Египатски календар
Древни египатски календар познатији као Annus Vagus или "Помична година" је имао годину подијељену у 12 мјесеци по 30 дана, а на крају сваке године се додавало пет дана. Мјесеци су били групирани у три годишња доба, односно три пољопривредна циклуса: вријеме поплаве (Akhet), сјетве (Proyet) и жетве (Shomu).
| ||||
|---|---|---|---|---|
| Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески | ||||
| Типови календара | ||||
| Лунисоларни • Соларни • Лунарни | ||||
|
| ||||
| Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански
(Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски (Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс) | ||||
Календар се сваке сунчеве године разликовао за један дан, па се више није подударао с годишњим раздобљима.
Тек послије 1460 година (тзв. Сотис-периода) би година опет почела у право доба. То је исправљено давањем једног дана сваке четврте године (пријеступна година).
Римски писац Цензорин је тврдио да је египатска Нова година почела 20.7. по јулијанском календару 139. године пне. када је забиљежено хелијакално уздизање Сириуса. На темељу тога се израчунало да је прије тога Нова година почела у тај дан 1322. пне., а прије тога 2782. пне.. Сматра се да је управо тада измишљен календар, али неки аутори тврде да се користио од године 4442. пне.
Почеци календара uredi
За једну таблицу из времена владавине краља Дјера (Прва династија) из око 3000. п.н.е., први египтолози су претпоставили да указује на то да су Египћани већ установили везу између хелијакалног изласка Sothis-а (Сиријуса) и почетка године. Међутим, новија анализа сликовне сцене на овој таблици је довела у питање да ли она уопште упућује на Сотхис.[1] Наше познавање овог периода остаје више ствар спекулације него утврђене чињенице.
Врсте календара uredi
У старом Египту су знали за грађанску годину (дужине 365 дана, без изузетка) и два лунисоларна календара - један регулисан појавом Сиријуса и други схематски, усклађен са грађанском годином.[2]
Египћани су у ранијем периоду могли користити лунарни календар, али када су открили несклад између лунарног календара и смене годишњих доба, вероватно су прешли на календар заснован на изливању Нила. Прво изливање према овом календару је опажено у првој египатској престоници, Мемфису, у исто време када и хелијакални излазак Сиријуса (египатски Sopdet, грчки Sothis). Египатска година је била подељена у три сезоне (годишња доба): akhet (Изливање или Поплава), peret (Раст - Зима) и shemu (Жетва - Лето).
Разлика између сезонске и грађанске године је била око 1 дан сваке 4 године, па се хелијакални излазак Сотхиса враћао на исту тачку календара сваких око (4×365=) 1460 година (Сотис-период). Пошто је ово лутајућа година, ипак је задржан и лунарни календар, регулисан изласцима Сиријуса, за верске, пољопривредне и свакодневне сврхе, док је грађански 365-дневни календар коришћен у управи и администрацији.[3] Египћани су такође знали да је 309 лунација скоро једнако 9125 дана, или 25 египатских година, што је вероватно коришћено у конструкцији секундарног лунарног календара, на који је пренесено одређивање верских прослава и дужности. Преступни месец је уметан онда када би лунарна година почињала пре грађанске.[4]
Бројање година uredi
Није постојала нека универзална календарска ера, већ само владавина фараона, нпр. "Година 1 Краља Н.Н.". Бројање се враћало на Један са сваким новим устоличењем.[5]
Месеци и дани uredi
Већим делом египатске историје, месеци нису називани појединачним именима, већ нумерисани унутар три сезоне. Али, већ у Средњем царству, сваки месец је имао сопствено име. Ова су се развила у називе из Новог царства, од којих су касније настала хеленизована имена која је, између осталих, Птолемеј користио за хронологију у Алмагесту. Конвенција међу модерним египтолозима је да се месеци редом нумеришу римским бројевима.
