Мартонош
Мартонош (мађ. Martonos) је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1988 становника.
| Мартонош | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Кањижа |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1988
|
| Густина становништва | 44* ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 46°07′00″N 20°03′00″E / 46.116666°N 20.05°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 76 m |
| Површина | 52,2* km² |
  Мартонош Мартонош (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 24417 |
| Позивни број | 024 |
| Регистарска ознака | KA |
Координате: 46° 06′ 60" СГШ, 20° 03′ 00" ИГД
Смештен је на реци Тиси, десетак километара северно од Кањиже и око пет километара на север је државна граница са Мађарском. У близини места је и железничка пруга.
Историја uredi
Мартонош - у писаним документима се први пут спомиње 1237. године, у вези са једним манастиром по имену Мортинус који је након татарске најезде обновљен. Приликом обиласка једног властелинског поседа 1335. године се спомињу племићи из Мартоноша, на пример Бекуш, син Леринца од Мартоноша и Песћењи Иштван де Мартонош. По овим изворима посад Мартоноша се граничио са селима Лудашеђхаз, Đekenjto, Пустаеђхаз (Данашња Стара Торина). Доласком Турака назив села се опет спомиње, на пример у јуначким песмама познатог мађарског песника-хроничара Тиноди Лантош Шебешћен. Мартонош се у ово време више пута страдао, али је увек обновљено. Мађарска војска је победила Турака 1552. године, већ 1554. године међутим било је под турском влашћу са три пореског обвезника до године 1569. је број становника нагло повећао. Познати турски путописац Евлија Челеби овако пише о месту: „Тврђава Мартоноша, названа по некадашњем градитељу је древно место, наши су га заузели 1554. године. Има једног заповедника и 15 војника. Тврђава је мала и налази се поред Тисе. Насеље има 150 мађарских кућа и једну цркву ".
Октобра 1686. године Мартонош је ослобођен од турске власти, и утврђење је улазило у састав потиске војне границе и дао је 50 пешака и 25 коњаника а имао је око 300 опорезованих појединаца. За време Ракоцијеве буне је било више пута спаљено. Око 1750. године је почело досељавање мађарског становништва које је наредбом Марије Терезије од 1774. године изједначено са сатароседелачким српски становништвом. Старешине шанца су добили од царице племство (Егрешићи, Ђуришић и Еремић) и 60 јутара земље.
Године 1771. Мартонош је имао 206 кућа, а по попису из 1784. године насељу припадају следеће пустаре: Горњи и Доњи Пуч, Горни Ошторак. Католичка црква Православна црква На крају 1870. године се Мартонош потпуно ослободио откупом од свих урбанијалних обавеза заједно са крунском округом што је омогућило интензивније насељавање, повећање броја салаша. Мартонош је некада имао веома повољан положај јер се налазио поред Тисе, али услед промене речног корита је овај положај изгубио. Има железничку станицу, аутобуску везу, на Тиси је некада саобраћала и скела према Крстуру, али је после изградње кањишког моста изгубила значај.
- Пољопривреда
Мартонош је данас сеоско насеље. Већина становника се бави земљорадњом, повртарством, гајењем паприке, лука, кромпира. И сточарство је добро развијено. Занатство има дугу традицију, цехови су основани већ 1826. године. Чувене су мартоношке корпарско радионице, сушионице паприке.
- Назив села
Село има основну школу, здравствену станицу и културно друштво. Месну управу чини месна канцеларија и месна заједница. О пореклу назива Мартонош нема поузданих података. По предању изложеном 1864. године на овом месту је живео један рибар по имену Мартон (Мартин) на „златном брегу“ то јест на оном усвишењу, брегу на којем се налази и данашње село. Вероватније је да је име у вези са манастиром Светог Мартина (Сзент Мартон), или стрмом обалом Тисе код села која се на мађарском језику зове „март“.[1]
Демографија uredi
У насељу Мартонош живи 1751 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,7 година (39,7 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 865 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,52.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 1.897 | 86,89% | ||
| Срби | 155 | 7,10% | ||
| Роми | 86 | 3,93% | ||
| Албанци | 12 | 0,54% | ||
| Хрвати | 9 | 0,41% | ||
| Југословени | 8 | 0,36% | ||
| Буњевци | 4 | 0,18% | ||
| Словаци | 3 | 0,13% | ||
| Немци | 2 | 0,09% | ||
| Црногорци | 1 | 0,04% | ||
| Словенци | 1 | 0,04% | ||
| Македонци | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 2 | ||
| 80+ | 13 | 50 | ||
| 75-79 | 31 | 44 | ||
| 70-74 | 47 | 75 | ||
| 65-69 | 65 | 87 | ||
| 60-64 | 55 | 76 | ||
| 55-59 | 79 | 80 | ||
| 50-54 | 71 | 74 | ||
| 45-49 | 83 | 68 | ||
| 40-44 | 88 | 70 | ||
| 35-39 | 80 | 84 | ||
| 30-34 | 70 | 74 | ||
| 25-29 | 59 | 49 | ||
| 20-24 | 71 | 51 | ||
| 15-19 | 62 | 77 | ||
| 10-14 | 79 | 68 | ||
| 5-9 | 57 | 63 | ||
| 0-4 | 43 | 35 | ||
| просек | 39.7 | 43.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 877 | 260 | 518 | 38 | 60 | 1 |
| Женски | 961 | 150 | 538 | 217 | 56 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 541 | 241 | 1 | 1 | 202 | 5 | 33 | 23 | 1 | 10 |
| Женски | 322 | 173 | - | - | 83 | - | 1 | 16 | 9 | 1 |
| Оба | 863 | 414 | 1 | 1 | 285 | 5 | 34 | 39 | 10 | 11 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 3 | 9 | 5 | 4 | 2 | - | - | - | |
| Женски | 4 | 1 | 3 | 15 | 14 | 2 | - | - | - | |
| Оба | 5 | 4 | 12 | 20 | 18 | 4 | - | - | - |
Напомене uredi
→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Мартонош, на којој се налазе два насеља, Мали Песак и Мартонош.
Референце uredi
- ↑ др Пап Ђерђ Банатера (21. септембар,2006)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
- др Пап Ђерђ “Банатера“ (21. септембар 2006)
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
