Alkinoj
Za ostala značenja, vidi Alkinoj (razvrstavanje).
U grčkoj mitologiji, Alkinoj (grčki: Ἀλκίνους ili Ἀλκίνοος, Alkínoös) bio je kralj Feačana, sin Nausitoja ili Fajaka (sina Posejdona i Korkire), te suprug Arete, koja mu je rodila Nausikaju, Halija, Klitoneja i Laodamanta.[1] Njegovo ime doslovno znači "moćni um".
Argonauti uredi
U mitu o Jasonu i Argonautima, Alkinoj živi sa svojom suprugom Aretom u sicilijskom gradu Drepanu. Na povratku iz Kolhide Argonauti dolaze Alkinoju i budu prijateljski dočekani. Kad idući za Argonautima Alkinoju stignu i Kolhiđani te zatraže da im se preda Jasonova ljubavnica Medeja, Alkinoj saopšti da im se ona treba vratiti ako je još devica, ali da će, ako je već postala Jasonova supruga, on zaštititi njih oboje. Zahvaljujući Aretinoj domišljatosti Kolhiđani su morali otići bez Medeje, a Argonauti su nastavili svoj put kući nakon što su od Alkinoja dobili skupocene darove.[2][3][4]
Feačani uredi
Prema Homeru, Alkinoj je vladar Feačana, koji u sreći žive na ostrvu Sheriji. Alkinoj sa suprugom Aretom ima pet sinova i jednu ćerku, Nausikaju.[5] Opis njegovog kraljestva, način na koji je Odisej dočekan i primeljen, zabave koje se priređuju za Odiseja te priče o svojim lutanjima koje on pripoveda kralju zauzimaju značajan deo Homerove Odiseje (od VI do XIII knjige).[6]
Sherija se često identifikuje s Korkirom (današnjim Krfom),[7] zahvaljujući velikim delom grčkom istoričaru Tukididu, koji je Feačane takođe locirao na tom ostrvu.[8] Prema drugim hipotezama, Sherija bi bila identična s današnjim ostrvom Ishijom ili, pak, s poluostrvom Istrom.
Reference uredi
- ↑ Schmitz, Leonhard (1867). „Alcinous (1)”. u: William Smith. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston: Little, Brown and Company. pp. 102. Arhivirano 2007-10-28 na Wayback Machine-u „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2007-10-28. Pristupljeno 2014-01-31.
- ↑ Apolonije Rođanin, Argonautica, IV, 990-1225.
- ↑ Orph. Argon. 1288 sqq.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 25-26.
- ↑ Homer, Odiseja, VI, 12sqq, 62sqq.
- ↑ Cf. Higin, Fabulae, 125 i 126.
- ↑ Biondetti, Luisa (1997). Baldini&Castoldi. ur. Dizionario di mitologia classica pag 26. Milano. ISBN 978-88-8089-300-4.
- ↑ Tukidid, Istorija peloponeskog rata, I, 25.
Vanjske veze uredi
- JC Loudon (1835) o Alkinojevom vrtu Arhivirano 2006-12-15 na Wayback Machine-u