Wikipedija

Daktilski heksametar

Daktilski heksametar, poznat i kao herojski ili epski heksametar, jeste stih od šest stopa (ἕξ, hex = "šest") daktila. U svakoj stopi daktil se može zameniti spondejem, a kad se to dogodi u petoj stopi, ceo se stih zove spondijak ili spondejski heksamteri. No, spondej je u petoj stopi izuzetno retka pojava, sve do helenističke poezije i njenih rimskih sledbenika ― neoterika.[1] Poslednja stopa može biti spondej ili trohej, ali nikada daktil.[2] Heksametar se vrlo rano ustalio kao glavna metrička shema grčke i rimske epske i didaktične poezije, a koristio se i u nekim himnama, bukolskom pesništvu i satirama.[1]

Struktura uredi

 
Daktil nalikuje prstu, jer ima jedan dugi slog, kome slede dva kratka.

Osnovna shema daktilskog heksametra izgleda ovako:[3]

– U U | – U U | – U U | – U U | – U U | – U

U grčkoj su poeziji takvi čisti heksametri, u kojima su sami daktili, vrlo retki. Budući da, prema pravilu prosodije, dva kratka sloga imaju vrednost jednog dugog sloga, prvih pet stopa mogu umesto daktila biti i spondeji:

– – | – – | – – | – – | – – | – U

S obzirom na ove mogućnosti, heksametarska se shema može predstaviti ovako:

– UU | – UU | – UU | – UU | – UU | – U

Ako je poslednja stopa u heksametru trohej, stih nije potpun jer mu nedostaje jedan kratak slog, pa se zove katalektički stih (od grčkog glagola καταλήγω = "prestajati"). Kad je poslednja stopa potpuna, onda je stih akatalektički. U rimskoj poeziji ponekad poslednja stopa ima jedan slog više, pa se stih zove hiperkatalektički. Prekobrojni slog završava se na vokal ili na -m, a sledeći stih počinje vokalom, tako da se prekobrojni slog može elidirati, tj izostaviti u recitovanju, npr.

aerea | cui gradi | bus sur | gebant | limina | nexaequ(e)
aere tra | bes...,[4]

gde drugi stih u skanidarnju počinje: qu'aere.

Primeri uredi

Prva tri stiha u Homerovoj Odiseji glase:

ἄνδρα μοι ἔννεπε, μοῦσα, πολύτροπον, ὃς μάλα πολλὰ
πλάγχθη, ἐπεὶ Τροίης ἱερὸν πτολίεθρον ἔπερσεν:
πολλῶν δ᾽ ἀνθρώπων ἴδεν ἄστεα καὶ νόον ἔγνω.[5]

O junaku mi kazuj, o Muzo, o prometnom onom,
koji se mnogo naluto razorivši presvetu Troju,
gradove ljudi mnogih on vidje i ćud im spozna.[6]

Ᾱνδρᾰ μοῐ | ε̄ννεπε, | Μου̅σᾰ,// πο̆|λῡτρο̆πο̆ν, | ο̄ς μᾰλᾰ | πο̄λλᾰ
Πλᾱγχθη̆, ε̆|πει̅ Τρο̆ῐ|η̄ς // ῐε̆|ρο̄ν πτο̆λῐ|ε̄θρο̆ν ε̆|πε̄ρσε̆ν•
Πο̄λλω̄ν | δ' ᾱνθρω̄|πω̄ν // ῐδε̆ν | ᾱστε̆ᾰ | και̅ νο̆ο̆ν | ε̄γνω̄.

Tri stiha iz Ovidijevih Metamorfoza, u kojima se priča o Narcisu, glase ovako:

Spēm sĭnĕ | cōrpŏr' ă|māt //, cōr|pūs // pŭtăt | ēssĕ quŏd | ūnd' ēst.
Ādstŭpĕt | īpsĕ sĭ|bī // vūl|tūqu' // īnm|ōtŭs ĕ|ōdẽm
Hǣrĕt, ŭt | ē Părĭ|ō // fōr|mātūm | mārmŏrĕ sīgnũm.[7]

S nadom ljubi čeg nema držeći za t'jelo sjenku.
Samome sebi se divi, nepomično motri i stoji
sličan istesanom iz parskoga mramora kipu.[8]

Spondejski stih uredi

U petoj stopi daktil se gotovo nikad ne zamenjuje spondejem. Ako, pak, do toga dođe, onda je u četvtroj stopi najčešće daktil, a stih se obično završava trosložnom ili četvorosložnom reči. Takav je, na primer, ovaj stih iz Ilijade:

ἐν θυμῷ μεμαῶτες ἀλεξέμεν ἀλλήλοισιν[9]

_̷ _ | _̷ U U | _̷ U U | _̷ U U | _̷ _ | _̷ U

jedan drugom pomagat želeći ȕ srcu željno[10]

Smenom daktila i spondeja epski pesnik može stihovima dočaravati različita duševna raspoloženja: mnogo daktila čini heksametar okretnim i živahnim, a mnogo spondeja mirnim i ozbiljnim.

