Елемир (мађ. Elemér, рум. Elemir) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 4338 становника.

Detail of a street in autumn
Detail of a street in autumn
Елемир

Православна црква
Православна црква

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Становништво
Становништво (2011) Decrease 4338
Густина становништва 65 ст/km²
Положај
Координате 45°26′20″N 20°17′32″E / 45.439°N 20.292166°E / 45.439; 20.292166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 78 m
Површина 72,6 km²
Елемир na mapi Srbije
Елемир
Елемир
Елемир (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 23208
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 26′ 20" СГШ, 20° 17′ 32" ИГД

Историја uredi

 
Католичка црква

Елемир - На основу археолошких истраживања која су обављана у више наврата у околини села може се закључити да трагови људских насеља датирају још из праисторијских времена.

У писаним историјским изворима село се под именом Елемир помиње тек у XVI веку, међутим сматра се да је прва насеобина Елемираца насеље „Бабато“ на левој обали Тисе, чији први помен датира из прве половине XIV века (1332—1337). Током XVI века тачније 1541 год. Мехмед паше Соколовић као заповедник Баната са седиштем у Бечкереку даје дозволу за градњу села где се и данас налази. Најстарији син Мехмед паше Соколовића се звао ЕЛМИР ,стога је највећа вероватноћа да одатле потиче име села. Ово се може пронаћи у историском архиву Цариграда- Истанбул. На мапи са почетка XVIII века коју је израдио царски заступник Мерси након ослобођења Баната од Турака уцртано је и село Елемир као настањено место. Од 1786. године после насељавања немачких колониста јужни део села бележи се као немачки а северни - српски Елемир.

У истом веку богати јерменски трговац Исак Киш купује око 16.000 јутара земље у југозападном делу елемирског атара и на имању, он и његиви потомци, подижу велелепни дворац (порушен 1936. год.). У Елемиру је 1897. године избила побуна против велепоседника у којој су Елемирци масовно учествовали. Након завршетка II светског рата домаћи Немци напуштају село и одлазе у Немачку, а њихов део села насељавају Срби из Босанске Крајине. Од тада Елемир постаје јединствено место са једном општином. На основу закона из 1959. год. општина Елемир се припаја општини Зрењанин, а у селу се формира месна канцеларија.[1]

Православна црква изграђена је 1806. године у центру села и посвећена је Преображењу господњем. Црквене матичне књиге су сачуване, а најстарија датира из 1746. године. Црква је рестауирана изнутра 1968. а споља 1998. године па је сада једна од најлепших цркава Баната.

Данашња католичка црква у Елемиру подигнута је 1847. године, посвећена је Св. Агоштону, а изградњу цркве највећим делом је финансирао велепоседник Ерне Киш, који је у њој и сахрањен. Црква је делимично реконструисана пре неколико година.

Демографија uredi

У насељу Елемир живи 3725 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,3 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 1623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 4656 [2]
1953. 4757
1961. 4886
1971. 5001
1981. 4998
1991. 4724 4663
2002. 4882 4690
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
4.158 88,65%
Роми
  
181 3,85%
Мађари
  
93 1,98%
Југословени
  
54 1,15%
Хрвати
  
24 0,51%
Македонци
  
11 0,23%
Словенци
  
7 0,14%
Албанци
  
4 0,08%
Црногорци
  
3 0,06%
Украјинци
  
3 0,06%
Румуни
  
2 0,04%
Муслимани
  
2 0,04%
Чеси
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Русини
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
Буњевци
  
1 0,02%
непознато
  
11 0,23%


Дворац Киш uredi

 
Дворац Киш

Референце uredi

  1. Banaterra еciklopedija Banata(2006)
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi