiperbarična medicina u svakodnevnoj praksi.[5][11]

Hiperoksigenacija u hipobariji uredi

Glavni članak: Vazduhoplovna medicina
 
Hiperbarična oksigenacija na velikim visinama moguća je samo uz pomoć specijalnog visinskog odela.

Pritisak kiseonika, i njegova diferencijalna razlika bitna je za pravilno zasićenje krvi kiseonikom, u toku kraćeg boravka ljudi na visini, ili kod posada vazduhoplova u toku visinskih letova, jer sa visinom pada zasićenje krvi kiseonikom, zbog snižavanja barometarskog pritiska vazduha. Ovaj pad u zasićenju krvi kiseonikom može da naruši normalan proces disanja, dovede do hipoksije, i životno ugrozi osobu izloženu sniženom barometarskom pritisku vazduha.[12]

Ako pretpostavimo da na visini barometarski pritisak padne na 13,3 kPa, od te vrednosti na parcijalni pritisak vodene pare (pH2O) otpada 6,3 kPa, za sve ostale gasove ostaje 7 kPa. (13,3-6,3= 7). Na velikim visinama od 7 kPa, mora se oduzeti pritisak CO2 tako da u vazduhu ostaje svega 3,8 kPa (7-3,2=3,8) gasa. Pod uslovom da se kiseonik ne troši od 3,8 kPa treba oduzeti 4/5 koliko zauzima azot, tako da na rO2 otpada svega 0,8 kPa. Imajući u vidu da su do tog momenta tkiva izuzetno anoksična, značajnu količinu kiseonika apsorbuje krv, tako da u plućima ostaje svega 0,26 kPa pritiska kiseonika, što je nedovoljno za normalan proces disanja. Na osnovu ovoga zaključujemo da čovek na atmosferskom pritisku od 13,3 kPa, ne bi mogao preživeti ako bi udisao samo atmosferski vazduh.[13]

  • Od visine 3000 metara do visine od 12.200 metara, da ne bi došlo do poremećaja u organizmu zbog hipoksije, potrebno je započeti sa, hiperoksigenacijom ili dopunskim udisanjem 100% kiseonika.
  • Od visine 12.200 metara udisanje 100% kiseonika obavezno mora biti sa dopunskim pritiskom- natpritiskom (hiperbarična oksigenacija). Pritisak od 18,8 kPa uzima se kao donja granica disanja 100% kiseonika bez natpritiska.

Disanje kiseonika pod natpritiskom (hiperbarična oksigenacija) na visini se može postići;[14]

  • Obogaćenjem udahnutog vazduha, dovođenjem 100% kiseonika pomoću kiseoničke maske ili pilotskog šlema
  • Povećanjem celokupnog barometarskog pritiska,
  • Hermetizacijom kabine vazduhoplova, stvaranjem uslova hiperoksigenacije, dodavanjem kiseonika u hermetizovanu kabinu vazduhoplova, sa ili bez povećanja barometarskog pritiska.[15]
  • Upotrebom specijalnog visinskog odela sa zaštitnom šlemom, uz pomoć koga se ostvaruje disanje kiseonika pod natpritiskom (hiperbarična oksigenacija).

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ↑ 1,0 1,1 Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
  2. ↑ Arthur C. Guyton (1990). Medicinska fiziologija. Beograd Zagreb: Medicicnska knjiga.
  3. ↑ Mujović V. M. i sar.Fiziologija telesnih tečnosti, monografija. Naučna knjiga, Beograd,1988.
  4. ↑ (en) Cerebral Palsy Neurological Directory Reference Arhivirano 2011-04-17 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  5. ↑ 5,0 5,1 Bassett BE, Bennett PB. Introduction to the physical and physiological bases of hyperbaric therapy. In: Hunt TK, Davis JC. Hyperbaric Oxygen Therapy. Bethesda, MD: Undersea Medical Society; 1977:11-24.
  6. ↑ Boerema I, Meyne NG, Brummelkamp WH et al. Lifewithout blood. Ned Tijdschr Geneeskd 1960; 104: 949–54.
  7. ↑ Boerema I, et al. Life without blood. A study of the influence of high atmospheric pressure and hypothermia on dilution of the blood. J Cardiovascular Surg. 1960;1:133-146.
  8. ↑ Kiserov S. O., Klinički aspekti primene hiperbarične oksigenacije Hiperbarična i podvodna medicina Beograd 1998. pp. 237-245.
  9. ↑ Gesell, Laurie B. (Chair and editor) (2008). Hyperbaric Oxygen Therapy Indications. The Hyperbaric Oxygen Therapy Committee Report (12 ed.). Durham, NC: Undersea and Hyperbaric Medical Society. ISBN 0-930406-23-0.
  10. ↑ Park MK, Myers RA, Marzella L. Oxygen tensions and infections: modulation of microbial growth, activity of antimicrobial agents, and immunologic responses. Clin Infect Dis. Mar 1992;14(3):720-40. .
  11. ↑ Bird AD, Telfer AB. Effect of Hyperbaric Oxygen on Limb Circulation. Lancet. Feb 13 1965;1(7381):355-6.
  12. ↑ Debijađi, Rudi (1989). Osnovni problemi savremene vazduhoplovne medicine,. VII simpozijuma vazduhoplovne medicine, Zbornik radova, Batajnica,, 157-167.
  13. ↑ DeHart,, R. L., (1985). Fundamentals of aerospace medicine,. Philadelphia: Philadelphia: Lea & Febiger,.
  14. ↑ Armstrong, H. G. (1943). Principles and Practice of Aviation Medicine (Second ed.).. Baltimore,: The Williams & Wilkins Company.
  15. ↑ Bason, R; Yacavone D.W (1992). Loss of cabin pressurization in U.S. Naval aircraft: 1969-90. Aviat Space Environ Med 63 (5):, 341–5.. PMID 1599378

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hiperbarična_oksigenacija&oldid=41488045