Dušegupka
Dušegupka, kamion-ubica (nem. Gaswagen) je specijalno vozilo namenjeno za gušenje ljudi koje su nacisti koristili za masovna ubistva tokom holokausta.[1]
Žrtve su gušene u hermetički zatvorenoj unutrašnjosti kamiona tako što bi se izduvni gasovi (ugljen monoksid) sprovodili u nju. Dušegupke su korišćene u logoru Helmno u Poljskoj i za likvidaciju Jevreja i partizana zatočenih u beogradskim logorima. Kada je usavršena tehnologija efikasnijih gasnih komora, nacisti su prestali sa korišćenjem dušegupki.
Dušegupke u Beogradu uredi
Ovo vozilo je prvi put dovezeno iz Berlina u Beograd u februaru 1942. da bi se otpočelo sa masovnim uništavanjem Jevreja u Srbiji. Odluku da se pošalje ovo vozilo smrti doneo je šef Policije bezbednosti i Službe bezbednosti Trećeg rajha Rajnhard Hajdrih. To je bio kamion tipa „Zaurer“ od pet tona koji je mogao da primi 50 žrtava. Žrtve su prevožene kamionima do Jajinaca gde su bile već iskopane rake. Pomoću ovih kamiona-ubica u periodu od početka aprila do kraja maja 1942. ugušeno je oko 8.000 Jevreja i 500 partizana u Beogradu. Žrtve su uzimane iz logora Sajmište i Banjica. Nakon ovog masovnog uništavanja, general Ler je napomenuo da je jevrejsko pitanje rešeno u Srbiji, pa su se dušegupke posle ovoga povukle.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ↑ Gas Wagons: The Holocaust's mobile gas chambers Arhivirano 2011-10-11 na Wayback Machine-u, The Nizkor Project (en). Tekst se poziva na:
- Mathias Beer, "Die Entwicklung der Gaswagen beim Mord an den Juden," Miszelle. Vierteljahreshefte fuer Zeitgeschichte, 37 (3), pp. 403-417.