Ehalija
Ehalija (starogrčki: Οἰχαλία) ime je grada u staroj Grčkoj čija lokacija nije tačno poznata.
Moguće lokacije uredi
U tzv. "katalogu brodova", u okviru drugog pevanja Homerove Ilijade, Ehalija se spominje u 730. stihu, gde je opisana kao "Euritov grad"[1] Sudeći po geografskom rasporedu gradova spomenutih u katalogu brodova, Ehalija se nalazila u unutrašnjosti Tesalije.[2] Prema jednoj sholiji uz Ilijadu, pesnici nakon Homera taj su grad smeštali na Eubeju.[3].
Pausanija navodi da su uporedo postojale dve teorije: Tesalijci su ovaj drevni grad smeštali na lokalitet koji se u Pausanijino doba zvao Eurition, a kasnije je bio napušten; Eubejani su, pak, smatrali da se Ehalija nalazila na Eubeji. Pausanija kaže da je i drevna epska pesma, Zauzeće Ehalije, koja se pripisivala Kreofilu sa Samosa, taj grad takođe takođe smeštala na Eubeju. Navodi i Hekateja iz Mileta, koji je smatrao da se Ehalija nalazila na području eubejske Eretrije, i to jednom lokalitetu koji se zvao Skios. Međutim, Pausanija kaže da su i stanovnici Mesenije tvrdili da se Ehalija nalazila u njihovoj oblasti, i čini se da je on bio uveren njihovim argumentima, posebno jer su Mesenjani trvrdili da se Euritove kosti čuvaju kod njih.[4] Sa svoje strane, čini se da je Ferekid Ehaliju smeštao u Arkadiju, i to negde u blizini Tirinta.[2].
I grčki geograf Strabon beleži u svojoj Geografiji da ni njemu nije poznata lokacija grada Ehalije te primećuje da su različiti autori taj grad nazivali različitim imenima i smeštali ga u različite delove Grčke, pa navodi i jedan lokalitet u Arkadiji koji se kasnije zvao Andanija. Moguće je i da je zapravo postojalo više lokacija koje su se zvale Ehalija.[5]
U 20. veku najmanje dva sela u modernoj Grčkoj ponela su ime Ehalija, od kojih je jedno u prefekturi Mesiniji, a drugo u prefekturi Trikali.
Heraklovo zauzeće Ehalije uredi
Prema mitu, Eurit, kralj Ehalije, obećao je ruku svoje kćeri Jole onome ko njega i njegove sinove pobedi u gađanju lukom i strelom; u tom nadmetanju pobedio je Herakle, no Eurit je odbio izvršiti svoje obećanje, što se završilo tako što je Herakle zauzeo i razorio ceo grad, ubio Eurita i oteo Jolu.[6][7] Jedan izgubljeni spev, Zauzeće Ehalije, koji se u antici pripisivao čas Homeru čas Kreofilu sa Samosa, verovatno je obrađivao tu priču; od te je pesme sačuvan samo jedan stih,[8] pa je ona poznata uglavnom iz posrednih sveodčanstava drugih antičkih pisaca. [6].
Reference uredi
- ↑ Ehalija se spominje i u 596. stihu drugog pevanja, u okviru evokacije mitskog pevača Tamirija.
- ↑ 2,0 2,1 Gantz (2004), str. 768, nap. 95.
- ↑ Sholija uz Ilijada, II, 596.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, IV, 2, 3.
- ↑ Strabon, Geografija VIII, 3.
- ↑ 6,0 6,1 Gantz (2004), str. 768.
- ↑ Hesiod, fr. 26 Merkelbach-West, v. 31‒32.
- ↑ Fr. 1 u Poetae epici Graeci.
Literatura uredi
Antički izvori uredi
- A. Bernabé (éd.), Poetae epici Graeci, I, Leipzig, 1987 (abrégé en PEG).
- Friedrich Solmsen, Reinhold Merkelbach, M. L. West (éd.), Hesiodi Theogonia, Opera et Dies, Scutum, Fragmenta selecta, Oxford, 1990 (3e éd.).
Sekundarna literatura uredi
- Timothy Gantz, Mythes de la Grèce archaïque, Belin, 2004 (izvorno izdanje: Johns Hopkins University Press, 1993, 2 vol.).