Formion (Terencije)

*Formion (Phormio)*
Formion (Phormio)
	Maskeiz rimskog komičkog teatra
Napisao:	Terencije
Likovi	Davos (rob Demifonov) ; Geta (rob Demifonov) ; Antifon (sin Demifonov) ; Fedrija (sin Hremetov) ; Demifon (starac atinski) ; Formion (parazit) ; Hegion (prijatelj Demifonov) ; Kratin (prijatelj Demifonov) ; Kriton (prijatelj Demifonov) ; Dorion (svodnik) ; Hremet (brata Demifonov) ; Sofrona (dadilja Hremetove ćerke) ; Nausistrata (supruga Hremetova) ; pevač ;
Datum premijere	161. pne. na Rimskim igrama
Mjesto premijere	Rim
Originalni jezik	Latinski
Žanr	Palijata
Radnja	drevna Atina
	p; r; u;

Formion (lat. Phormio) je komedija rimskog književnika Publija Terencija Afera, sastavljena po uzoru na komad Tužitelj (Ἐπιδικαζόμενος) grčkog komediografa Apolodora iz Karista, jednog od istaknutih pesnika nove atičke komedije.^[2] Formion je premijerno prikazan 161. pne.^[2] na Rimskim igrama.^[3]

Zaplet uredi

Demifon, atinski starac, nalazi se van zemlje, u Kilikiji, a za to vreme njegov mladi sin Antifon zaljubi se u jednu devojku, koju je slučajno zatekao kako plače za svojom tek umrlom majkom, čiju sahranu mora pripremiti i nakon čije je smrti ostala posve sama na svetu. Formion, lukavi parazit, kosristeći odredbe jednog zakona ― prema kojem se devojke koje su ostale bez roditelja moraju udati za svog najbližeg rođaka (u okviru dopuštenog stupnja srodnosti) ― u dogovoru s Antifonom izmisli da je ovaj mladić njen najbliži rođak i isposluje sudsku odluku da se Antifon mora oženiti njome i naposletku, nakon čega zaista i usledi venčanje. U međuvremenu, Antifonov rođak Fedrija očajnički je zaljubljen u jednu heteru, ali nema novca da od svodnika Doriona otkupi njenu slobodu. Njegov otac Hremet, Demifonov brat, takođe je bio van Atiine na Lemnosu. U tom trenutku vraćaju se u Atinu oba oca (Demifon i Hremet). Demifon je besan zbog braka koji je sklopio njegov sin i odlučan je da ga razvrgne. Formion ponudi da, za određenu svotu novca, odvede iz kuće svoju nevestu i oženi je za nekoga drugog. Pošto je tako došao do novca, preda ga Fedriji, koji njime otkupi od svodnika heteru. U međuvremenu, otkrije se uz pomoć dadilje Sofrone da je devojka kojom se Antifon bio oženio zapravo kći Hremeta, koji je na Lemnosu imaju još jednu ženu, koja mu je rodila tu devojku; ta je žena sa svojom ćerkom i njenom dadiljom bila došla u Atinu u potrazi za Hremetom, ali je tu umrla. Hremet iznad svega želi da od Nausistrate, svoje zakonite žene u Atini, sačuva tajnu o svojoj bigamiji. Kako bi izbegli nevolju, dva se oca dogovore da priznaju Antifonov brak za valjan, ali njihov pokušaj da povrate novac koji je Demifon isplatio Formionu završava se tako što Nausistrata sazna za Demifonovo nepočinstvo. Međutim, naposletku mu oprosti i sve se srećno završi.^[4]

Reference uredi

↑ Davos je u ovoj komediji tzv. protatički lik, tj. pojavljuje se samo na početku, da bi olakšao ekspoziciju, a posle ga više nema u komadu.
↑ ^2,0 ^2,1 M. C. Howatson, ed., The Oxford Companion to Classical Literature (2nd ed.), Oxford University Press, Oxford, New York, 1997, s.v. Phormio.
↑ Uvodna didaskalija uz Terencijevog Formiona.
↑ P. Terentius Afer (Terence), The Eunuch, Henry Thomas, Riley (ed.), Harper and Brothers, New York, 1874, "The Subject".

[1] Davos je u ovoj komediji tzv. protatički lik, tj. pojavljuje se samo na početku, da bi olakšao ekspoziciju, a posle ga više nema u komadu.

[Oxford-2] 2,0 ^2,1 M. C. Howatson, ed., The Oxford Companion to Classical Literature (2nd ed.), Oxford University Press, Oxford, New York, 1997, s.v. Phormio.

[3] Uvodna didaskalija uz Terencijevog Formiona.

[4] P. Terentius Afer (Terence), The Eunuch, Henry Thomas, Riley (ed.), Harper and Brothers, New York, 1874, "The Subject".

[2]

[3]

[1]

[4]