Cezure i dijareze uredi

Daktilski je heksametar previše dug stih da bi se izgovorio u jednom dahu. Zbog toga na stalnim mestima ima pauze, koje se zovu cezure (latinski: caesura, starogrčki: τομή) i dijareze (diaeresis, διαίρεσις).

Cezura je pauza koja prekida stopu (lat. caedere i grč. τέμνηω = "seći"), i to tako da se u njoj jedna reč završava i druga počinje. Dijareza (διαίρεσις = "rastavljanje") jeste pauza kod koje se i stopa i reč zajedno završavaju.

Najćešće su ove cezure u daktilskom heksametru:

  • nakon arze u trećoj stopi, tj. posle pete polustope (grč. τομὴ πενθημιμερής, lat. caesura semiquinaria), npr.

τοῖσι δ᾽ ἀ | νιστάμε | νος || μετέ | φη πόδας | ὠκὺς Ἀ | χιλλεύς[11]

onda se digne Ahilej brzonogi ovo im veleć[12]

  • nakon arze u četvrtoj stopi, tj. posle sedme polustope (grč. τομὴ ἑφθημιμερής, lat. caesura semiseptenaria), npr.

νοῦσον ἀ | νὰ στρατὸν | ὄρσε κα | κήν, || ὀλέ | κοντο δὲ | λαοί[13]

hudu, te od nje redom pogibati stadoše ljudi[14]

  • uz prethodnu cezuru obično ide i cezura iza arze u drugoj stopi, tj. posle treće polustope (grč. τομὴ τριθημιμερής, lat. caesura semiternaria), npr.

ἀρνύμε | νος || ἥν | τε ψυ | χὴν || καὶ | νόστον ἑ | ταίρων[15]

za dušu svoju se boreć i povratak svojih drugova[6]

  • nakon troheja u trećoj stopi (grč. τομὴ κατὰ τρίτον τροχαῖον), npr.

ἄνδρα μοι | ἔννεπε, | Μοῦσα, || πο | λύτροπον, | ὃς μάλα | πολλὰ[16]

O junaku mi kazuj, o Muzo, o prometnom onom[6]

Bukolska dijareza uredi

Najčešća je dijareza tzv. bukolska dijareza (διαίρεσις βουκολική, caesura bucolica), koja dolazi na kraju četvrte stope, a nazvana je tako jer su je rado upotrebljavali bukolski pesnici, tj. pesnici pastirskih pesama (βουκόλος = "pastir"). Na primer:

ὣς ἐφά | μην, ὁ δ᾽ ἔ | δεκτο καὶ | ἔκπιεν: || ἥσατο | δ᾽ αἰνῶς[17]

Rekoh, a on tad uze i ispi: uživa silno

Reference uredi

  1. ↑ 1,0 1,1 Howatson 1997, s.v. Metre, Greek (3)
  2. ↑ Jelić 1991, s.v. Heksametar
  3. ↑ Prema tradiciji, U označava kratak slog, a _ stoji kao oznaka dugog sloga. Stope su rastavljene uspravnom crtom, a cezura dvostrukom uspravnom crtom.
  4. ↑ Vergilije, Eneida, I, 448–449.
  5. ↑ Homer, Odiseja, I, 1–3.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Maretić 1950, str. 3
  7. ↑ Ovidije, Metamorfoze, III, 417–419.
  8. ↑ Maretić 1907, str. 73
  9. ↑ Homer, Ilijada, III, 9.
  10. ↑ Maretić 1961, str. 51
  11. ↑ Homer, Ilijada, I, 58.
  12. ↑ Maretić 1961, str. 5
  13. ↑ Homer, Ilijada, I, 10.
  14. ↑ Maretić 1961, str. 4
  15. ↑ Homer, Odiseja, I, 5.
  16. ↑ Homer, Odiseja, I, 1.
  17. ↑ Homer, Odiseja, IX, 353.

Literatura uredi

  • Howatson, M. C. (1997). The Oxford Companion to Classical Literature. Oxford. New York: Oxford University Press. 
  • Jelić, Vojislav (1991), „Heksametar”, Živković, Dragiša, Rečnik književnih termina (2. izd.), Beograd: Nolit, pp. 252–253 
  • Maretić, Tomo (1961). Homerova "Ilijada". Zagreb: Matica hrvatska. 
  • Maretić, Tomo (1950). Homerova "Odiseja". Zagreb: Matica hrvatska. 
  • Maretić, Tomo (1907). Publija Ovidija Nasona "Metamorfoze". Zagreb: Matica hrvatska. 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Daktilski_heksametar&oldid=7250801