Eflorescencija
Eflorescencije (lat. efflorescentio) su patološke promene na koži i vidljivim sluznicama koje su vidljive golim okom. Grana dermatologije koja se bavi izučavanjem ovih promena se zove dermatološka semiotika. Eflorescencije se dele na primarne i sekundarne, tj. u odnosu na ravan okolne kože one se dele na:
- eflorescencije u ravni kože,
- eflorescencije iznad ravni kože i
- eflorescencije ispod ravni kože.
U ravni kože uredi
Jedina eflorescencija u ravni kože (koja ne mora da bude u potpunosti glatka) je mrlja ili pega (lat. macula). Prema mehanizmu nastanka mrlje se dele na vaskularne, purpurične i dishromične.
Vaskularne mrlje nastaju usled širenja arterijskih ili venskih krvnih sudova bez izlaska krvi u okolno tkivo, pri čemu se javljaju različita prebojavanja kože koja se gube pri vitropresiji (pritiskanje kože plastičnom ili staklenom pločicom). Jedna od najčešćih vaskularnih mrlja je eritem (lat. erythema) koja se odlikuje jarko crvenom bojom kože koja je obično toplija u odnosu na okolnu nepromenjenu kožu. Ovakva promena na sluznici se zove enantem (lat. enanthema). Cijanoza (lat. cyanosis) nastaje usled poremećaja venskih krvnih sudova i karakteriše se plavo-ljubičastom boje kože koja je najčešće nešto hladnija u odnosu na okolnu kožu. Cijanoza koja se javlja na periferiji organizma (vrhovi prstiju i sl.) se zove akrocijanoza. U vaskularne mrlje spadaju i oni poremećaji koji su nastali širenjem malih krvnih sudova i oni se nazivaju angiomatozni poremećaji (npr. hemangiom). Poremećaji koji su nastali kombinovanim širenjem arterijskih i venskih krvnih sudova imaju mrežastu strukturu i zovu se cutis marmorata ili livedo reticularis. Upalne vaskularne mrlje (u vidu egzantema ili osipa) nastaju kao posledica brzog širenja neke štetne materije putem krvnih ili limfnih sudova.
Purpurične mrlje nastaju usled izlaska krvi iz krvnih sudova i prebojavanja okolnog tkiva, tako da se javlja prebojenost kože koja se ne gubi pri vitropresiji. Najčešće se javlja modra boja, a ove promene se dele prema veličini i izgledu. Najsitnije mrlje tačkastog izleda su petehije. Nešto krupnije promene (do veličine kovanog novca) su ekhimoze. Purpurične mrlje trakastog ili linearnog oblika su vibices, a velike promene se nazivaju sufuzije i sugilacije.
Dishromične mrlje potiču od pigmentnih poremećaja vezanih najčešće za pigment melanin, ali takođe i za hemoglobin, razne metabolite, pigmente unesene spolja u kožu (npr. kod tetovaža) itd. Pigmentni poremećaji se dele na hiperpigmentacije i hipopigmentacije.
Jedna od češćih hiperpigmentovanih mrlja su sunčane pege (lat. ephelides) koje predstavljaju sitne promene svetlo braon boje, koje se javljaju na licu, vratu, ramenima i mišicama. Broj im se povećava tokom letnjih meseci usled pojačanog ultraljubičastog zračenja. Hloazma je krupnija i tamnija promena (braon ili crne boje) koja je lokalizovana na čelu, obrazima ili bradi, a često se sreće kod žena tokom trudnoće. Maculae ceruleae su sivo-plavičaste mrlje u regiji trbuha koje nastaju delovanjem enzima iz pljuvačke stidnih vaši na hemoglobin čoveka. Melanodermija predstavlja patološke nakupine melanina koje se sreću kod npr. Adisonove bolesti.
Hipopigmentoze su mrlje na koži različitih dimenzija, koje nastaju zbog smanjene količine ili potpunog nedostatka kožnog pigmenta melanina. Leukoderma nastaje zbog smanjene količine pigmenta i česta je kod psorijaze. Leukomelanoderma se javlja kod hronične venske insuficijencije i predstavlja kombinaciju hiper- i hipopigmentoze. Potpuni nedostatak melanina može biti urođeni (kada se naziva albinizam) ili stečeni (koji se označava kao vitiligo).