Дани у месецу грађанске године су такође били редом набројани, па би грађански датум могао гласити: "Владарска година 1, четврти месец Поплаве, дан 5, под величанством Краља Н.Н.". У лунарном календару је сваки дан био именован, а биле су препознате и четири Месечеве мене, мада није постојала подела на мање јединице попут недеља/тједана. За разлику од већине других народа који су користили лунарни календар, Египћани су дан започињали изласком Сунца, јер се почетак месеца (а тиме и дана) рачунао од нестанка старог Месеца пред зору. Обданица и ноћ су били подељени на по 12 часова, чија се дужина мењала током године и који су мерени воденим (клепсидра) и сунчаним сатовима[6]
| Бр. | Имена сезона | Средње царство | Ново царство | Грчки | Коптски | Египатски арапски |
|---|---|---|---|---|---|---|
| И | Први Akhet-a | Tekh | Dhwt | Thoth | Thout | Tout |
| II | Други Akhet-a | Menhet | Pa-n-ip.t | Phaophi | Paopi | Baba |
| III | Трећи Akhet-a | Hwt-hwr | Hwt-hwr | Athyr | Hathor | Hatour |
| IV | Четврти Akhet-a | Ka-hr-ka | Ka-hr-ka | Choiak | Koiak | Kiahk |
| V | Први Peret-a | Sf-bdt | Ta-'b | Tybi | Tobi | Touba |
| VI | Други Peret-a | Rekh wer | Mḫyr | Mechir | Meshir | Amshir |
| VII | Трећи Peret-a | Rekh neds | Pa-n-amn-htp.w | Phamenoth | Paremhat | Baramhat |
| VIII | Четврти Peret-a | Renwet | Pa-n-rnn.t | Pharmouthi | Paremoude | Baramouda |
| IX | Први Shemu-a | Hnsw | Pa-n-ḫns.w | Pachon | Pashons | Bashans |
| X | Други Shemu-a | Hnt-htj | Pa-n-in.t | Payni | Paoni | Ba'ouna |
| XI | Трећи Shemu-a | Ipt-hmt | Ipip | Epiphi | Epip | Abib |
| XII | Четврти Shemu-a | Wep-renpet | Msw-r' | Mesore | Mesori | Mesra |
Птолемејски и римски период uredi
Према римском писцу Цензорину, дан египатске нове године је пао 20. јула/српња 139. н.е. по јулијанском календару, када је у Египту био и хелијакални излазак Сиријуса. Из овога је могуће израчунати да се ово поклапање претходно догодило 1322. п.н.е., а пре тога 2782. п.н.е. Овај други датум је постулиран као време када је календар измишљен, али горе поменута Дјерова владавина претходи тому. Други историчаји померају почетак календара за још један циклус, до 4242. п.н.е.
Птолемејски владари Египта су 238 пне. декретирали да ће свака четврта година бити дугачка 366 дана уместо 365, али то није заживело. Реформа ће ступити на снагу тек када Аугуст уведе "Александријски календар" 26/25. п.н.е., који је укључивао шести епагоменални дан и то 22. п.н.е по први пут. Овим је скоро заустављено померање првог дана године (1 Тхотх) у односу на годишња доба, остављајући га фиксираним на 29. августу/коловоза по јулијанском календару, одн. 30. пред јулијанску преступну годину.[7]
Реформисани календар uredi
Овај реформисани египатски календар се и данас користи у Египту као коптски календар египатске цркве, а и шире египатске популације, нарочито земљорадника (fellah) за рачунање пољопривредних сезона. Савремени египатски фармери, попут њихових древних предака, деле годину у три сезоне: зиму, лето и поплаву. Календар је такође повезан са локалним фестивалима попут годишњег Изливања Нила и старим пролећним фестивалом sham en nisim.
Астрономи у Средњем веку су користили египатски календар због његове математичке правилности — Коперник је нпр. конструисао своје таблице кретања планета на основу египатске године.
Етиопски календар је заснован на овом календару, само што користи амхарска имена за своје месеце и користи другачију еру. Француски револуционарни календар је имао исту структуру (12×30+ 5 или 6 дана), али је започињао годину јесењом равнодневицом. Британски творац планетаријума John Gleave је представио египатски календар у реконструкцији Антикитерског механизма.
Ноте uredi
- ↑ Marshall Clagett. Ancient Egyptian Science: A Source Book (1989) 10–11.
- ↑ "calendar." Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2008).
- ↑ "calendar." Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2008).
- ↑ "calendar." Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2008).
- ↑ "calendar." Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2008).
- ↑ "calendar." Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2008).
- ↑ „Alexandrian reform of the Egyptian calendar”. Arhivirano iz originala na datum 2009-06-05. Pristupljeno 2008-08-24.
Референце оригинала uredi
- Grimal, Nicolas. A History of Ancient Egypt. Oxford: Blackwell Publishers, 1997.
- Shaw, Ian. ed. The Oxford Illustrated History of Ancient Egypt. Oxford: Oxford University Press, 2000.
- Watterson, Barbara. The Egyptians. Oxford: Blackwell Publishers. 1997.
- Youssef, Ahmad Abdel-Hamid. From Pharaoh's Lips: Ancient Egyptian Language in the Arabic of Today. Cairo: American University in Cairo Press, 2003.
Спољне повезнице uredi
(на енглеском:)
- Date Converter for Ancient Egypt
- Calendrica Arhivirano 2005-02-16 na Wayback Machine-u Includes the Egyptian civil calendar with years in Ptolemy's Nabonassar Era (year 1 = 747 BC).
- CIVIL4.0 On this page CIVIL4.0 may be found, a tiny DOS program (Zipped, 25kB) to convert Egyptian Civil dates into Julian and Gregorian dates, B.C. and A.D.
- Detailed information about the Egyptian calendars, including lunar cycles Arhivirano 2008-06-18 na Wayback Machine-u