Wikipedija

Стево Тодорчевић

Стево Тодорчевић (Убовића Брдо, 1955[1]) је српско-канадски математичар. Редовни је члан Српске академије наука и уметности и професор Универзитета у Торонту на одељењу природних наука и инжењеринга[2]. Поред тога, има статус старијег научника у француском Centre national de la recherche scientifique (CNRS)[3]. Ужива углед једног од најбољих српских математичара и водећег математичара у области теорије скупова и математичке логике на свету[4].

Стево Тодорчевић


{{{текст_уз_слику}}}

Општи подаци
Датум рођења 9. фебруар , 1955
Место рођења Убовића Брдо, општина Мркоњић Град (ФНРЈ)
Рад

Младост и образовање uredi

Тодорчевић је рођен у селу Убовића Брдо где је живео до другог разреда основне школе и своје седме године. Тада се је преселио са родитељима у Банатско Ново Село где је завршио основну школу[5]. Затим је уписао гимназију "Урош Предић" у Панчеву. Свој талент и афинитет према математици није показивао до трећег разреда Гимназије. Професор математике му је била Славка Митровић која га, увидевши његов талент, није ни пропитивала у четвртом разреду. По завршеној гимназији се уписао на Природно-математички факултет у Београду. Посећивао је предавања професора Ђуре Курепе за посебно успешне студенте. Магистарску тезу је радио код професора Курепе 1978. године. Професор Курепа је био мишљења да је Стевин рад, који је приложио као магистарску тезу, био вредан доктората па су му предложили да одбраном магистарске тезе и докторира. Стево није прихватио предлог па је 1979. године урадио докторску тезу за чије читање и оцену професор Курепа није могао да нађе никога у Југославији па се је обратио двојици професора из Енглеске. Један од њих је био Кеит Девлин који је Стеви препоручио да оде на предавања професора Шелаха о форсингу у Јерусалим. На почетку одбране докторске тезе, професор Курепа је истакао да је Стево по таленту изнад свих 40 докторанада којима је он био ментор током своје каријере[6].

Каријера uredi

Тодорчевић је завршио студије математике на Београдском универзитету и докторирао 1979. године на Српској академији наука и уметности, под менторством академика Ђуре Курепе.[7]

Био је руководилац једногодишњих тематскох програма на институту Mittag-Leffler у Стокхолму 2000-2001, Филдсовом институту у Торонту 2002-2003. и CRM у Барселони 2003-2004. Канадска влада му је 2004. доделила звање Canada Research Chair на Универзитету у Торонту.[8]

Држао је сталне или временски ограничене позиције на Берклију, Принстону (енг. Institute for Advanced Study), Колорадо универзитету у Болдеру и Париском универзитету (VII), где и данас држи предавања.

Члан је редакција четири међународна математичка часописа. До сада је објавио седам монографија (прва је Partition Problems in Topology), од којих последње две у серијама Progress in Mathematics Биркхаузера и Annals of Mathematics Studies (Princeton University Press), а већину научних радова у математичким часописима: Acta Mathematica, Advances in Applied Mathcmatics, Advances in Mathematics, Annales de l'lnstitut Fourier (Grenoble), Combinatorica, Compositio Mathematica, Journal of the American Mathematical Society, Journal of Functional Analysis, Mathematishe Annalen, Mathematical Proceedings of the Cambridge Philosophical Society, Proceedings of the London Mathematical Society, Transactions of the American Mathematical Society.

За редовног члана Српске академије наука изабран је 5. новембра 2009. године[9], а од 18. новембра 2016. је члан Канадског краљевског друштва (Royal Society of Canada), што је еквивалент националној академији наука[10].

По својим доприносима теорији скупова, академик Тодорчевић је водећи математичар у свету. Његов допринос је истакнуто видљив у комбинаторној теорији скупова и вези ове теорије са топологијом и анализом. Његови радови су препознатљиви по упадљивој оригиналности и техничкој бриљантности.

