Wikipedija

Bitka kod Pataya

Bitka kod Pataja (18. jun 1429.) je jedna od većih bitaka Stogodišnjeg rata između Francuza i Engleza u severnom delu Centralne Francuske. Predstavlja kompletnu pobedu Francuske i trenutak kada se okrenula ratna sreća u Stogodišnjem ratu. Iako je pobeda pripisana vođstvu Jovanke Orleanke, veći deo borbe se odigrao kod prethodnice francuske vojske, i bitka se završila pre no je glavni deo snaga pristigao.

Bitka kod Pataya
Segment Stogodišnjeg rata

Bitka kod Pataja
Datum 18. jun 1429.
Lokacija
Ishod Francuska pobeda
Sukobljene strane
Engleska kraljevina
Francuska kraljevina
Snage
5000 1500 konjanika
Žrtve i gubici
2500 mrtvih, ranjenih ili zarobljenih oko 100

Uvod u bitku uredi

Nakon probijanja opsade Orleana, Francuzi su povratili par engleskih utvrđenja u dolini Loare. Ovim potezom su uspostavljeni mostovi za budući francuski napad na englesku i burgundsku teritoriju na severu - naime, skoro cela Francuska severno od Loare je bila pod stranom upravom. Francuska kampanja 1429. godine u dolini Loare se sastojala iz pet bitaka:

Bitka kod Pataja se odigrala dan posle engleske predaje kod Božansija. I u ovoj bici, Englezi su hteli da iskoriste istu taktiku koju su uspešno primenjivali kod Kresija, Poatjea i Azenkura. Naime, taktika je zahtevala okupljanje velikog broja dugolukih strelaca, pri čemu bi oni ispred svojih položaja poboli naoštrene kočeve. Uloga kočeva je bila da uspori i onemogući efikasan i silovit juriš francuskih teških konjanika, dok bi ih strelci masakrirali. Međutim, kod Pataja, Francuski odredi su uspeli da uhvate Engleze nepripremljene, i bukvalno ih pregaze - primenivši strategiju koja je doprinela prethodnim njihovim porazima.

Nijedna druga država u Evropi nije toliko praktikovala korišćenje dugog luka kao Engleska. Iako je samo oružje bilo prilično jeftino za proizvodnju, tehnika potrebna za njegovo efektivno rukovanje je zahtevala stajaću vojsku. Za vreme srednjeg veka, vojnici su se borili sezonski, i kampanje su uglavnom prestajale pred jesenju žetvu. Dugoluki strelci i plemići su bili jedina stajaća vojska, mada je postojala odbojnost drugih prema prvim, a konto probijanja klasnog prerogativa.

Tok bitke uredi

Prateći poraz kod Orleana, odred pojačanja pod engleskim zapovednikom ser Džonom Fastolfom je napustio Pariz. Francuzi su se kretali brzo, zauzimajući tri mosta i prihvatajući englesku predaju kod Božansija pre nego što je Fastolf došao. Znajući da ne mogu pobediti spremnu englesku vojsku na otvorenom, Francuzi su brzo pretraživali oblast u nadi da će naići na englesku vojsku pre nego što pripreme za bitku budu gotove.

Englezi su se sreli sa preostalim braniocima kod Menga-na-Loari. Na ovoj lokaciji, francuske jedinice su zauzele samo most, ali ne i obližnji zamak i grad. Branioci koji su se povukli kod Božansija su im se pridružili. Iako se danas ne zna tačno mesto koje su Englezi zauzeli, smatra se da je to bilo blizu sićušnog sela Pataj. Fastolf, Džon Talbot i ser Tomas Skejlz su zapovedali engleskom vojskom.

Standardna odbrambena taktika engleskih dugolukih strelaca je bila da u blizini svojih položaja zabodu zašiljene kočeve u zemlju. Ovim potezom bi uspevali da uspore napredovanje neprijateljske pešadije, a posebno konjice, stvarajući sebi dovoljno vremena da neutrališu protivnike na daljinu. Međutim, strelci su odali svoj položaj pre no su izvršili potrebne pripreme! Naime, priča se da je jelen odlutao na polje blizu engleske vojske, u kom trenutku su strelci krenuli da uzvikuju lovačke pokliče, pokušavajući da ga pogode. Buka je uzbunila francuske izviđače, koji su brzo doveli prethodnicu svoje vojske i napali Engleze.

Oko 1500 teško oklopljenih i naoružanih konjanika pod komandom kapetana La Ira i Žana Potona de Zantraja su izvršili juriš i napali nepripremljene Engleze. Bitka se ubrzo pretvorila u mahnit beg engleskih vojnika, od kojih su najbolje prošli oni koji su uspeli da umaknu na konjima. Ostali, uglavnom pešadija sastavljena od dugolukih strelaca, sasečeni su stotinama. Strelci nikad nisu bili određeni za borbu protiv teško naoružanih vitezova sem ako se ne bi prethodno rasporedili na nekom dobrom odbrambenom položaju, te su u ovom slučaju bili desetkovani. Konačno je francuska taktika frontalnog napada donela pohvalne rezultate.

Epilog bitke uredi

Pored Talbota, Francuzi su zarobili i mnoge viđenije engleske plemiće. Fastolf je, sa malom družinom vojnika, sramno pobegao. Džon, Vojvoda od Bedforda je okrivio Fastolfa za poraz i lišio ga članstva Reda podvezice. Ovo predstavlja početak njegove donekle nezaslužene reputacije i osnovu za legendarnog Falstafa.

Kao najvažnija posledica bitke kod Pataja po Engleze, izdvaja se manjak zapovednika i dugolukih strelaca, usled pogibije i zarobljavanja. Francuzi su pobedom izborili nesmetano napredovanje na sever ka Remsu, što je rezultovalo krunisanjem francuskog dofena za kralja Šarla Sedmog. Ovim potezom je rešen problem oko nasleđa francuskog prestola.

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bitka_kod_Pataya&oldid=20255703