Чонопља
Чонопља је насеље у Србији у општини Сомбор у Западнобачком управном округу удаљено 12 km од Сомбора. Налази се на надморској висини од 88-95 m. Према попису из 2011. било је 3426 становника.
Чонопља | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Западнобачки |
Општина | Сомбор |
Становништво | |
Становништво (2011) | 3426 |
Густина становништва | 59 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°48′29″N 19°15′04″E / 45.808°N 19.251166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 101 m |
Површина | 73,9 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 25210 |
Позивни број | 025 |
Регистарска ознака | SO |
Координате: 45° 48′ 29" СГШ, 19° 15′ 04" ИГД
Историја uredi
Чонопља је старо село из XIV века. Насеље је уништено за време Турака. Половином XVII века Фрањевци су колонизовали становнике из слива Буне, који су по томе добили назив Буњевци. Средином XVIII века новом колонизацијом насељени су Немци и Мађари. После Другог светског рата досељено је више од 3.000 становника из околине Слуња, Вргинмоста, Цетинграда и Цазина. Данас Чонопља има 4.359 становника.
Географија uredi
Чонопљанско језеро или Водоакумулација Чонопља се налази на Телечкој висоравни, удаљено је 5 километара од Чонопље и 15 километара североисточно од Сомбора. Настало је 1984, преграђивањем на Тиси, за потребе водоснабдевања пољопривредних површина. Језеро је уздужног обилка, површине је 38 хектара, просечна дубина му је 2,5, а ширина 160 метара. У језеру има шарана, амура, сома, штуке, смуђа и толстолобика. О еколошкој заштити и рибљем фонду од 1990. године се стара Удружење спортских риболоваца „Шаран“. Језеро служи као туристичко излетиште и за риболов. На обали језера се налази споменик штуки. [1]
Образовање uredi
Основна школа uredi
Године 1761. основана је римокатоличка или тривијална основна школа. У њој су све до 1784. године наставу држали писмени трговци и ислужена војна лица. Године 1813. помиње се и јеврејска школа. Прва школска зграда је изграђена 1830 године. Године 1894. подигнута је нова Буњевачка школа, а 1903. српска и немачка школа. Након колонизације број ђака се нагло повећао, па је школа имала готово 1.500 ђака, а настава се одржавала у пет одвојених зграда. Од 1946. постојала је редовна основна школа под именом ОШ „Братство и јединство“, која је имала 1245 ђака. Нова школска зграда је израђена 1963. године, фискултурна сала је саграђена 1969, а 1982. школској згради је додато северно крило са три учионице, кухињом, трпезаријом и библиотеком. Од 14. марта 1993. школа носи садашњи у ОШ „Мирослав Антић“. Датум се слави као Дан школе. Школу похађа преко 200 ђака.
Вртић uredi
У Чонопљи ради огранак дечијег вртића „Вера Гуцоња“ из Сомбора.
Култура uredi
У Чонопљи постоји постоје три културно уметничка друштва: КУД „Вук Караџић“, КУД „Буњевачка грана“ и КУД „Арањи Јанош“.
Демографија uredi
У насељу Чонопља живи 3582 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (39,7 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 1479 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 3.093 | 70,95% | ||
Мађари | 668 | 15,32% | ||
Југословени | 160 | 3,67% | ||
Хрвати | 129 | 2,95% | ||
Буњевци | 113 | 2,59% | ||
Немци | 22 | 0,50% | ||
Црногорци | 18 | 0,41% | ||
Роми | 14 | 0,32% | ||
Румуни | 5 | 0,11% | ||
Македонци | 5 | 0,11% | ||
Словаци | 3 | 0,06% | ||
Муслимани | 2 | 0,04% | ||
Русини | 1 | 0,02% | ||
Руси | 1 | 0,02% | ||
непознато | 1 | 0,02% |
м | ж | |||
? | 19 | 15 | ||
80+ | 31 | 68 | ||
75-79 | 44 | 125 | ||
70-74 | 130 | 148 | ||
65-69 | 119 | 188 | ||
60-64 | 108 | 146 | ||
55-59 | 112 | 98 | ||
50-54 | 190 | 180 | ||
45-49 | 185 | 153 | ||
40-44 | 134 | 149 | ||
35-39 | 137 | 113 | ||
30-34 | 150 | 129 | ||
25-29 | 137 | 134 | ||
20-24 | 168 | 141 | ||
15-19 | 158 | 148 | ||
10-14 | 104 | 104 | ||
5-9 | 109 | 112 | ||
0-4 | 97 | 76 | ||
просек | 39.7 | 43.8 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1822 | 558 | 1125 | 89 | 49 | 1 |
Женски | 1935 | 337 | 1132 | 406 | 60 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 835 | 375 | 1 | - | 170 | 6 | 57 | 73 | 28 | 62 |
Женски | 416 | 174 | - | - | 62 | - | - | 66 | 18 | 8 |
Оба | 1251 | 549 | 1 | - | 232 | 6 | 57 | 139 | 46 | 70 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 3 | 26 | 12 | 10 | 10 | 1 | 1 | - | |
Женски | 8 | 4 | 18 | 26 | 25 | 6 | 1 | - | - | |
Оба | 8 | 7 | 44 | 38 | 35 | 16 | 2 | 1 | - |
Галерија uredi
-
Чонопља и Кљајићево
-
Храм Свете Тројице
Извори uredi
- ↑ Кази & 22. 11. 2013
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- „О Чонопљи”. The Conoplja News.
- Кази, Иштван (22. 11. 2013). „Чонопљанско језеро”. u: Драган Јованов. trofej.info.