Hajdar Dushi

Hajdar Duši (alb. Hajdar Dushi; Priština, 18. februar 1916 — Kalija e Dodes, 22. septembar 1944) je bio učesnik narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije i Albanije i narodni heroj Jugoslavije.

HAJDAR DUŠI
Hajdar Duši
Datum rođenja	18. februar 1916.
Mesto rođenja	Priština Kraljevina Srbija
Datum smrti	22. septembar 1944. (28 god.)
Mesto smrti	Kalija e Dodes Kraljevina Albanija
Profesija	bankarski službenik
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba NOB Alabnije
U toku NOB-a	sekretar NOO-a za KiM
Služba	NOV i PO Jugoslavije NOV Albanije
Narodni heroj od	27. decembra 1973.

Biografija

Rođen je 18. februara 1916. godine u Prištini. Posle Prvog svetskog rata njegova porodica vratila se u Đakovicu. Tu je završio osnovnu školu i prvi razred gimnazije. Posle je školovanje nastavio u Prištini, gde je ubrzo prekinuo i nastavio u Velikoj medresi „Kralj Aleksandar I“ u Skoplju, ali je i nju napustio, jer nije hteo da prihvati sveštenički poziv i jer je želio da se školuje na materinjem jeziku. Tu želju nije mogao da ostvari na Kosovu, te je bio prinuđen da pobegne preko granice, u Kraljevinu Albaniju.

Posle nekoliko meseci nastavio je školovanje u skadarskoj gimnaziji, gde je i diplomirao. Za vreme školovanja u Skadru imao je prilike da se upozna sa nekoliko revolucionara i komunista. Za vreme školovanja kao i kasnije, radio je na učenju stranih jezika, a posebno francuskog, italijanskog i nemačkog jezika. Pored njih on je bio vrstan poznavalac srpskohrvatskog i turskog jezika.

Hajdar Duši se ubrzo razočarao u režim koji je nametnuo Ahmet Zogu, zbog čega je radio, zajedno sa svim naprednim ljudima i komunistima Albanije, da se on zbaci sa vlasti. Po formiranju „komunističke grupe Skadra“ postao je njen član. Od tada je započeo njegov organizovan rad na širenju komunističkih ideja, posebno među radnicima Skadra.

Po završetku gimnazije zaposlio se u Draču kao službenik pošte, a zatim banke. U Draču je stupio u vezu sa tamošnjim komunistima i preneo iskustva rada komunističke grupe iz Skadra. Tada je reorganizovan Okružni komitet komunističke grupe u Draču. Uspostavljene su stalne veze sa grupom komunista u Elbasanu, Tirani, Skadru i Kavaji. U ovom radu naišao je na velike teškoće zbog trockističkog stava nekih komunista i zbog toga je radio na njihovom uklanjanju sa rukovodećih mesta. Da bi uspešno obavio svoju revolucionarnu aktivnost, on je neprekidno čitao i prorađivao sa drugovima dela klasika marksizma, od kojih je neka prvi put preveo na albanski jezik. Ovaj rad nastavio je i za vreme Narodnooslobodilačkog rata. Sam je pisao nekoliko članaka, među kojima posebno treba istaći „Šta je narodnooslobodilački rat“, „Klasna borba“, „Revolucija“, „Narodno demokratski front“ i mnogo drugih radova koji su nestali 1944. godine.

Prilikom formiranja Komunističke partije Albanije (KPA) i Hajdar Duši dao je svoj doprinos. Posebno se zalagao da se iskoreni duh grupaštva i frakcionaštva poznatih trockista A. Lula i S. Premti. Zbog njegovog rada na konsolidovanju KPA pozvan je da učestvuje na savetovanju Centralnog komiteta KPA početkom 1942. godine.

Kao iskusni komunista, bacio se u borbu protiv italijanskog okupatora. Zbog njegovih organizacionih sposobnosti, po direktivi CK KPA, bio je pozvan da ide u Tiranu. Tu je radio početkom 1942. godine. U leto 1942. godine, po partijskom zadatku, iz Tirane je prešao u Berat, zajedno sa Alči Kondi. Tu se ubrzo saznalo za njihovo delovanje, pa im je policija ušla u trag i uhapsila ih. Iz Berata prebačeni su u zatvor u Tiranu, gde su ostali devet meseci. Hajdar je jednim podzemnim kanalom, sa grupom komunista, uspeo da pobegne. Priključio se partizanskoj četi „Čermenike“. Kasnije je prešao u četu „Reč Riol“, koja je delovala u okolini Skadra. Potom je bio izabran za zamenika komesara bataljona „Prijat Redžepi“.

Kada je ovaj odred došao u Malesiju (Đakovičku) po sporazumu Okružnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju i CK KP Albanije, Duši se zalagao za formiranje zajedničkog partizanskog odreda „Curi—Redžepi“ od kosovskog bataljona „Bajram Curi“ i albanskog „Prijat Redžepi“. Od tada se Hajdar Duši uključio u Pokrajinsko rukovodstvo NOP-a za Kosovo i Metohiju. Tada je dobio zadatak da radi na primeni Osnivačke konferencije NO odbora za Kosovo i Metohiju. Radu konferencije dao je velik doprinos i izabran je za sekretara NO odbora. Na ovom položaju ostao je sve do smrti. Posle konferencije radio je na praktičnoj primeni ovih odluka. Posebno se istakao u organizovanju moralno-političkog rada, ne samo medu vojnicima, nego i u narodu. Zbog toga je izabran za šefa Agitpropa pri Glavnom štabu NOV i POJ za Kosovo i Metohiju. Ove zadatke vršio je sve do 22. septembra 1944. godine, kada je u borbi protiv kvislinga poginuo kod mesta Kalija e Dodes.

Odlukom predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. decembra 1973. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

Portal NOB Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.

• „Narodni heroji Jugoslavije”. Beograd: Mladost. 1975.