Dopaminski receptor

Dopaminski receptori su klasa metabotropnih G protein-spregnutih receptora koji su prominentni u centralnom nervnom sistemu (CNS) kičmenjaka. Neurotransmiter dopamin je primarni endogeni ligand za dopaminske receptore.

Dopaminski receptori učestvuju u mnoštvu neuroloških procesa, kao što su motivacija, zadovoljstvo, kognicija, memorija, učenje, fina motorna kontrola, kao i modulacija neuroendokrine signalizacije. Abnormalni prenos signala dopaminskih receptora i iregularna funkcija dopaminergičkih nerva su implicirane u više neuropsihijatrijkih poremećaja.^[1] Iz tih razloga, dopaminski receptori su česta meta neuroloških lekova. Antipsihotici su često antagonisti dopamina, dok su psihostimulansi tipično indirektni agonisti dopaminskog receptora.

Tipovi dopaminskog receptora uredi

Postoji pet tipova dopaminskog receptora, D₁, D₂, D₃, D₄ i D₅. Receptori D₁ i D₅ su članovi D₁-slične familije dopaminskih receptora, dok su D₂, D₃ i D₄ receptori članovi D₂-slične familije. Postoji podaci koji sugerišu mogućnost postojanja D₆ i D₇ dopaminskih receptora, ali ti receptori nisu bili ubedljivo identifikovani.^[2]

Na globalnom nivou, D₁ receptori su široko izraženi u mozgu. D_1-2 receptorski tipovi su nađeni u 10-100 puta višim nivoima od D_3-5 tipova.^[3]

D₁-slična familija uredi

D₁ je kodiran genom dopaminskog receptora D₁ (DRD1).
D₅ je kodiran genom dopaminskog receptora D₅ (DRD5).

D₂-slična familija uredi

Aktivacija D₂-slične familije receptora je spregnuta sa G proteinom G_αi, koji direktno inhibira formiranje cAMP putem inhibiranja enzima adenilat ciklaze.^[4]

D₂ je kodiran genom dopaminskog receptora D₂ (DRD2). Postoje dve forme: D₂Sh (kratki) i D₂Lh (dugački):
- D₂Sh forma je presinaptički locirana. Ona ima modulatorne funkcije (regulacija neurotransmisije povratnim mehanizmom, čime se vrši uticaj na sintezu, čuvanje, i otpuštanje dopamina u sinaptički rascep).^[5]
- D₂Lh forma može da deluje kao klasični post-sinaptički receptor, i.e., prenosi informacije (u bilo pobuđivačkom ili inhibitornom maniru) ukoliko nije blokirana antagonistom ili parcijalnim agonistom.^[5]

D₃ je kodiran genom dopaminskog receptora D₃ (DRD3). Maksimalno izražavanje dopaminskog D₃ receptora je primećeno u ostrvima Kaleha i nucleus accumbens.^[6]

D₄ je kodiran genom dopaminskog receptora D₄ (DRD4). Gen D₄ receptora manifestuje polimorfizme koji se razlikuju u varijabilnom broju tandemskih ponavljanja prisutnih unutar kodirajuće sekvence eksona 3.^[7] Neki od tih alela su povezani sa povećanom učestalošću određenih bolesti. Na primer, D_4.7 aleli imaju uspostavljenu asocijaciju sa hiperkinetičkim poremećajem.^[8]^[9]^[10]