Iznad ravni kože uredi
Keratoza (lat. keratosis) nastaje zbog zadebljanja površinskog sloja kože, koji postaje tvrd i ne ljušti se (po tome se razlikuje od parakeratoze). Promene mogu biti ograničene na manje ili veće površine, a takođe se mogu javiti na sluzokoži koja dobija belu prebojenost. Česte keratozne promene su žulj i kurje oko.
Čvorić (lat. papula) je eflorescencija koja nastaje u procesu ćelijske infiltracije, ćelijske proliferacije ili njihovom kombinacijom. Ona sporo nastaje i sporo nestaje procesom resorpcije. Mogu imati ravnu ili neravnu površinu ili visiti na peteljci (kada su poznati kao papilomi). Čvorići se dele na epidermalne, kutane i mešovite. NJihovim spajanjem nastaju tzv. upalne ploče ili plak okruglog, ovalnog ili nepravilnog oblika. Ove eflorescencije ponekad trpe i sekundarne promene (usled češanja, pritiskanja) kada se javljaju lihenifikacije (promene u vidu lišajeva).
Tuber je eflorescencija slična čvoriću, ali je nešto većih dimenzija i javlja se kod polnih bolesti. Veličine je krupnijeg zrna pasulja i, za razliku od čvorića, sklona je nekrozi i zarasta sa pojavom ožiljka.
Fima (lat. phyma) je promena slična čvoriću koja može da naraste do veličine oraha i često se javlja na nosu (rinofima) kod oboljenja poznatog kao rozacea.
Tumori (benigne i maligne neoplazije) se takođe ubrajaju u eflorescencije iznad ravni kože i svrstavaju se u papulozne promene.
Eksudativni eritem (lat. erythema exudativum) je upalna promena koja predstavlja prelaznu formu između čvorića i šklopca. Ona brzo nastaje usled otoka, a sporo nestaje zbog ćelijske infiltracije. Ima veličinu metalnog novca i karakteriše se izdignutim ivicama crvene boje i središnjem delom koji je svetliji i na kome se nalaze mehurići ili neke druge eflorescencije. Zbog toga se mogu javiti koncentrični krugovi, pa se ove promene označavaju kao „target lezije“.
Šklopac ili urtika (lat. urtica) je edematozni, serozni čvorić koji nastaje usled širenja krvnih sudova u papilarnom sloju dermisa. Na koži je prisutan nekoliko sati (najviše 24 sata) i javlja se kod oboljenja pod imenom urtikarija. Karakteriše ga brz nastanak i brz nestanak. Na koži se javlja blag otok i prebojenost crvenkaste ili bele boje, kao i svrab. Poseban oblik ove eflorescencije je Kvinkeov otok (lat. oedema Quincke) koji je lokalizovan dublje u koži, pa prebojenost kože i svrab izostaju. Obično je prisutan samo otok koji je posebno izražajan u regijama sa rastresitim vezivnim tkivom (očni kapci, ušne školjke i sl).
Mehurić (lat. vesicula) je promena lokalizovana u epidermisu. Može biti ispunjena bistrim ili krvavim sadržajem. Uvek zarasta bez pojave ožiljka.
Gnojni mehurić (lat. pustula) ima istu lokalizaciju, ali je ispunjen gnojem. Može da se javi kao primarna eflorescencija ili da nastane od običnog mehurića zagnojavanjem njegovog sadržaja (pustulizacija). Kao i prethodna promena, zarasta bez pojave ožiljka.
Mehur (lat. bulla) se razlikuje od prethodne dve eflorescencije jedino po veličini, jer može da naraste do veličine kokošijeg jajeta. Smešten je u epidermisu ili ispod njega i može biti ispunjen bistrim, krvavim ili gnojnim sadržajem. Ponekad zarasta uz pojavu žiljka.
Cista (lat. cystis) je šupljina u koži koja može biti ispunjena krvlju, serumom, gnojem, limfom i sl.
LJuska (lat. squama) je promena koja nastaje kod hroničnih oboljenja kože. Histološki se odlikuje parakeratozom površinskog sloja kože koji počinje da se ljušti. To ljuštenje može biti prašinasto, mekinjasto, lamelozno i listasto. Često se sreću kod obolelih od psorijaze.
