Ново Милошево
За остале употребе, погледајте Милошево (разврставање).
Ново Милошево (мађ. Beodra) је насеље у Србији у општини Нови Бечеј у Средњобанатском округу, на путу између Новог Бечеја и Кикинде. Настало је после Другог светског рата уједињењем два села: Карлово (Драгутиново) и Беодра. Становника је некада било скоро 10.000, док је сада (2005.) по последњем попису 6.900.
| Ново Милошево | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Средњобанатски |
| Општина | Нови Бечеј |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  6020
|
| Густина становништва | 40 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°43′11″N 20°18′07″E / 45.719666°N 20.301833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 77 m |
| Површина | 171,0 km² |
  Ново Милошево Ново Милошево (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23273 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 43′ 11" СГШ, 20° 18′ 07" ИГД
Према попису из 2011. било је 6020 становника.
Историја uredi
Ново Милошево је са око 7900 становника, друго по величини насељено место у општини Нови Бечеј. Настало је уједињењем Карлова (Драгутинова ) и Беодре после Другог светског рата. Западну границу хатара са Бачком, чини река Тиса, док се на банатској страни граничи са територијама следећих насеља: Бочар, Кикинда, Башаид и Нови Бечеј.
Беодра је старије насеље, чији први помен сеже у далеку 1331. годину. Село се помиње под именом Болдија, затим Бека, па Пеадра (Немци су га тако звали ), Белдора, Белдра (по некадашњој властелинки ) и најзад Беодра. На данашњој локацији устаљује у периоду од 1742. до 1753. године. Насељавају је Срби досељени из Потисја и Поморишја. Приликом продаје државних поседа феудалац, јерменин Богдан Карачоњи купује Беодру (и Тополу ) за 103000 форинти. Тада почиње интезивније насељавање мађара, а у току 1794, 1796. и 1805 досељавају се Немци.
За варошицу Беодра је проглашена 1805. и те године гроф Карачоњи оснива „Пољопривредни град“. Током XIX и почетком XX века ниче већина садашњих улица, две цркве, синагога, два велелепна спахијска дворца, бројни економски објекти на спахилуку, три ветрењаче, петнаестак сувача, два млина, жељезничка станица, пошта и телеграф, више школских објеката, две циглане, две банке, велика зграда општине, две библиотеке, те бројне занатске, трговачке и угоститељске радње. Почетком XX века Беодра има нешто преко 4600 становника...
Карлово је млађе насеље од Беодре. Настало је на данашњем месту 1751. Прво име села је било Плевна јер је место на коме се налазило личило на зрно жита уоквирено плевом. Место Плевна је настала као последица насељавања милитара, демилитаризованих Срба које је царица Марија Терзија 1751год. населила прво из околине Аде, а касније и из других крајева. Међу првим породицама које су се доселиле била је и породица Попов заједно са породицама Трбић, Бешлијин, Терзић, Недин, Радовић и Станаћев. Неколико година после насељавања, село мења име у Карлово по Карлу Лотариншком оцу царице Марије Терезије. Затим ће 1918. године, када су ови крајеви присаједињени матици Србији, село добити име Драгутиново по бригадном генералу српске војске Драгутину Ристићу, иначе официру који је ослободио данашњи Зрењанин. Коначно после Другог светског рата се ова два села ујединјују и добијају име Милошево по партизану Милошу Поповом. У Карлову су рођени многи важни и познати људи, како за српски род тако и за целокупну светку јавност. Неки од њих су: Теодор Павловић оснивач и Први секретар Матице српске, Драгољуб Бешлин, такође из Драгутинова, познати конструктор авиона. Посебно је значајно што је пројектовао и консруисао први југословенски и српски авион са лежећим положајем пилота, први авион са млазним мотором и први са стреластим крилом. Ранко Жеравица светски познат кошаркашки тренер, И Ђура Јакшић је пореклом из Драгутинова али се првог дана свог живота са својом породицом преселио у Српску Црњу где је његов отац као свештеник Српске православне цркве добио службу. Још једна веома важна личност је пореклом из Карлова то је Душан Попов по образовању правник а по опредељењу родољуб, бонвиван и двоструки шпијун. Радио је за немачку обавештајну службу а у ствари је био агент британског МИ6. По његовом лику је писац и некадашњи агент исте службе, Јан Флеминг, написао лик познатог агента 007.
Демографија uredi
У насељу Ново Милошево живи 5265 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,5 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 2287 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 5.146 | 76,09% | ||
| Мађари | 986 | 14,57% | ||
| Роми | 361 | 5,33% | ||
| Југословени | 88 | 1,30% | ||
| Хрвати | 18 | 0,26% | ||
| Македонци | 14 | 0,20% | ||
| Црногорци | 9 | 0,13% | ||
| Руси | 5 | 0,07% | ||
| Немци | 4 | 0,05% | ||
| Муслимани | 4 | 0,05% | ||
| Румуни | 2 | 0,02% | ||
| Словенци | 1 | 0,01% | ||
| Словаци | 1 | 0,01% | ||
| Бугари | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 15 | 0,22% | ||
| м | ж | |||
| ? | 8 | 14 | ||
| 80+ | 58 | 112 | ||
| 75-79 | 66 | 132 | ||
| 70-74 | 146 | 202 | ||
| 65-69 | 156 | 246 | ||
| 60-64 | 191 | 217 | ||
| 55-59 | 128 | 166 | ||
| 50-54 | 231 | 184 | ||
| 45-49 | 287 | 239 | ||
| 40-44 | 301 | 231 | ||
| 35-39 | 256 | 246 | ||
| 30-34 | 200 | 203 | ||
| 25-29 | 219 | 194 | ||
| 20-24 | 243 | 189 | ||
| 15-19 | 278 | 250 | ||
| 10-14 | 256 | 202 | ||
| 5-9 | 207 | 210 | ||
| 0-4 | 149 | 146 | ||
| просек | 37.5 | 41.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2768 | 876 | 1662 | 130 | 89 | 11 |
| Женски | 2825 | 468 | 1670 | 589 | 90 | 8 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1587 | 696 | 1 | 8 | 421 | 17 | 77 | 130 | 21 | 106 |
| Женски | 843 | 309 | - | - | 281 | 5 | 2 | 73 | 8 | 10 |
| Оба | 2430 | 1005 | 1 | 8 | 702 | 22 | 79 | 203 | 29 | 116 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 4 | 32 | 11 | 20 | 19 | - | - | 21 | |
| Женски | 7 | 5 | 14 | 44 | 78 | 2 | 2 | - | 3 | |
| Оба | 10 | 9 | 46 | 55 | 98 | 21 | 2 | - | 24 |
Познати Милошевчани uredi
Види још uredi
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