Literatura uredi

↑ Girault J, Greengard P (2004). „The neurobiology of dopamine signaling”. Arch Neurol 61 (5): 641–4. DOI:10.1001/archneur.61.5.641. PMID 15148138.
↑ Contreras F, Fouillioux C, Bolívar A, Simonovis N, Hernández-Hernández R, Armas-Hernandez M, Velasco M (2002). „Dopamine, hypertension and obesity”. J Hum Hypertens 16 Suppl 1: S13–7. DOI:10.1038/sj.jhh.1001334. PMID 11986886.
↑ Hurley MJ, Jenner P (2006). „What has been learnt from study of dopamine receptors in Parkinson's disease?”. Pharmacol Ther. 111 (3): 715. DOI:10.1016/j.pharmthera.2005.12.001. PMID 16458973.
↑ Neves SR, Ram PT, Ravi Iyengar (May 2002). „G protein pathways”. Science (journal) 296 (5573): 1636–9. DOI:10.1126/science.1071550. PMID 12040175.
↑ ^5,0 ^5,1 „Introduction to Neuroscience I - Google Books”.
↑ Suzuki M, Hurd YL, Sokoloff P, Schwartz JC, Sedvall G (January 1998). „D3 dopamine receptor mRNA is widely expressed in the human brain”. Brain Res. 779 (1-2): 58–74. DOI:10.1016/S0006-8993(97)01078-0. PMID 9473588.
↑ NCBI Database
↑ Manor I, Tyano S, Eisenberg J, Bachner-Melman R, Kotler M, Ebstein RP (2002). „The short DRD4 repeats confer risk to attention deficit hyperactivity disorder in a family-based design and impair performance on a continuous performance test (TOVA)”. Mol. Psychiatry 7 (7): 790–4. DOI:10.1038/sj.mp.4001078. PMID 12192625.
↑ Langley K, Marshall L, van den Bree M, Thomas H, Owen M, O'Donovan M, Thapar A (January 2004). „Association of the dopamine D4 receptor gene 7-repeat allele with neuropsychological test performance of children with ADHD”. Am J Psychiatry 161 (1): 133–8. DOI:10.1176/appi.ajp.161.1.133. PMID 14702261.
↑ Kustanovich V, Ishii J, Crawford L, Yang M, McGough JJ, McCracken JT, Smalley SL, Nelson SF (July 2004). „Transmission disequilibrium testing of dopamine-related candidate gene polymorphisms in ADHD: confirmation of association of ADHD with DRD4 and DRD5”. Mol. Psychiatry 9 (7): 711–7. DOI:10.1038/sj.mp.4001466. PMID 14699430.

Spoljašnje veze uredi

„Dopamine Receptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Arhivirano iz originala na datum 2017-02-01.
Dopaminski receptori: Reprezentativna familija metabotropnih receptora,
Članci o dopaminskoj anatomiji

[Girault,_2004-1] Girault J, Greengard P (2004). „The neurobiology of dopamine signaling”. Arch Neurol 61 (5): 641–4. DOI:10.1001/archneur.61.5.641. PMID 15148138.

[Contreras,_2002-2] Contreras F, Fouillioux C, Bolívar A, Simonovis N, Hernández-Hernández R, Armas-Hernandez M, Velasco M (2002). „Dopamine, hypertension and obesity”. J Hum Hypertens 16 Suppl 1: S13–7. DOI:10.1038/sj.jhh.1001334. PMID 11986886.

[Hurley,_2006-3] Hurley MJ, Jenner P (2006). „What has been learnt from study of dopamine receptors in Parkinson's disease?”. Pharmacol Ther. 111 (3): 715. DOI:10.1016/j.pharmthera.2005.12.001. PMID 16458973.

[Neves_2002_Gprotein-4] Neves SR, Ram PT, Ravi Iyengar (May 2002). „G protein pathways”. Science (journal) 296 (5573): 1636–9. DOI:10.1126/science.1071550. PMID 12040175.

[urlIntroduction2NeuroscienceI-5] 5,0 ^5,1 „Introduction to Neuroscience I - Google Books”.

[Suzuki_1998_D3-6] Suzuki M, Hurd YL, Sokoloff P, Schwartz JC, Sedvall G (January 1998). „D3 dopamine receptor mRNA is widely expressed in the human brain”. Brain Res. 779 (1-2): 58–74. DOI:10.1016/S0006-8993(97)01078-0. PMID 9473588.

[7] NCBI Database

[pmid12192625-8] Manor I, Tyano S, Eisenberg J, Bachner-Melman R, Kotler M, Ebstein RP (2002). „The short DRD4 repeats confer risk to attention deficit hyperactivity disorder in a family-based design and impair performance on a continuous performance test (TOVA)”. Mol. Psychiatry 7 (7): 790–4. DOI:10.1038/sj.mp.4001078. PMID 12192625.

[pmid14702261-9] Langley K, Marshall L, van den Bree M, Thomas H, Owen M, O'Donovan M, Thapar A (January 2004). „Association of the dopamine D4 receptor gene 7-repeat allele with neuropsychological test performance of children with ADHD”. Am J Psychiatry 161 (1): 133–8. DOI:10.1176/appi.ajp.161.1.133. PMID 14702261.

[pmid14699430-10] Kustanovich V, Ishii J, Crawford L, Yang M, McGough JJ, McCracken JT, Smalley SL, Nelson SF (July 2004). „Transmission disequilibrium testing of dopamine-related candidate gene polymorphisms in ADHD: confirmation of association of ADHD with DRD4 and DRD5”. Mol. Psychiatry 9 (7): 711–7. DOI:10.1038/sj.mp.4001466. PMID 14699430.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]