Biline (književnost)
Biline (rus. Былины) u ruskoj književnosti predstavljaju herojsko-patriotske pesme-skazanja, u kojima se govori o podvizima bogatira, i one pokazuju život Stare, Kijevske Rusije 9–13. veka. One su vid usmenog narodnog stvaralaštva, kojem je karakterističan pesničko-epski način odraza stvarnosti. Osnovni siže biline, predstavlja neki herojski događaj ili značajna epizoda ruske istorije (otuda narodni naziv "были́ны" – «stárina», koji podrazumeva da se događaj, o kom se govori, desio u prošlosti).
Biline su, po pravilu, napisane tonskim stihom sa dva-četiri akcenta.
Termin «biline» prvi uvodi Ivan Saharov u zborniku «Pesme ruskog naroda», 1839. On je ovaj naziv predložio, oslanjajući se na izraze «po bilinama», koji se pojavljuju u delu «Slovo o Igorovom pohodu», što je značilo «prema (po) činjenicama».
Poreklo uredi
Prvi i najstariji žanr herojskog epa su biline. U letopisima i bilinama spominju se mesta: Kijev, Černigov, Suzdalj, Novgorod. U bilinama se govori o političkim vezama i trgovini s Vizantijom, Bliskim istokom, Indijskim carstvom. Spominju se istorijske ličnosti, koje se često spominju i u letopisima (Ilja Muromec, Aljoša Popovič, Dobrinja Nikitič, tri najpoznatija ruska bogatira).
Biline su herojski ep Kijevske Rusije nastao u kneževskoj eposi, u periodu promene starog pogleda na svet. To se vidi u sadržajima bilina: postoje 2 pogleda na svet – mitološki i hrišćanski.
Neke ličnosti bilina imaju osobine starih slovenskih božanstava: Ilja Muromec ima karakteristike Peruna, boga-gromovnika, Mikula Seljanovič boga-orača, knez Vladimir Dažboga, boga-Sunca.
Konkretne istorijske ličnosti bilina imaju osobine mitskih heroja. Npr. Ilja Muromec sam pobeđuje neprijateljsku vojsku, pobeđuje mitsko biće – Solovja-razbojnika, može da prođe kroz neprohodnu šumu, jednom rukom čupa hrastove, a drugom pravi mostove.
Biline su s bajkama najstariji rusko-ukrajinski ep gde je sačuvan mitološki pogled starih Slovena. I u bilinama s elementima bajki preovlađuje istorijska realnost: tačno se navodi mesto događaja, imena kijevskih kneževa i njihovih naslednika, a svakom se pripisuju podvizi. Sadržaj bilina se poklapa s podacima iz letopisa o delatnosti i ličnom životu nekog kneza.
Biline su epsko-istorijska dela već dosta raširena u kneževsko vreme. U njima se spominju istorijski događaji i ličnosti Rusi 10.-14. v., što potvrđuju letopisi i dokumenti tog doba.
Žanr uredi
I pre pismenosti u Rusi ima bogatog usmenog narodnog stvaralaštva: obredne pesme, priče, lirska i epska poezija. Posebne su epske pesme – biline, izvođene uz muziku u recitativu.
U bilinama je prikazana istorijska sudbina Rusi. Pesme su posvećene istorijskim događajima i ličnostima. junak bilina je Ilja-Muromec, seljanski sin, ideal vojnika-patriote koji štiti zemlju, siročad i udovice, siromašne, ne želeći nagradu. Neki su realne istorijske ličnosti.
Biline su povezane s narodnom obrednom poezijom (koledarske, svadbene pesme) i motivima legendi. Kompozicijski je svaka bilina podeljena na 3 dela: početak, izlaganje i završetak. Karakteristike bilina čini epitet, poređenje, paralelizam, metafora. Biline stvara i izvodi narod, odnosno najtalentovaniji ljudi iz naroda tzv. pevači-pripovedači. Najpoznatiji su Bojan i Mitus.
Ciklusi eposa bilina uredi
- U mitološkom ciklusu ima sižea bajki, mitskih bića. Centralna ličnost je Volga (sin Zmaja po očevoj liniji i poseduje natprirodne moći). Bez obzira na te elemente bilina, svi događaji iz njih imaju istorijsku osnovu. Ime „Volьga» se odnosi na kneza Olega i kneginju Olgu, a pohod Volge u Indijsko carstvo je u stvari pohod na Konstantinopolj 907. godine
- Više istorijske realnosti ima u bilinama Kijevskog ciklusa. Hronološki je prvi heroj tu Dobrinja Nikitič. U letopisima se spominje da se kneginja Olga posle smrti muža surovo osvetila Drevljanima: ubila im kneza, a njegovu kći Malušu je uzela za ključarnicu.
- U bilinama Galičko-Volinjskog ciklusa ima paralela s bilinama Kijevskog ciklusa. «Билина про Дунай» je o najistaknutijem knezu Volinjske kneževine – Vladimiru Vasiljkoviču.
- Biline Novgorodskog ciklusa se razlikuju po umetničkom uređenju. Nastale su kasnije i izražavaju trgovački, ne kneževski duh. Heroji su vitezovi, konjanici i pešaci, koji se kreću i ratuju na vodi. Novgorod je drugi grad Kijevske Rusi. Likovi: guslar Sadko, Vasilj Bruslajev.
- Biline bajkoliko-novelističkog ciklusa nemaju jasnu istorijsku osnovu i stvorene su kao bajke na sižee iz svakodnevnog života. Najpoznatija je „Gleb Volodijevič» o novgorodskom knezu.
Poetika bilina uredi
Ličnosti bilina žive u jednom vremenu (epsko vreme) koje obuhvata 5-6 vekova. Ličnosti su u realnoj istorijskoj stvarnosti (opisi građevina, prirode, svakodnevni život).
Poetski jezik je upotreba ustaljenih epiteta (čistoe pole, яsnoe solnce), metafora, metonimija, hiperbola, a tu su i poređenje (junak ubija neprijatelje kao da kosi travu), paralelizmi, i idealizacija.
U prošlosti biline su izvođene uz pratnju žičanog narodnog instrumenta (najčešće gusle).