Elektrofoni instrumenti
Muzički instrumenti[1] su sredstva pomoću kojih muzičari stvaraju muziku u živom izvođenju. Najtačnija i najpreciznija podela muzičkih instrumenata,[2] zavisno od građe i načina dobijanja tona i zvuka, je sledeća[3]:
- 1. Membranofoni ili opnozvučni instrumenti
- 2. Idiofoni instrumenti
- 3. Kordofoni, hordofoni ili žičani instrumenti
- 4. Aerofoni instrumenti
- 5. Elektrofoni, eterofoni ili elektronski (elektroakustički) instrumenti
Elektrofoni instrumenti uredi
Elektrofoni, eterofoni ili elektronski (elektroakustički) instrumenti (grč. elektron = ćilibar, trljnjem se stvara statički elektricitet - elektricitet, tj. elektronika u ovim instrumentima sudeluje; ital. strumenti elettrofoni, engl. electro[pho]nic; fr. instruments électroniques, nem. elektro[pho]nische Instrumente)[4] – to su novi muzički instrumenti koji su se pojavili početkom 20. veka i koji su stalno u ekspanziji. Kod njih ton nastaje elektroakustičkim putem, pomoću ton-generatora, oscilatornih kola i raznih tehničkih uređaja. Čuju se preko zvučnika.
Tu spadaju elektronski instrumenti kao što su: elektrokord, električna gitara, vibrafon, elektronske orgulje (Hemond-orgulje, engl. Hammond organ)[5] i danas vrlo popularni sintesajzeri.
Kombinacijama raznih boja, moguće je stvaranje novih, do danas nepoznatih boja i zvukova kao što su (trautonium i martenoovi talasi).
Prikažimo samo neke elektrofone instrumente:
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ↑ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet II
- ↑ Vlastimir Peričić - Radivoj Lazić, Osnovi teorije muzike
- ↑ Hornbostel-Sachs Erich von Hornbostel i Curt Sachs objavili su novu šemu za klasifikaciju instrumenata u časopisu za etnologiju iz 1914. godine
- ↑ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
- ↑ Elektrofoni instrument, Hemond-orgulje