Krasta (lat. crusta) je uvek sekundarna eflorescencija, koja nastaje sušenjem neke telesne tečnosti koja je izašla na površinu kože. Najčešće je u pitanju sasušena krv (sangvinolentna krasta) tamno crvene boje.
Eshara (lat. eschara) predstavlja nekrozu kože (tzv. suvu gangrenu) koja nastaje usled njene hipoksije (smanjenog priliva kiseonika u tkiva). Može se sresti kod teških opekotina, promrzlina itd. Ova eflorescencija uvek zarasta uz pojavu ožiljka.
Ispod ravni kože uredi
Ragada (lat. rhagas) je pukotina kože linearnog izgleda, koja se najčešće javlja na dlanovima i tabanima. Ukoliko je smeštena duboko u koži može biti veoma bolna. Zarasta bez pojave ožiljka.
Fisura (lat. fissura) je promena identična ragadi, ali je lokalizovana na sluzokoži. Poznata forma ove eflorescencije je analna fisura.
Ogrebotina (lat. excoriatio) je sekundarna promena koja se javlja kod oboljenja kože praćenih svrabom (pruriginozne dermatoze). Klinički one mogu biti linearne ili tačkaste. Ponekad su veoma površne i u tom slučaju su prisutne samo ljuskice površinskog sloja kože, a ukoliko zadiru nešto dublje može se naći i po koja kap krvi. S obzirom na lokalizaciju, tokom zarastanja se ne javlja ožiljačno tkivo.
Erozija (lat. erosio) nastaje pucanjem mehura ili mehurića, usled čega se gubi jedan deo epidermisa kože. To su vlažne, sjajne eflorescencije somotastog izgleda koje zarastaju bez pojave ožiljka.
Ulkus (lat. ulcus, ulceratio) je duboki defekt kože, koji se veoma često širi i na dublje smeštena tkiva (ponekad se pruža sve do tetiva ili čak do kostiju). Nastaje kao rezultat nekog patološkog procesa i stoga ga treba razlikovati od hirurške rane (lat. vulnus). S obzirom na lokalizaciju, ova vrsta eflorescencija uvek zarasta sa pojavom ožiljka.
Fistula je promena cevastog izgleda koja se pruža sa površine kože u dublje smeštena meka tkiva, a iz koje se cedi gnoj ili neki drugi sadržaj.
Apsces (lat. abscessus) predstavlja nakupinu gnoja koja je lokalizovana u hipodermu ili dermu. Razlikuju se akutni („topli“) i hronični („hladni“) apscesi.
Čvor (lat. nodus) nastaje infiltracijom upalnih ćelija i smešten je u dermu ili hipodermu. Ima loptast oblik i ponekad toliko naraste da izdiže kožu iznad sebe. Može da nestane bez bilo kakvog traga ili da se raspadne i da iza njega ostane ožiljak.
Guma (lat. gumma) je eflorescencija koja se danas retko sreće, npr. kod tercijarnog stadijuma luesa. Ona nastaje razmekšavanjem, tj. nekrotizacijom centralnog dela tubera ili čvora. Ima okrugao ili bubrežast oblik.
.jpg)
Atrofija (lat. atrophia) je trajna, regresivna promena koja nastaje usled gubitka pomoćnih organa kože (znojnih i lojnih žlezda, folikula dlaka i sl). Kao posledica toga, koža postaje izuzetno tanka, lako se nabira i lako povređuje.
Ožiljak (lat. cicatrix) je sekundarna promena koja nastaje na mestu dubokih povreda kože, a veoma retko može da se javi bez prethodne ulceracije. Ožiljci se dele na atrofične i hipertrofične koji su retki. Takođe predstavlja nepromenjivu promenu na koži.
Skleroza (lat. sclerosis) je eflorescencija koja nastaje spajanjem kolagenih snopića i gubitkom elastičnih vlakana kože. Ona postaje kruta (bez mogućnosti nabiranja), bleda, voštano sjajna itd.
Literatura uredi
Prof. dr Božidar Matić: Dermatovenerološka propedevtika, III preštampano izdanje (Medicinski fakultet Novi Sad) 1992. ISBN 86-7197-076-0