Његов главни допринос је у проучавању S- и L- простора у топологији, где је доказао значајну класификацијску теорему транзитивних релација на првом непребројивом ординалу. Тодорчевић је даље проучио у детаље компактне скупове Baire-ове класе 1 функција настављајући тиме рад Bourgain-а, Fremlin-а, Talagrand-а и других у теорији Банахових простора. Заједно са P. Larson-ом је завршио рад на старом Катетовом (Katetov) проблему метризације компактних простора. У Тодорчевићеве најсјајнија недавна достигнућа (и његових сарадника) долазе доприноси фон Нојмановим и Махарамовим проблемима, теорији нераздвојивих Банахових простора, укључујући ту и решење старог проблема Дејвиса (Davis) и Џонсона (Johnson), решење дуго нерешеног проблема Лејвера (Laver), те његов рад на развоју теорије дуалности која повезује Ремзијеву (Ramsey) теорију коначности и тополошку динамику.[11]

Менторство uredi

Тодорчевић је до сада био ментор деветнаест докторских дисертација. Један од његових докторанада, Ilijas Farah, је добио Саксову награду 1997. године за дисертацију коју је одбранио на Торонтском универзитету јуна исте године.[12] Други његов докторанд, Justin Tatch Moore, је добио награду "Young Scholar's Competition" 2006. године у Бечу. Ово такмичење је било део прославе стогодишњице Геделовог рођења.[13].

Награде uredi

Тодорчевић је до сада добио више престжних међународних награда за своје доприносе математици. Међу њима су

  • прва награда Балканског математичког друштва за 1980. и 1982. годину[14],
  • CRM-Fields-PIMS награда за математику за 2012.[11],
  • Shoenfield награда за књигу Introcution to Ramsey Spaces за 2013.[15], и
  • двадесет седма годишња Gödel-ова награда Асоцијације за симболичку логику за 2016[16].

Извори uredi

  1. ↑ Стево Тодорчевић, профил на сајту САНУ Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u, Приступљено 22. 7. 2012.
  2. ↑ Stevo Todorcevic, a Canada Research Chair Professor Arhivirano 2016-11-23 na Wayback Machine-u, retrieved 2016-11-22.
  3. ↑ CNRS Directeurs de recherche de 2e classe: TODORCEVIC Stevo
  4. ↑ „RSC Fellowship Citation and Detailed Appraisal: Stevo Todorcevic”. Arhivirano iz originala na datum 2016-12-03. Pristupljeno 2016-11-30. 
  5. ↑ Rešavač „nerešivih“ problema
  6. ↑ Стево Тодорчевић, сећања Ж. Милорадовића
  7. ↑ Mathematics Genealogy Project
  8. ↑ Stevo Todorcevic, a Canada Research Chair Professor Arhivirano 2016-11-23 na Wayback Machine-u, retrieved 2016-11-22.
  9. ↑ „Стево Тодорчевић, редовни члан” (ср). Српска академија наука и уметности. 2011.. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  10. ↑ Eight U of T science faculty join Royal Society of Canada as fellows
  11. ↑ 11,0 11,1 Prof. Stevo Todorcevic awarded CRM-Fields-PIMS Prize [1], Приступљено 25. 4. 2013.
  12. ↑ 1997 Sacks Prize winners
  13. ↑ University of Toronto, Department of Mathematics: Outstanding award for Justin Moore
  14. ↑ Le 6ème Congrès Européen de Mathématiques Cracovie, 2 au 7 Juillet 2012
  15. ↑ Stevo Todorcevic receives 2013 Shoenfield Prize for a book Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u, ASL, retrieved 2014-07-07
  16. ↑ „The Twenty-seventh Annual Gödel Lecture 2016: Stevo Todorcevic”. Arhivirano iz originala na datum 2016-10-21. Pristupljeno 2016-11-27. 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Стево_Тодорчевић&oldid=41300033