Чента
Чента (мађ. Csenta) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Чента - представља типично банатско село. Највећу специфичност представља географски положај села, јер су центри, Београд, Зрењанин и Панчево на готово подједнакој удаљености. Административни центар је Зрењанин, али је економска повезаност са Београдом далеко јача, нарочито због великог броја ченћана који су запослени на територији Београда. Према попису из 2011 (Попис становништва 2011. у Србији) било је 3050 становника.
| Чента | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  3050
|
| Густина становништва | 38 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°06′18″N 20°23′10″E / 45.105°N 20.386°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 76 m |
| Површина | 81,3 km² |
  Чента Чента (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23266 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 06′ 18" СГШ, 20° 23′ 10" ИГД
Историја uredi
Први помен Ченте датира из 1549. године, у једном турском тефтеру, о опису Сегединског санџака. Тада су забележена 22 домаћинства (именом и презименом) и Воја калуђер. Готово све време турске владавине над данашњим Банатом, Чента је била насељена, иако се не помиње у Пећком катистигу ни 1660, као ни 1666. године. Тада је забележено само насеље Јечин, североисточно од данашњег села. Јечин је насељен у време изгона Турака из Баната, 1717. године када је у селу било 13 домова и поп Петар. Део Јечина се преселио у Ченту, где је поп Петар и сахрањен, а његов споменик је сачуван, код Старе цркве, до данашњег дана. На Марси јевој карти Баната из 1723/25. године, Чента (Чрента) је забележена као запустело село, али већ 1727. године, забележена су 22 домаћинства, те је вероватно да је било насељено и 1723. године, али се становништво пред пописивачима разбежало.
Чента је много страдала у време упада Турака, 1736/37. године, па је, од пређашња 22 дома, остало само 7. Главни узрок смањења броја становника је била куга. Постоји поименични попис ових домаћинстава. Према попису из 1748. године, Чента има 58 домова. Године 1750/53. село улази у састав Банатске земаљске милиције, а касније припада XII Немачко-Банатском пуку, све до 1873. године, када је укинута Војна граница, а Чента припала Торонталској жупанији. Назив села потиче, вероватно, од старословенске речи „Чантра“ (торба), јер је село, у средњем веку, било окружено барама и мочварама, па се. током већег дела година, налазило практично на острву, а мештани, у том селу, сакривени као у каквој торби, од непожељних пролазника и порезника. Уласком Ченте у састав Војне границе 1753. године, село добија назив Леополдово и тај назив задржава све до 1883. године, када се селу враћа пређашњи назив.[1]
- Црква
У Старом селу, постојала је црква, изграђена 1743. године, од плетара и набоја. Црква је срушена и обновљена 1991. године. Нова црква, саграђена је у садашњем центру села, 1802. године. Олтар, звона и читав објекат, налазе се под заштитом државе, од 1974. године. Црква је прославила двесто година постојања, 2002. године.
Демографија uredi
У насељу Чента живи 2448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,1 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 960 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.969 | 95,19% | ||
| Црногорци | 26 | 0,83% | ||
| Роми | 19 | 0,60% | ||
| Хрвати | 14 | 0,44% | ||
| Македонци | 10 | 0,32% | ||
| Југословени | 9 | 0,28% | ||
| Мађари | 6 | 0,19% | ||
| Немци | 5 | 0,16% | ||
| Словаци | 3 | 0,09% | ||
| Румуни | 2 | 0,06% | ||
| Чеси | 1 | 0,03% | ||
| Украјинци | 1 | 0,03% | ||
| Руси | 1 | 0,03% | ||
| Албанци | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 20 | 0,64% | ||
| м | ж | |||
| ? | 12 | 10 | ||
| 80+ | 16 | 45 | ||
| 75-79 | 42 | 53 | ||
| 70-74 | 47 | 83 | ||
| 65-69 | 88 | 104 | ||
| 60-64 | 75 | 107 | ||
| 55-59 | 87 | 89 | ||
| 50-54 | 110 | 99 | ||
| 45-49 | 138 | 101 | ||
| 40-44 | 120 | 105 | ||
| 35-39 | 124 | 103 | ||
| 30-34 | 125 | 118 | ||
| 25-29 | 70 | 97 | ||
| 20-24 | 106 | 89 | ||
| 15-19 | 92 | 103 | ||
| 10-14 | 118 | 102 | ||
| 5-9 | 99 | 100 | ||
| 0-4 | 68 | 74 | ||
| просек | 38.1 | 40.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1252 | 358 | 790 | 64 | 38 | 2 |
| Женски | 1306 | 220 | 788 | 256 | 38 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 796 | 428 | 13 | 1 | 157 | 2 | 56 | 55 | 8 | 26 |
| Женски | 431 | 232 | - | - | 70 | - | 1 | 43 | 14 | 4 |
| Оба | 1227 | 660 | 13 | 1 | 227 | 2 | 57 | 98 | 22 | 30 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 10 | 10 | 10 | 8 | 9 | - | - | 2 | |
| Женски | 2 | 7 | 6 | 20 | 21 | 6 | 1 | - | 4 | |
| Оба | 3 | 17 | 16 | 30 | 29 | 15 | 1 | - | 6 |
Референце uredi
- ↑ Monografija: “Po ravnom Banatu“(1935)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
