Etimologija reči konoplja
Na osnovu izrazite sličnosti reči raznih slovenskih naroda za konoplju (staroslovensko konoplia, rusko конопля, češko konopi, poljsko konopie), može se zaključiti da ona vuče poreklo iz zajedničke slovenske prapostojbine. Obzirom da poznavanje reči ukazuje na poznavanje biljke, etimologija može pomoći da se otkrije koliko dugo Sloveni poznaju konoplju, kada drugi, arheološki ili pisani, izvori nedostaju.
Stari oblik jednine je bio kanap odnosno konop. Zbirna množina konopie je nastala dodavanjem staroslovenskog nastavka ie (uporedi grozd i grozdie). Ranije se reč konoplje upotrebljavala samo u množini, kako je i Vuk Karadžić beleži u svom rečniku. Danas je u upotrebi pretežno izvedeni oblik jednine konoplja.
I germanski jezici imaju srodne reči za konoplju (nemački: hanf, norveški: hamp, švedski: hampa, engleski: hemp, holandski: henep). Takođe postoji i velika srodnost između germanskih i slovenskih jezika (uporedi hanaf i kanap) što upućuje na još dublje indoevropske zajedničke korene ove reči. Tako za sve indoevropljane važi, da im je biljka konoplje poznata još od drevnih vremena zajedničke prapostojbine.
Najpoznatija svetska reč za konoplju, kanabis (gr: Κάνναβις), je u mnoge zapadne jezike ušla preko latinskog, koji se koristi kao naučni jezik u medicini i botanici. U latinski je reč došla iz starogrčkog, a među grcima tu reč prvi beleži Herodot, opisujući običaje severnih grčkih suseda prilikom putovanja po brdovitom Balkanu. Smatra se da su Grci reč kanap(is) primili od Skita ili Tračana, koji su biljku obilato koristili, i grcizovali je dodavanjem poslednja dva slova.
Zanimljivo da je naša reč kanap slična i germanskoj hamf i grčkoj kanabis, iako njih dve nisu međusobno slične.