Брусница (Горњи Милановац)
Координате: 44° 00′ 60" СГШ, 20° 25′ 60" ИГД
Брусница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 650 становника (према попису из 1991. било је 667 становника).
| Брусница | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 650 |
| Положај | |
| Координате | 44°01′00″N 20°26′00″E / 44.016666°N 20.433333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 346 m |
  Брусница Брусница (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Село је разбијеног типа и дели се на два велика краја у којима куће појединих родова образују разређене групе. У селу има свега 218 домаћинстава.
Сеоска црква је Покровица, до цркве је Порта. Сабори се скупљају на Богородичин Покров, Преображење и Младенце, а сеоска преслава је Бела Субота, прва после празника Духова. На Белу Суботу се литијом обилазе записи, којих има 45. Главни вашар у селу је у Белу Недељу пред Покладе.
Кроз Брусницу пролазе железничка пруга Београд-Чачак и друмови Београд-Чачак и Горњи Милановац-Прањани.
Историја uredi
Брусница под Рудником се помиње још у добу Немањића.[1] Када је цар Душан 1354. пошао са војском да протера Угаре који су заузели Београд и Мачву, он 14. августа потписује једну хрисовуљу, што је први помен једног од насеља таковског краја у средњем веку.[2]
У селу је било седиште турских бегова све до Првог српског устанка, као и седиште муселима. Након тога, ту је било седиште Рудничке нахије, а од успешног завршетка Другог српског устанка па све до стварања вароши Деспотовице (данас Горњи Милановац) седиште Рудничког округа.[1]
1813. за муселима бива постављен Ашин-бег, родом из Санџака. Стигао је са 150 војника и 20 камила.[1] Милош Обреновић се зближава са Ашин-бегом и временом постају побратими, а уочи избијања 2. српског устанка, Милош ноћу, са неколико одабраних момака, одлази у Брусницу и свог побратима са породицом и пратњом испраћа према Чачку и Ужицу, у сигурност.[1]
Из Бруснице је пореклом династија Обреновића. У Брусници је током 1822. године боравио и Димитрије Давидовић, један од пионира српског новинарства, дипломата и уставописац док је био у немилости код кнеза Милоша Обреновића. У селу се налази црква светог Николе коју је 1836. подигао Јован Обреновић.
Демографија uredi
У насељу Брусница живи 532 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,5 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 199 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
Брусница је пре оснивања града Горњег Милановца била седиште општине; данас је већи део села постао део приградске зоне, тако да је број становника устаљен.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 632 | 97,23% | ||
| Црногорци | 1 | 0,15% | ||
| Албанци | 1 | 0,15% | ||
| непознато | 14 | 2,15% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 8 | ||
| 75-79 | 10 | 10 | ||
| 70-74 | 19 | 18 | ||
| 65-69 | 19 | 38 | ||
| 60-64 | 14 | 24 | ||
| 55-59 | 10 | 6 | ||
| 50-54 | 24 | 16 | ||
| 45-49 | 32 | 35 | ||
| 40-44 | 34 | 25 | ||
| 35-39 | 21 | 22 | ||
| 30-34 | 18 | 20 | ||
| 25-29 | 24 | 15 | ||
| 20-24 | 26 | 18 | ||
| 15-19 | 22 | 27 | ||
| 10-14 | 26 | 11 | ||
| 5-9 | 21 | 16 | ||
| 0-4 | 10 | 9 | ||
| просек | 38.5 | 43.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 275 | 90 | 171 | 9 | 5 | - |
| Женски | 282 | 56 | 170 | 52 | 4 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 136 | 11 | - | - | 65 | 5 | 8 | 10 | 2 | 16 |
| Женски | 95 | 7 | - | - | 56 | 2 | - | 10 | 5 | - |
| Оба | 231 | 18 | - | - | 121 | 7 | 8 | 20 | 7 | 16 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 4 | 4 | 2 | 5 | 1 | - | - | 3 | |
| Женски | 1 | 1 | 2 | 4 | 5 | 1 | - | - | 1 | |
| Оба | 1 | 5 | 6 | 6 | 10 | 2 | - | - | 4 |
Референце uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
- ↑ Горњи Милановац и Таковски крај, НИРО Дечје новине, 1987.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе uredi
Литература uredi
Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.